Kosa

Arhivolšebnik, čudak velikog zanosa i raskraljeni samoubica Ludvig I Bavarski, poznat kao mecena mnogih genijalnih slikara svoga vremena, naručio je od svog dvorskog slikara Jozefa Karla Štilera da naslika portrete svih najlepših žena kraljevstva. Čuvena „GALERIJA LEPOTE“, sada smeštena u „Dvorcu nimfi“, van Minhena, volšebno je sabiralište i raskošan trezor lepotica svih socijalnih klasa – od nepoznatih seljanki, do ubavih gospi najplemenitijeg roda. Sve su one romantično idealizovane, raskošno obučene i očešljane, s puno nakita u kosi.

Među tim portretima, moju pažnju naročito je privukao portret plemkinje Amalije fon Šintling, žene prefinjene, sofisticirane lepote i prekrasne kose, ispod koje je preko oblaporno lepih ramena nemarno prebačen crveni kašmirski šal – poslednja moda sa Orijenta. Gledajući taj portret, čovek naprosto postane svestan da ljudski zanos i nije ništa drugo do neka vrsta više trezvenosti (kako je to, uostalom, govorio Bela Hamvaš), entuzijazam iz koga izvire umetnost, muzika, ljubav, svako pravo mišljenje. Lepota i dražest ženske kose više me od bilo čega drugog upućuju na to šta je pravi zanos, osunčano ozarenje, iluminacija. (A ko još u dečaštvu nije uživao u dražesnom prizoru kada devojčica vozi bicikl, a duga kosa začešljana vetrom vijori joj unazad kao zastava, šireći oko sebe miomirise blagih, biljnih šampona). Bez sumnje, ženska kosa je nešto što duboko zalazi u život čovekov. Evo čitavog jednog buketa frizura, kojima ću te obasuti, mladi, osetljivi čitaoče (gotovo da mi se zavrti u glavi od sveg tog obilja). Blistavo zaglađene vlasi Venecuelanki, podignute u piramidu. Frizure filipinskih dama skupljene u punđe, tako da otkrivaju plemenite linije oblapornih ramena. Pompezne nadrealističke frizure. Kratke, erotične frizure belih, nordijskih žena. Poput ebanovine crna kosa Španjolki, sa zadenutim cvetom dalije u zapučku.

Raskošne frizure azijskih žena, koje u sebi nose nešto od orijentalnog, basnoslovnog obilja. Frizure Japanki, nalik na pagode potamnelog zlata (te čarobno udešene punđe, s kaćiperno nameštenim koštanim iglama, naročito su lepe s leđa – Japanke sve redom imaju divne potiljke). Kosa žena sa Zurbaranovih slika, boje duvana ili hladnog meda. Pletenice srpskih i ruskih devojaka sa sela, koje se bibaju po zlatom izvezenim jelecima.

Bakarna kosa stamenih žena sa uzburkanih, severnih mora, obojadisana volšebnim odbleskom polarne svetlosti. Ubavi grozdovi uvojaka žena iz perioda viktorijanske Engleske, sa ukosnicama od kornjačevine. Velebna klupčad svile rimskih dama, u kojima je, mrseći ih, uživao Hadrijan (a šta još šaku tako nestvarno ispunjava kao grozdovi kose kakve drage žene?) Dugi, crni i plavi slapovi kose koja nehajno pada niz leđa mediteranskih devojaka u vrtovima mimoza i oleandara, a namirisana ambrom ili slatkim, ružinim uljem. Kosa kraljica, pod dijademama od zlata.

Raspršena, loknava kosa što ljupko vijori ispod slamnih šešira lepojki i rasipa se po ramenima, u neukroćenim, kovrdžavim valovima. (Ti šeširići od fine slame, okićeni koketnim ružama, voćem, paunovim perjem i atlasnim vrpcama, otelovljenje su izdašnog rajskog obilja, koje počinje tik iznad glave.) Bujna kosa Tahićanki, jakih i sjajnih vlasi, nalik na grivu. Kao zift crna, gusta kosa Turkinja, koja blešti kao ljubičasta boja palisandra. (Ponekad, ta je kosa skrivena pod zelenim turbanima, ili kapama od perja i kadife.) Nehajno raspuštene kose tropskih princeza, animalne senzualnosti i divlje čednosti, negovana u toploj balzamskoj klimi ostrvlja. Od prirode bogato ukovrčena kosa Afrikanki. Neukrotljive, kovrdžave kose Kastiljanki, nalik na kakve tanke, omađijane zmije.
Kosa Mavarkinja i španskih infantkinja, uhvaćena u mrežu od zlatnog konca, okruglih smaragda i bisera nalik na zgusnutu rosu.

Kraljevskoplava frizura klasičnog izgleda lepe i ledene Grejs Keli, čiji je erotizam više skriven nego „plakatiran na licu“. Frizura à la Žilijet Greko. Zalizana frizura Grete Skaki, boginje koja zrači ledenoplavim očima. Crvena kosa animalne i vanredno čulne Kim Novak. Platinasta kosa Džin Harlou. Prirodno zlatna kosa (što je dragocenost dijamantske vrste) plave dive (od „divinity“ – božanstvo) i anđela Merlin Monro. Nežno plava, slamnata kosa Mirej Dark. Blagi talasi meke, vilinje kose Ivane Žigon, nalik na valovitu travu mladih livada. Frizurica à la Marija Čudina. Bubikof frizura Žozefine Beker. Frizura sa šiškama à la Lea de Puti.
Kosa koja skupljena u punđu, oko pedesete godine, nagoveštava jesen u žene. Meduzina kosa od zmijurina. Kosa žena iz Kaira „grada sa hiljadu minareta“ pokrivena izvezenim maramama i zarovima (takozvani „hedžab“), a sve u duhu islamske tradicije koja propisuje odeću koja će skrivati ženske čari, a koja i danas postaje sve prihvaćenija i kod mladih žena i studentkinja (ti su velovi laki poput dima često kombinovani sa crnim rukavicama, koje Egipćanke nose čak i kad temperatura u Kairu dostiže i četrdeset stepeni Celzijusovih). I, napose, frizure Indokineskinja i južnoameričkih meleskinja, možda najlepših žena na našoj planeti.

Kosa je zastava žene, transparent, luč ženske vatre i krupna karika u lancu ženske zavodljivosti. Ona otelovljuje snagu, moć, raskoš, potenciju, sliku zdravog i jedrog života, ženinu životnu silu, njezinu generativnu i solarnu moć.

No, ne treba smetnuti s uma da viđenje, gledanje lepote nije neko integralno, totalno iskustvo, već samo krhotina našeg životnog iskustva. Zato se sfera kose, kao, uostalom, i bilo koja druga sfera, recimo sfera vode, ne može upoznati samo gledanjem i opisivanjem, već prisnim dodirom i uranjanjem u nju, sledeći bezvremeni put evolucijske topline, plemenitosti i lepote. A o lepoti se, kako to lepo reče jedan senzibilni esejist, može govoriti i sleva i zdesna i odozgo i odozdo, o lepoti se mogu pisati knjige kao što se to vekovima i čini, a da se uprkos svim tim knjižnicama i bibliotekama ne kaže ništa više nego što lepota o sebi govori sama. Zato se pred bajoslovnim obiljem ženskih frizura ne treba praviti mnogo pametan. Dovoljno je uroniti u njih čista srca i blagih ruku.