Skiciranje

Skica oduvek sadrži važne podatke. Načini tog učestalog svođenja ne trpe nategnute kombinacije. Uprkos svim tehnološkim olakšicama portabl kompjutera, procesora i baze podataka, skiciranje je i danas neizbežno. Praveći skicu, ostavljamo koliko-toliko savesnu rukotvorinu najkraćeg rešenja. Njom se otvara najbrži put ka funkciji, zaključku i odredištu. Skice se uglavnom izvode pred drugim i mahom zbog drugog, i to ne samo na prvoj dostupnoj hartiji. Suvišni detalji, pokatkad odaju uživalačku nameru samoisticanja sigurnosti. Susreti sa profesionalnim brzopoteznim vlasnicima podataka i, uostalom, profesionalnim iznosiocima mišljenja pokazuju i njihovu majstorsku opremljenost. Iz nepobitno praktičnih sveščica, raznovrsna, iskorišćena brza skiciranja nisu niti data bivšim slušaocima, niti naknadno odstranjena, dok kasniji nalazač u njima sreće neobjašnjive površine, strelice, linije i skraćenice. Premda skica nastaje zbog objašnjenja, njena rasprostranjenost, količine i vrste imaju impresivan raspon.

Pre no što je načinio svoje čuveno geografsko izmeštanje, slikar Pol Gogen je redovno, po prirodi radoznalosti i potrebe, ispunjavao džepne blokove crtačkim skicama. Sačuvani, oni su otkrili i ostale nehotične unose – fleke masti i zalepljeni prah grafita smešteni su između crtica dočaranih pokreta bretonskih seljanki i ovlaš prenesenih izraza lica prolaznika, kafanskih gostiju, kontura pitomih životinja i gustine okolnog rastinja. Uz pojedine otpočete snopove linija, ispisani su brojevi, proste grupice aritmetičkih zbirova i oduzimanja – verovatni doprinos potonjem rešenom otiskivanju prema Tahitiju i ostalim, što daljim ostrvcima polinezijskog arhipelaga.

Bilo kakva i bilo kako načinjena skica, retko poseduje kriterijume umetničkih proizvoda prošlosti. Po ljupkoj spontanosti, ona ne podleže stilskoj istrošenosti i stereotipskom iščezavanju. Zbog formalne upotrebljivosti, tok njenog nastajanja zato pokatkad potire profesionalizam u korist amaterskog žara. Velike su, ali isto tako važne razlike između skiciranog objašnjenja kako najbrže stići do nesvrstanog afričkog sela, a zaobići epidemiju i sačuvanih nacrta razmeštaja aktera freske Strašnog suda. Ratničko skiciranje pozicije i brzo popisivanje pred kakav okršaj često su parodija u odnosu na stvarni strateški položaj i ishod. Zato i pored nužnih odmeravanja i balansiranja, sigurnost i uživanje pohranjeno u skicu ume da iscuri u krajnje dezorijentisanje. Slično je i sa upijenim mastilom naliv-pera na prefinjenim pamučnim salvetama prilikom nekih opštevažnih večeravanja.

Brljotine i pogrešne procene pokatkad ne samo da unose zabunu, jer takvom skicom se ne gube realne koordinate, već se i očekivani rezultat pokazuje u svetlosti ispada i izostanka, što je slično i prilikom samouverenih nacrta za poslove nameštanja – instalacije bojlera, skraćivanja nameštaja, razne pregradnje, dodavanja ili objašnjenja pogona za pokretanje, podizanje, zagrevanje i nekakvo, za sve prisutne, prejako vetrenje. Jasno je da mnogima sve sine upravo iz skice, nastale u neposrednom podučavanju, olakšavajući, u nedostatku tehničke sheme i plana, da se zamisli kako šta funkcioniše, koja se dizna i klapna podižu, šta se povlači a šta kroz strelicu i šrafure izaziva, gde stati i promeniti pravac, gde i kako steći a izbeći, šta se otklanja a šta menja. Za balkansku tehničku ujdurmu zanatske pouzdanosti, i to u svim delatnostima, slediti skicu znači podvrći se volji tuđeg pamćenja i čudnog poslovnog instinkta. Alat za skiciranje je neretko komadić zatupljene grafitne olovke – pogodan za prenošenje obrisa korpulentnije figure ali ne i za preciznu mehaniku, ili od druge vrste – famozni uložak hemijske olovke, za nešto više od potpisivanja. Podloge za skice pripadaju drugim namenama: poštanske koverte daju prostor za varijante poprečnih i uzdužnih preseka; kraće sheme odgovaraju margini uz zaglavlja dnevnih novina, dok kolori revijalnih naslovnica sa krupnim planovima – viškom slobodne kože daju toliko mnogo toga. Pozadine priznanica su sasvim odgovarajuće za mnoge patente računanja, štemovanja, prekrajanja i potezanja, dok se, u nemanju boljeg, mesto za dovitljive minijaturiste krije uz uputstvo nosiocu lične karte. Oslonci – zidovi i ograde, stanice gradskog prevoza i karoserije i sami prerastaju u skicen-površine. Uživalačka gorčina pokreće skiciranje neskriveno programskih tendencija. U lokalnom tonu i uz podizanje temperature, takvi oblici nastajali su na famoznim kućnim slavskim sastajanjima i takozvanim milozvučnim obljetnicama. Na njima se, tokom sedamdesetih, i sve naglašenije u osamdesetim godinama, oko šturog nacrta stvarao krug ostrašćenih i sitih. Glasnogovornik se skicom služio tek sporadično – nad nekoliko povučenih linija, sa neskrivenim zadovoljstvom zapljuskivana su strateška razmeštanja, i premda su crteži bili minimalni – nalik pećinskim utrljavanjima granica i neukom isticanju reljefnosti, situacije za budući lov sijale su pred okupljenima. Između razvezanih kravata i podvrnutih rukava skiciralo se, što na podlozi, što gestovima u vazduhu, kraj razmazanih tanjira i ispražnjenih čašica, u rekonstrukcijama, zamišljanim deportacijama i istorijskim prepravljanjima u duhu tog časa bezazlenih konačnih rešenja.

Mišljenje utisnuto u skicu kojom nekoga upućujete tamo negde, i svakako, verujete, nigde drugde, suvereno je i netaknuto sumnjom. Noseći skicu na nekakvoj margini kao uvod u projekat ili poduhvat, ne treba zaboraviti – radi se, naprosto o sitnoj tapiji budućih kretnji, iscrtanom zadovoljstvu za snalaženje i, što je ponekad preko potrebno, za efikasno bekstvo.