Histerija

Tumačenje zapadne medicine o histeriji kao o duševnom poremećaju je pogrešno. Histerici odlično prolaze jer njihov organizam nema ni snage ni vremena da se bavi nečim drugim. Uostalom, histerija ne boli.

Grci su ovoj pojavi, nezamenljivoj za lep ten i zdrav probavni trakt, dali ime po reči histera – materica. Sigurno iz očaja zbog predmenstrualnih tegoba njihovih žena. Lako je zamisliti autora ovog termina kako sedi u podnožju jonskog stuba sa glavom u rukama i zuri u svoje sandale dok sluša razrađeni tekst (starogrčke psovke su izostavljene zbog pominjanja zaprega, crnih robova i nedoličnih prizora na Olimpu): „Jeste, sinoć si na Bakhovoj svetkovini bauljao za onom sa ogromnim (cenzurisano) i mojom sestrom koja se (cenzurisano) sa pola Atine, džigericu si mi moju pojeo, a ja ti dadoh najbolje godine, nisi mi ni roba kupio još od poslednjeg napada na Spartu, ruke iz vode ne vadim, vidi na šta ličim, aaaaaa, i ja ću da se sredim pa da malo teram Kerbera dok još ima života u meni, kad dohvatim onog zgodnog filozofa ima da mu (cenzurisano), ali zabole tebe ćošak od Akropolja što (jecanje), a i dalje te volim i…“

Dobro, jeste taj peemes (stvarno zvuči grčki) nezgodna stvar, ali antički momci su histeriju ipak preusko tumačili.

Prvo, odavno je poznato da žena može biti histerična i (nekim, svakim?) drugim danom. Možda ne uz tako slikovit rečnik ali, recimo, ovulaciona histerija ima svoje kvalitete – ovde se neće navoditi prateći tekst jer je zabranjen Ženevskom konvencijom. Tu je, zatim, čuvena šifonjer-histerija, koja nastaje kad se žena priprema za izlazak. Pogubna je po okolinu. Feminističkoj histeriji nema ravne u čistoti potpune iracionalnosti. Dalje, onima koji su makar prošli pored ženske gej-histerije više ne pada na pamet omiljena maštarija „kako bi bilo lepo da probam sa dve“. Naivni vozači koji policajku odmere „onako“ ili joj duhovito predlože sudar suočavaju se sa oklagija-histerijom, jer oklagija može biti presvučena i crnom kožom, zarad posebnog ugođaja.

Autor ovog teksta ne voli cicijašenje i najdraža mu je opšta histerija, jer pruža najviše mogućnosti: nju sve izaziva i u svemu je sadržana. Posle blaženog sna o bejzbol-palici i fabrici češkog porcelana, dolazi lutajući mutni pogled po sobi, sve do prozora kroz koji se vidi nekakvo vreme. Pretoplo ili prehladno, pretamno ili presunčano, odmah se vidi da dan neće proći uzalud. Tabananje do dlake na sapunu i prazne zubne paste ispunjeno je mantrirajućim gunđanjem o dnevnim obavezama i njihovoj svrsi i smislu (nema ni jednog ni drugog). Kasnije se uđe u nekakvu metalnu kantu za transport – može biti i privatni avion, nešto sigurno neće valjati. I tako dalje, sve do snenog nanošenja noćne kreme čiji su proizvođači truba jer si ujutro samo mastan, nikako i lepši. Ah, da: u poslednje vreme su i muški seksualni kvaliteti na nivou instrumenta koji je malopre prišiven „Kliniku“.

Oni antički momci su još nešto prevideli – histeriju sopstvenog pola, koja je prosto čarobna za posmatranje. Nema ničeg slađeg od praćenja dijaloga dva odrasla, obrazovana muškarca koji, biranim rečima, staloženo tumače svoje stavove i razlike u njima, mada se jasno vidi da u stvari samo odmeravaju čiji je veći jer, Bože moj, to sluša dama koja je zbog posedovanja histere uskraćena za uzlete duha, ali dobro zna šta je veliko i ume to da ceni, a i da prepriča unaokolo. Uzgred, opisana slika čini temelj i definiciju advertisinga po sebi. I dok oni obrazlažu stavove, klate nogom, znoje se, vrte čašu i kolutaju očima, u stvari histerišu – a neće da priznaju. U intimi, sa njih ponekad opadne malter muške pribranosti i snage koji su nekad davno nanele njihove majke u jalovoj nadi da će bar sin ispasti glavni baja kad je već muž šonja (dijagnoza: opšta histerija). Tada dragi Gospodar kosmosa urla, mlati, ruši i plače. Ne treba brinuti – to je samo histerija. Jedina dečja bolest kojom se zaraze svi i ne leči se sve do neminovnog susreta sa Svetim Petrom koji, naravno, kaže: „Znaš šta, pohisterisao sam od tebe.“

Histerija je multipraktik i njen orgastički bljesak moguće je osetiti uvek i svuda. Pružanje otpora može izazvati samo psihosomatske neugodnosti. Pravo uživanje leži u prepuštanju. Šta? Ne valja tekst? Pa, nađi drugu budalu da ti piše za dž!