Ispevanje panegirika

Nisam mislila da ću ikada napisati „pismo čitalaca“, ali sam toliko isprovocirana prethodnim brojevima „Vremena“ da sam se ipak odlučila na ovaj korak.

Reč je, naravno, o intervjuu sa gđom Mirjanom Marković. Bez okolišanja, moram reći da je potez „Vremena“ degutantan. Dali ste ogroman prostor, pa još u dva broja, ženi koja je protekle decenije, samostalno i uz svog muža, personifikovala, da se lepo izrazim, najcrnju diktaturu, bahatost i varvarstvo u Srbiji, Jugoslaviji i šire. Naravno, to samo po sebi nije novinarski prestup, pogotovu ako se novine posmatraju kao tržišni igrač (mada mi se čini da je „Vreme“ ranije zagovaralo i moralnu ulogu novinarstva). Ono što je po mom mišljenju, novinarski prestup jeste činjenica da u tom ogromnom intervjuu vaši novinari nisu gđi Marković uputili nijedno neprijatno pitanje, tj. pitanje koje bi se odnosilo na neke svima poznate činjenice ili bar sumnje. Gotovo sva pitanja su dizajnirana tako da omoguće i čak daju podstrek gđi Marković da ispeva panegirik sebi, svom suprugu i deci, za koje van njenog virtuelnog sveta (koji „Vreme“ u prethodna dva broja podržava) postoje osnovane sumnje da su učinili brojne zločine i prestupe. Čak i kada vaši novinari pokušaju da aludiraju na te „neprijatnosti“, oni to čine tako namerno nespretno i stidljivo („Čulo se da je Stambolić uklonjen jer bi njegova eventualna kandidatura ozbiljno ugrozila izborne šanse vašeg muža?“) da bi se i mnogo manji demagog od gđe Marković osetio pozvanim da ismeje pitanje („Čulo se i da se moja Marija udala za Micotakisovog sina…“) Da nisam znala da sam na sajtu „Vremena“, mislila bih da sam u vremenu od pre 5. oktobra i da su intervju priredile neke od onih novina koje su „u međuvremenu stale uz novu vlast“. Pretpostavljam da gđa Marković ne bi prihvatila intervju koji bi bio manje uviđavan od ovog koji je upriličen. Ne razumem, međutim, zašto je „Vreme“ pristalo da joj pod takvim okolnostima bude „na usluzi“.