Služba

Ništa lepše nego kad se čovek oseća bezbedno.

O tome da se čovek oseća bezbedno brine Služba. Službi ima raznih, ali to nije bitno, jer sve one brinu. Zamislite desetine hiljada ozbiljnih i zabrinutih ljudi i žena, u uniformi ili u civilu, sa činovima ili sa funkcijama, kako sede nad kompjuterima, nad dosijeima, pored uređaja slušajući vezu, sa slušalicama na ušima dok prekucavaju transkripte vaših telefonskih razgovora (Služba zahteva velike žrtve! Setite se samo šta sve lupetate preko telefona…); zamislite ih u hladnim automobilima dok osmatraju i šapuću u motorolu; zamislite ih kako se po zadatku infiltriraju u bezbednosno interesantne krugove brbljivih, svadljivih i definitivno neozbiljnih opozicionih stranaka i grupacija; kako s teškom mukom, uz pomoć čašice, u mračnim kafanama pridobijaju i angažuju saradničke veze; kako se posle s njima diskretno nalaze u još mračnijim kafanama; kako se muče da posle diskretnog pretresa stana svako zrno prašine bude na svom mestu, jer neprijatelj ne spava i sve vidi… I sve to da biste se vi osećali bezbedno. Nije lako radnicima Službe.

Služba ima „hladnu glavu, vruće srce i čiste ruke“ (Feliks Edmundovič Đeržinski, Osnivač). Služba zna ono što mora da zna o licima bezbednosno interesantnim („Ozna sve dozna“; Oskar Davičo). Lica bezbednosno interesantna čine piramidu u čijoj su osnovi svi stanovnici države, a na vrhu je ovih dana gužva (nekad se znalo: najinteresantniji je bio Milovan Đilas). Vaše mesto na toj monumentalnoj top-listi zavisi od niza okolnosti. U načelu, što ste bezbednosno interesantniji, to ste i bezbedniji – koliko god to paradoksalno zvučalo.

Uzmimo primer lica za koje se Služba zainteresovala i uzela ga u operativnu obradu. Takvo lice postaje ne samo apsolutno sigurno u ova rovita vremena već se pred njim i njegovom porodicom mogu otvoriti neslućene perspektive. Pre svega, nema varijante da tom licu neko ukrade auto, pošto je registarski broj distribuiran po linijama Službe gde treba; sve ako ga neko i ukrade, biće pronađen i vraćen odmah (sa eventualnim tehničkim dodacima koji još više poboljšavaju bezbednost lica); taj auto više ne mora ni da se zaključava… Provala u stan definitivno ne dolazi u obzir: ako se i desi, lice neće znati, jer Služba nema samo čiste ruke već su te ruke i vešte. Ništa neće biti pomereno (prave se polaroid-fotografije stanja stvari), a stanje prašine biće pažljivo rekonstruisano. Pare i tehnika neće faliti: radnici Službe ne kradu; sadržaj vašeg kompjutera biće, doduše, pažljivo kopiran na diskete o trošku Službe, razume se. Ako niste imali telefon, Služba će diskretno intervenisati da ga dobijete (to se još onomad desilo Mihizu, dok je bio bezbednosno interesantan); ako račune ne plaćate redovno, neće vas olako isključiti.

Najvažnije od svega: vaša fizička bezbednost je – dok ste bezbednosno interesantni – zajamčena. Nikakav vešti ukoljica sa prigušenim automatom Heckler und Koch neće vam prići u kafani i poslati vas Bogu na istinu na način brz i bezbolan. To se ne događa tek tako i nije prepušteno stihiji žestokih momaka sa vrelog beogradskog asfalta. Služba će svoje bezbednosno interesantne mušterije zaštititi do kraja. U ekstremnom slučaju može vam se desiti da vas grupa energičnih mladih ljudi kidnapuje sa ulice i podvrgne energičnom ispitivanju na neutvrđenoj lokaciji (što se desilo onom Reljiću iz „Vremena“ onomad). Ali, to je mala žrtva u odnosu na prednosti koje stičete statusom bezbednosno interesantnog lica.

Taj status ima i svoje druge prednosti: briga Službe za vašu interesantnu osobu može da se proširi do dirljivih razmera. Recimo, Služba se može potruditi da vaša kćer ili žena steknu nežnog, pažljivog i šarmantnog ljubavnika (za razliku od prethodnih, koji su bili barabe), što u velikoj meri olakšava vašu situaciju; Služba može da se potrudi da i vi steknete nežnu, pažljivu i šarmantnu ljubavnicu, što još više olakšava situaciju. Uostalom, pokojnom Josipu Kopiniču desilo se da ga je Služba upoznala sa licem ženskog pola i objasnila mu da mu je od sada to žena; Josip i Stela živeli su posle srećno do kraja života…

Najlepši od svega su znaci male pažnje koje Služba pokazuje prema bezbednosno interesantnim licima: poruke od prijatelja i poznanika o brižnim raspitivanjima zabrinutih mladih ljudi za vas; utešno osećanje koje imate kad neko iz daleka preslušava vašu telefonsku sekretaricu, jer je skinuo šifru; posete učtivih mladih ljudi koji vas pogledaju i kažu „izvinite, pogrešio sam stan“; neupadljivi, ali čisti automobili pred vašom kućom u kojima neko sedi i pravi se da čita novine. Služba ponekad ima smisla i za humor (ta i oni su ljudi, topla ljudska bića!): hoće da šalju na vaš pejdžer poruke kojima se otkazuje zakazani sastanak, poruke u kojima vam žele „srećan put i prijatan provod“ (a o putu ste razgovarali samo telefonom), poruke u kojima vam žele „dobro jutro“ (u 08:54) u ime opskurne političke organizacije, i već taj rad – kako se kaže.

Jedini problem sa statusom bezbednosno interesantnog lica je u tome što je taj status – nažalost – prolazan: pre ili kasnije Služba će ili izgubiti interesovanje za vas, ili vam naći nešto i predati vas istražnom sudiji, pa neka se on bavi; a možda se pojavi i umetnik sa Heckler und Koch automatom – u kom slučaju će sve biti brzo i bezbolno.

Ali, svakom uživanju dođe kraj…