Proleće

Stigli smo u proleće. Priređeno nam je voljom prirode kojoj ništa ne znače ni sračunati izlivi rodoljublja, ni pogodni bankarski ugovori koji štedišu pretvaraju u finansijera rezervi nafte i baruta. Proleće je u Srbiji, ali je, kako vladajući iznosioci mišljenja vole da izuste, „i šire“. Preko graničnih kontrola sa evropskim tuđincima prema istoku, severu i zapadu, ta širina geografski i atmosferski uglavnom zahvata brda, doline i rečne tokove umerenog kontinentalnog pojasa. Što se tiče južnih proširenja, mnoge mediteranske sredine po svojim trgovima već su izgnale i spalile lutku Babe Zime, dok je vetar zanjihao prve mladice na granama.

Avantura proleća odvija se po ustaljenom receptu obnavljanja i nadanja. Zraci prolećne dnevne svetlosti nemilosredno su pokazali osušeno blato na pohabanoj obući u redovima po našim naseobinama, a noćni odjek mačje pesme meša se sa potmulim detonacijama. Po grčkoj mitologiji, glavni junak ovog godišnjeg doba je Hermes, bog u krilatim sandalama, inače Zevsov glasnik i prodorni najavljivač. U svojstvu pastira sa štapom, brzi Hermes je protagonista sveopštih promena kao razbuđivač biljnih familija, životinjskog sveta i različitih tipova ljudskih zajednica. Njegovo vazdušno strujanje je željno očekivana pojava kroz različite evropske epohe i opojni praznik radosti na svim nadmorskim visinama.

U mitovima, Hermesov brišući let dopunjen je obilnim slavljem klijanja i rastom vegetacije, čime Demetra prihvata povratak svoje kćeri Persefone iz podzemnog sveta. Tokom prolećnih meseci, postupci grčkih i latinskih bogova upućuju na naročita posvećenja pokazujući njihove vragolaste temperamente. Čarobnica Flora, italska pletilja cvetnih venaca, najpoznatija je u društvu zagonetnih devojačkih likova na slavnoj Botičelijevoj slici „Proleće“. Upravo je u italijanskoj renesansi zatreperio duh ljubavnog preduzetništva ostvarenog u ispisivanju soneta i čitavim ciklusima ljubavnih madrigala. Zavodljiva retorika prolećne eksplozije struji u svim stvaralačkim disciplinama umetnosti – od domašaja koji su stubovi civilizacije, do otužno jalovih primera dočaravanja spoljnih senzacija. Hiljadu je varijanti doživljavanja proleća. Obnova života za pojedine zajednice nije samo pridržavanje pashalnim pravilima, molitvama ili brojanju dana do Uskrsa. Prolećni život stiže i kroz raspakivanje paketa hrane i odeće ili radosnog dočeka konvoja humanitarne pomoći na područjima granatama prekopane zemlje, razvaljenih kuća i spaljenog rastinja. Civilizacija se i održava brigom o darovima prirode nagoveštenim u proleće. Bakrorez po Brojgelovom crtežu predstavlja radove u vrtu imućne vlastele. Uređivanje je skup tradicionalnih postupaka: osemenjavanje, setva, navodnjavanje, čišćenje grmlja i okopavanje – pripreme su za veću dobit od sunčeve toplote.

Veština da se ne izgubi snaga svakog semena i pravilno postavi rasad pokazuje baštovansku umetnost u shvatanju punog opsega proleća. Savremeni slovenski tumači prošlosti bi i iz Brojgelovog nacrta otkrili zamke zapadnjačkog življenja: vrt se uređuje u francuskom stilu, gde je sve na svom mestu kao delo potlačenih seljaka koji izvršavaju zapovesti. Proračunatost stiže iz podatka da život vrta ili livade danas može obraditi i kompjuter koji očitava klijanje, cvetanje i rasprostranjenost insekata. Sa druge strane, postoje i vrtovi čija zapuštenost i haotična i nasumična obrada iznose doduše retka čuda neočekivane lepote. Poznato je da nekultivisani zahvati odvode u glib, rušenje baštenskih terasa, čak presecanje jestivog korenja i prelivanje septičke jame u arheološko nalazište. Takva sluđenost preti da potisne ljubavnu izreku „ludilo u proleće“, pa zanosni mirisi cvetanja za pojedina društva nestaju zarad širenja neopisivog zadaha.

Prolećna pospanost često odvodi na prag velikih snoviđajnih oblasti, jer, po predanju, Hermes pojačava intenzitet naših podsvesnih doživljaja. U psihološkom doživljavanju pokatkad ne pomaže ni taj čuvar i prikazivač snova: nesanice nastupaju potmulo i iznenađujuće pri promeni atmosferskog pritiska, dok tama prekriva zemlju, a u njenom dubokom kopu poluraspadnuti nuklearni otpad emituje svoj doprinos godišnjem dobu sve manje sličnom proleću iz školskih udžbenika „Poznavanje prirode“. Između „poznavanja prirode“ i ovdašnjeg „poznavanja društva“, nezaustavljiva prolećna radost življenja spliće se u velikom rasponu. Pod nebeskim prolaskom sazvežđa Ovan-Bik-Blizanci možete se prepustiti prolećnim zamišljanjima: cepanje ozonskog omotača isključivo nad imanjima društvenog upravnika, mogućnost da uzgajite džinovski čarobni pasulj koji prehranjuje i odvodi na putovanja, prilika da se iskuse tropske temperature u aprilu ili sneg krajem maja.

Zamislite da u proleće živite lekcije iz „Poznavanja prirode“, a da je nastavniku „Poznavanja društva“ otpočelo suđenje.

Zamislite da vas uspavljuje i štiti sam Hermes.