Etiketa

Usred naselja, koje se naglo razvijalo, ostala je da radi stara fabrika. Visoki dimnjak nije mogao da spreči smrad koji je ujedao nozdrve Novobeograđana. Svi su nemoćno psovali nepoznatog partizana Miloša Mamića, čije ime je nosila fabrika. Danas se tu ukrštaju ulice Džona Kenedija i Otona Župančiča, a na mestu fabrike nasut je pesak, do nivoa naselja koje se raskomotilo između Dunava i Save.

Jezivi smrad nastao je kuvanjem ucrvljalih kostiju, koje su tu sabirane iz klanica. Na taj način se proizvodilo tutkalo, tada nezamenjivi lepak u drvnoj industriji, a služio je i za lepljenje etiketa na proizvodima široke potrošnje zahuktale posleratne industrije. Svako domaćinstvo koje ima neki komad nameštaja iz perioda do sedamdesetih, na sastavima šperploča, panela i punog drveta krije braon trag tutkala.

Stolice iz tog perioda, ispod površine za sedenje, obavezno imaju trag četke kojom je naneto tutkalo u znatno većoj površini od izbledele etikete sa podacima o proizvođaču i proizvodu. Radnik zadužen za lepljenje etikete je, u uslovima smrada zagrejanog tutkala, širokim pokretom ruke iz lakta pokušao da udalji sebe od smrada.

Tragove bežanja od sopstvenog smrada možemo uočiti i po javnim, staničnim, bolničkim, službenim i drugim klozetima (nikako WC-ima ili, ne daj bože, toaletima), onim koji se ne nalaze u našim stanovima ili kućama. Kao etikete zalepljene tutkalom, i ovi tragovi sadrže osnovne podatke o proizvodu i proizvođaču. Ažurnim delovanjem pojačano hlorisane vode ova naša obeležavanja se mogu ukloniti. Međutim, postoje mesta koja su nedostupna za higijeničarke pa potpise i imena propetih gorštaka može ukloniti samo detaljno krečenje plafona prostorije.

Ideja da etiketa, odnosno njeni tragovi treba da nadžive proizvođača, proizvod i korisnika zadržala se i dan danas. Tako, na primer, kupite bojler, namontirate ga i pokušate da skinete cenu zalepljenu preko zaštitnog znaka proizvođača. Noktom uspete da uklonite deo ravne papirnate strukture. Međutim, ispod toga vas čeka hrapavi ostatak, integrisan u moćni lepak. Tu nastupi žena sa „magičnom“ žicom i uspe da „upegla“ lepak po većoj površini. Setite se da na dnu flaše ima nešto razređivača koji, ako ga ne prospete dok tražite krpicu, uklanja musavi trag. Sve to traje isto ili više nego montaža bojlera. Tako je i sa drugim novokupljenim proizvodima. Osvrnite se samo po kupatilu jer, ako niste koristili razređivač, sigurno postoje tragovi lepka etikete ili cene koja nije mogla biti uklonjena.

Pobeći od smrada od fabrike tutkala bilo je nemoguće. Zato su stanovnici naselja pisali peticije za uklanjanje „Miloša Mamića“. Pošto se taj oblik protesta protegao na gotovo deceniju, stanovnici zgrade koja je nadvisila fabriku započeli su da bacaju đubre i gađaju drugim predmetima krug fabrike. Radnici fabrike, pogođeni sudbinom izbora nezahvalnog zanimanja, bili su gađani i đubretom svojih sugrađana. Fabrika je zvanično uklonjena na osnovu urbanističkog plana, a stanovnici su počeli da otvaraju prozore i u letnjem periodu, znajući da je do uklanjanja došlo zbog njihove akcije.

Nevidljive etikete nose i pojedini ljudi. Zalepio im neko etiketu da su: reakcija, ibeovci, izdajice, buržoazija, trockisti, nacionalisti, belosvetske bitange, inostrani plaćenici itd. Dakle, etiketa se teško skida. Kod proizvoda treba preskočiti grebanje noktima, trljanje žicom i brljanje razređivačem. Jednostavno, proizvod ne treba kupovati. Dopadne ti se nešto što ima etiketu, razmisli o mukama koje te očekuju, opsuj mu poreklo, okreni glavu i ignoriši. Sa ljudima koji nose nevidljive etikete, potrebno je, ako ste znatiželjni, zauzeti dugačiji stav. Svaki razgovor sa takvima obogaćuje čoveka. Pomisliš: što meni neko nije pribio etiketu, rado bih je nosio. Dođe ti da ispravljaš biografiju, ali brzo saznaš da to nije moguće.

Na drugoj strani, naš narod je, budući inovatorskog duha, pronašao i nevidljivi lepak. Zalepi se tako Srbin za svoje lajne, jer mu se svašta obeća. Te dobićeš zemlju, te niko ne sme da te bije ako prebiješ tog i tog komšiju, te sad na radne zadatke, te jes’ opravdan tvoj bes, te juriš, te nazad, pa malo morgen… I sve to podnosi zbog sopstvenog smrada, kog ne ume da se otarasi. Ništa prostije. Povuci vodu na kotliću sa izbledelom etiketom proizvoda koji si sam izabrao.