Optužnica protiv Dragana Marića

Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Dragana Marića iz Valjeva. Na teret mu se stavljaju krivična dela izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Mariću je produžen pritvor zbog opasnosti da će ponoviti krivično delo, a razlozi za pritvor će biti proveravani svaka dva meseca.

Marić je 21. maja oko podneva dve bombe M-75 ušao na vrata zgrade Predsedništva koja koriste građani sa podnescima za predsednika, i novinari. Obezbeđenje ga je odmah sprovelo je u prostoriju površine oko jednog i po metra kvadratnog, koja je izdvojena od zaštićenog dela zgrade. Na stolu ispred te sobe je ostavio jednu bombu, a drugu, kojoj je skinuo osigurač, držao je u ruci.

Ubrzo je stigla policija, Hitna pomoć i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice i pregovaračkog tima, a kasnije i ministar odbrane Dragan Šutanovac, i predsednik Boris Tadić.

Marića su uhapsili pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice u veoma brzoj akciji, nakon više od pet sati pregovaranja i ubeđivanja da ne aktivira bombu.

Marić je dan pre nego što je ušao u rezidenciju predsednika Srbije uputio preteće pismo na 11.000 adresa u kom je napisao da će se razneti tačno u 16 časova ukoliko do tada sa Vladom Srbije ne potpiše ugovor o vansudskom poravnanju. U mejlu je upozorio da bi svi trebalo da se klone zgrade Predsedništva „jer ne želi nikoga da povredi“.

Marić tvrdi da ga je na ovaj postupak primorao režim, koji mu preti likvidacijom porodice i oduzimanjem deteta. Od ranije je poznat policiji, Marić je 2004. godine 80 dana štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije nezadovoljan ishodom sudskog postupka koji je bio na štetu njegovih firmi. U proteklih 25 godina je počinjao proizvodnju sira mocarela, insekticida i šibica. U Valjevu je poznat po prodaji tehničke robe, a osnovao je i „Grand Inter Leasing Ltd.“ 1989, jednu od prvih „joint-venture“ firmi osnovanih u bivšoj Jugoslaviji. Devedesetih je počeo da proizvodi beton, da potom pređe na izvoz malina. Svoje firme je registrovao u Lihtenštajnu, Hongkongu, Teheranu, a mešovite s Fabrikom cementa „Popovac“, „Jumkom“, ŽTP „Beograd“, Lukom Bar, „Bekom“…

Change this snippet

Marić je ranije uputio preteće pismo Višem trgovinskom sudu u Beogradu, u kome takođe preti bombama ukoliko ne dobije „poravnanje sa državom Srbijom“. Reč je o potraživanju Marićeve firme „Inter lizing“ tokom devedesetih godina za naknadu štete od JAT-a u iznosu od 984.000 dolara, koju je Trgovinski sud odbio.

Čime se sve Marić bavio, kakve veze ima s Rotšild bankom i zašto se po njegovom rodnom Valjevu „pročuo po poslovima kojima je stekao status milionera, da bi kasnije bukvalno bio doveden do prosjačkog štapa“, čitajte u posebnom tekstu Lizing, Rotšild i kašikare.