Lak za nokte

Kada me je usred bombardovanja kolega pitao kako sam, drugi kolega je odgovorio umesto mene: „Pogledaj joj nokte, pa će ti biti jasno.“ A nokti su mi zaista bili u skladu sa trenutnim raspoloženjem – morbidno sive boje, dobijene mešanjem crnog i krečno belog laka. Tek tad shvativši da lak za nokte nije tek puko kozmetičko sredstvo, prisetih se da sam početkom rata forsirala crne i braon tonove, a da je pomenuta siva bila aktuelna u trenucima beznađa. Kraj rata obeležile su drečavo zelena i metalik plava… Tadašnju pretpostavku o uslovljenosti boje laka za nokte i psihičkog stanja potvrdili su primeri nekih mojih drugarica koje su povremeno lakirale nokte limun žutim ili tirkiznim lakom, a odmah potom priznavale da im nije baš sve O.K. U drastičnijim slučajevima i meni i njima dešavalo se da nokte jedne ruke lakiramo crnim a druge belim lakom ili se pribegavalo kompromisnoj opciji da svaki nokat bude druge boje. Obaziranja na boju garderobe i šminke ili aktuelne trendove naravno nije bilo…

U priči o lečenju ženskih neuroza lak za nokte je ipak nepravedno zapostavljen u konkurenciji sa večito pominjanim promenama frizure ili kupovinom garderobe – verovatno zbog toga što je forma ličnog izraza koja ne može da se svrsta u krajnju ekscentričnost obično pripisivanu „ženama sa problemima“. Lak kao forma ličnog izraza (i psihoterapije) ima i posebnu prednost u odnosu na ostale ako kojim slučajem žena živi u Srbiji. Naime, ukoliko se samoizražavanje započne novim lakom za nokte umesto uobičajenim kupovinama ili menjanjem frizure, nema obaveznog kajanja zbog potrošenog novca i dovijanja kako preživeti posle tolikih izdataka – lak kod nas uglavnom košta mnogo manje čak i od najjeftinijeg frizera i najpristupačnije haljine… Ali ni tu nije kraj svemu onome što pruža flašica laka za nokte.

Glavnoj junakinji jednog filma prijateljica savetuje da kupi „onaj narandžasti lak jer će se osećati mnogo bolje“. Pošto ova to i učini, promeni se mnogo toga. Ne zbog laka za nokte, ali s njim kao prvim korakom. I zaista, i u realnom životu, odluci o lakiranju noktiju u neobičnu boju obično prethodi odluka da se promeni i nešto što je bitnije – kad se srede nokti, može da se pređe na druge stvari koje zahtevaju mnogo veću hrabrost. Uz novi lak, jednostavnije je probušiti nos (početi sa dijetom), priznati da je krajnje vreme da se diplomira. Posle toga može se i razmišljati o novom poslu (konačno reći mami i tati sve što im je odavno trebalo reći), raskinuti sa dečkom (ili mužem)… Provereno!

Koji god bio razlog za lakiranje noktiju i koja god boja da je u pitanju, proces lakiranja noktiju pravo je vreme uživanja – što će priznati i žene koje odbacuju teze o povezanosti boje noktiju sa bilo čim „dubljim“. Iako se to može obaviti i u pauzi između dva neodložna posla ili pred sam polazak iz kuće, pravi gušt je, kao i u svim drugim stvarima, lakirati nokte natenane. Najprijatnija varijanta – srediti kuću, isključiti telefon (ukoliko se lak ne osuši, dizanje slušalice može ga oštetiti što uzrokuje nepotrebnu nervozu i probleme), skuvati kafu i (zavisno od opredeljenja) zapaliti cigaretu. Pošto je sav alat tu, nokti se prvo „srede“ (uklanjanje zanoktica, oblikovanje, skraćivanje…), nanese se učvršćivač ili providni lak (pošto će lakiranje posle toga biti lakše) i konačno prelazi na boju. Boja se nanosi u dva sloja da bi bila intenzivnija, ali i da bi se korigovale eventualne greške načinjene pri prvom premazivanju. Kad se lak osuši, obavezno je procenjivanje učinka – najbolje je stati pred ogledalo i dlanove staviti ispred lica, ali prihvatljivo je i standardno zagledanje izbliza. Obavezna je i provera kako „novi“ nokti izgledaju dok se drži cigareta, šolja, olovka. Iako posle uživanja u postignutom neminovno sledi vraćanje u realnost pri pogledu na nokte, sve je u životu lakše – naravno ukoliko je procena učinjenog zadovoljila. Ukoliko nije, uvek su tu aceton i neka druga boja. Ako čak ni druga boja ne zadovolji, ostaje mogućnost da se mešanjem lakova dobiju novi (unikatni) tonovi, poput gorepomenutog morbidno sivog. Nokti mogu biti i višebojni ili iscrtani, ali to zahteva mnogo više živaca nego što prosečna žena ima. Naime, višesatna opterećenost mogućnošću da će jedan pogrešan pokret pokvariti sve nikako ne bi mogla da se smatra vremenom uživanja…

Lakiranje noktiju, pored svega ostalog, ima i vrlo konkretnu funkciju prikrivanja nedostataka. Naime, malo je onih koji znaju da većina žena, osim što su nezadovoljne svojim kukovima i grudima, neguje i nezadovoljstvo izgledom noktiju – ili su prekratki, ili su krti, ili se listaju, ili su dečiji… Ukoliko silna kozmetička sredstva nisu imala nikakav efekat, boja laka skrenuće pažnju sa mnogih mana – ko bi primetio da nečiji drečavo zeleni nokti baš i nisu idealni? Nekim noktima ni to ne pomaže, ali to je već neka druga priča.

Moji nokti su trenutno hladno srebrne boje. Pošto vesti ne obećavaju ništa dobro, za koji dan prelazim na drečavo plavu, a uskoro sledi i neminovni povratak na uvek adekvatnu crnu…