Beograd MMF-u nudi reformu javnog sektora

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju će predvoditi Albert Jeger u ponedeljak (24. avgusta) borave u Beogradu, gde će razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodnom bankom Srbije o ispunjavanju uslova iz aranžmana kojim je Srbiji proletos odobren kredit od 2,9 milijardi evra.

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da će pred MMF izaći s predlogom za potpunu reformu državne uprave, odnosno javnog sektora, a ne, kako se u javnosti nagađalo, povećavanjem poreza na dodatu vrednost ili poreza na plate građana.

„Trenutno se radi preliminarna analiza koja bi trebalo da pruži određene smernice. Nije reč samo o broju smanjenja zaposlenih, već će se uporedo ići i sa reformom koja treba da dovede do efikasnijeg javnog sektora“, rekao je Cvetković.

Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je da je odluka o smanjenju administracije odlična, ali da je potrebna odlučnost Vlade Srbije da se ona sprovede. „To je najbolji mogući predlog i nešto što je trebalo davno uraditi“, rekao je Prokopijević beogradskoj agenciji Beta. Kako navodi Prokopijević, trenutno državna administracija ima 62.000 službenika, od čega je 37.000 na nivou centralne države, a na lokalnom nivou 25.000. Najveći problem je ipak u javnom sektoru u koje je zaposleno još 500.000 ljudi, dodao je Prokopijević.

Prema nekim podacima, na plate u javnom sektoru odlazi oko 180 milijardi dinara, petina budžeta Srbije. U stručnoj javnosti se govori o višku zaposlenih u javnom sektoru od 10 do 20 odsto, a Svetska banka je nedavno srpsku prosvetu i zdravstvo označila kao sektore sa najmanje 15 odsto viška zaposlenih.

Podaci Ministarstva finansija kažu da u obrazovanju radi gotovo 95.000 ljudi, Ministarstvo odbrane zapošljava oko 47.000, dok je u pravosuđu, lokalnoj samoupravi i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja zaposleno preko 180 000 ljudi.

Prema podacima Zavoda za statistiku, prosečne bruto zarade u julu u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija bile su oko 62.000 dinara, a u preduzećima u nadležnosti lokalnih samouprava oko 51.000. Zaposleni u administraciji imali su plate u visini od gotovo 58.000 dinara. U zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti prosek bruto zarada je blizu 55.000 dinara.

Kao rezervni plan za uravnoteženje srpskog budžeta pominjano je povećanje poreza, ali u Vladi procenjuju da do toga neće doći ako se ekonomska kriza ne produbi. Srpska ministarska finansija Diana Dragutinović, smatra da bi najbolje rešenje bilo da se uvede progresivno oporezivanje zarada većih od 40.000 dinara.

Izveštaj MMF-a će zasnivati od oceni mera koje Vlada Srbije namerava da preduzme da uravnoteži budžet, čiji deficit će do kraja godine premašiti dogovorenih tri odsto bruto-društvenog proizvoda. Prema najavama iz vlade, MMF-u će biti predloženo da se saglasi sa povećanjem budžetskog deficita na najmanje 4,5 odsto BDP, uz uveravanja da će taj manjak biti pokriven povoljnim zaduživanjem države.

U predstojećim pregovorima sa Vladom Srbije, MMF će tražiti izbalansirane i kredibilne mere koje će uzeti u obzir dosadašnji razvoj ekonomske situacije i osigurati fiskalnu održivost, izjavio je agenciji Tanjug stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.

On nije želeo da komentariše šta bi mogle da budu preporuke MMF-a srpskoj vladi za pokrivanje budžetskog deficita, pa tako ni moguće povećanje poreza na dodatu vrednost, ističući da će fiskalno prilagođavanje morati da bude izbalansirano, što podrazumeva i prihodnu i rashodnu stranu budžeta.

Srbija je do sada povukla prvu tranšu kredita MMF-a u iznosu od oko 788 miliona evra, a povlačenje druge tranše zavisi od izveštaja MMF-a o sprovođenju dogovorene ekonomske politike u Srbiji, posle završene revizije. Mnogi ekonomisti ocenjuju da Vlada Srbije nije sprovela sve prethodno dogovorene mere što može znatno da oteža nastavak pregovora o aranžmanu sa MMF-om.

Prema ranijim izjavama guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelašića, ostatak sredstava iz aranžmana sa MMF-om Srbiji za sada nije potreban, jer ima dovoljne devizne rezerve (više od 9,1 milijardi evra) za odbranu stabilnosti kursa dinara, ali taj novac, dodao je Jelašić, jeste potreban radi jačanja kredibiliteta i poverenja prema Srbiji kod drugih međunarodnih finansijskih institucija, koje treba da nastave kreditiranje srpske privrede.