Dug u docnji

Kao u vicu „šta zna dete šta je trista kila“, javnost često zaboravlja težinu činjenice da državni dug ove zemlje iznosi 12,2 milijarde dolara, i da je od toga 10,8 milijardi dug u docnji. Možda se u tom živom pesku dodiruje neki oslonac. Na sednici borda direktora Svetske banke 8. maja Jugoslavija se vratila u članstvo Svetske banke. Uslov za članstvo bilo je regulisanje duga od 1,8 milijardi dolara, od čega je za otplatu već dospeo najveći deo (1,75 milijardi).

Boris Begović, iz Centra za liberalno-demokratske studije, koji je kao savetnik potpredsednika savezne vlade učestvovao u pripremama naših pregovora s međunarodnim institucijama, kaže (Pres klub, ponedeljak 7. maja) da su misije Svetske banke zajedno s jugoslovenskim ekspertima radile na sporazumu o konsolidacionom zajmu (što znači da će nam oni pozajmiti pare da bismo im vratili pare). U prve tri godine članstva u Svetskoj banci SRJ bi od ove institucije godišnje trebalo da dobije po 30 do 50 miliona dolara neto (kad od onoga što dođe odbijemo na ono što ode na servisiranje duga).

Važno je i to što dobijamo takozvane IDA uslove (tzv. koncesione uslove za kredite, sa kamatom od jedan odsto godišnje, rokovima otplate do 40 godina i grejs periodom do deset godina). Ti IDA uslovi kvalifikuju nas za Napuljske uslove. Napuljski uslovi omogućavaju otpis do dve trećine duga i reprogramiranje ostatka tog duga, podseća Begović.

Ta kvalifikaciona utakmica, opet, važna je za razgovore s poveriocima.

Kreditori se organizuju u svoje klubove; za nas su interesantna dva velika kluba Pariski, klub kreditora država, i Londonski, klub privatnih poverilaca. Naš dug Pariskom klubu iznosi 4,6 milijardi, od toga 4,5 u docnji; a Londonski klub od nas potražuje 2,8 milijardi, od toga 1,9 milijardi dolara u docnji.

TORONTO, NAPULJ: Ljubiša Sekulić, član Foruma za međunarodne odnose, sa iskustvom u međunarodnim finansijskim organizacijama, objašnjava da je ta mreža institucija nastala tako što je protekle dve decenije, tokom eskalacije dužničke krize, zapadni svet pokušavao da nerazvijene osposobi da stanu na svoje noge, a to znači da mogu da konsoliduju svoje dugove.

Pošto se u nerazvijeniim zemljama radilo o strukturalnim problemima, mnoge zemlje su zapadale u teškoće zbog nemogućnosti vraćanja dugova. MMF je zbog toga uvodio olakšice, ali su usledili masovni zahtevi zemalja za reprogramiranje. Godine 1998. definisani su takozvani Toronto uslovi kojima je predviđeno da se do jedne trećine dugova može reprogramirati. Pošto to nije bilo dovoljno, usaglašeni su „poboljšani Toronto uslovi“, po kojima je i do 50 odsto dugova moglo da bude otpisano.

Napuljski uslovi omogućavaju da se može otpisati i do 67 odsto dugova, ako je zemlja siromašna (granica je, kažu, nivo Gabona), ili ako je žrtva rata ili razaranja. To nikako ne znači da će nam toliko duga biti i otpisano, upozorava Sekulić. Naša javnost treba da bude svesna da stvari ni izdaleka ne izgledaju onako lako kao kad se u predizbornoj kampanji obeća „šest milijardi“. „Stvari se ne menjaju od danas do sutra, naročito kada se radi o novcu“, kaže Sekulić.

Sekulić smatra da i nije najvažnije koliko će se dugova otpisati – može se manje otpisati a da uslovi reprogramiranja budu povoljniji. Sekulić upozorava da postoji više od 27 zemalja koje mogu da traže te uslove (Turci su dobili nešto, Rusima su otpisali 40 odsto dugova), te da su pregovori o tim stvarima veoma komplikovani, teški, uvek do kraja neizvesni – i veoma stručni…

PARIZ, LONDON: Sadašnja vlast trenutno bira stranog finansijskog savetnika za pregovore s Pariskim i Londonskim klubom. Sporazum s Pariskim klubom trebalo bi da bude okvir za pregovore za poveriocima u Londonskom klubu… Sredinom juna trebalo bi da bude postignut sporazum s Pariskim klubom (tražićemo otpis dve trećine dugova). Begović kaže da će švajcarska vlada, u okviru tehničke pomoći, platiti naše finansijske savetnike, pa je jugoslovenska vlada u mogućnosti da bira između šest ponuda svetskih finansijskih stručnjaka i sledećih nedelja će, verovatno, takav savetnik biti izabran.

Ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBOR) lako smo sklopili zbog toga što u toj banci nismo imali nikakve dugove. EBOR je privatna banka i u njenim odlukama (uglavnom?) nema mnogo upliva politike. U svakom slučaju, 18. januara postali smo članovi, a 10. aprila dat je prvi zajam ovdašnjoj banci za mikrokredite. Begović očekuje da se krajem juna ili u prvoj polovini jula može postići načelni sporazum, a do kraja godine slede konkretni pregovori s četiri glavne zemlje.

MMF U MAJU: Nebojša Savić podseća da je u nekoliko studija o našoj tradiciji predviđano da nam samo za normalizaciju odnosa sa MMF-om treba dve godine, a ispostavilo se da je ta operacija bila daleko uspešnija – završena je za nekoliko meseci.

Boris Begović sažima: U MMF smo se „upisali“ 20. decembra, veoma brzo, brže nego što su mnogi očekivali, korak koji sledi je stend–baj aranžman koji bi trebalo da bude usaglašen do kraja maja.

Begović kaže da će se nastavak pregovora sa MMF-om o stend-baj aranžmanu odvijati između 20. maja i 1. juna. Očekuje se da Fond odobri SRJ stend-baj aranžman, odnosno finansijsku podršku od 260 miliona dolara. Značajnije od same sume jeste to da MMF na taj način verifikuje ekonomsku politiku koju je zemlja spremna da sprovodi i da poslovnom svetu šalje jasan signal da je ona na zdravim osnovama.

„Iza svake čuke ćete videti MMF“, kaže Sekulić.

Nebojša Savić iz Ekonomskog instituta podseća da svaki stend-baj aranžman podleže određenoj vrsti kontrole (kvartalne, šestomesečne, itd.) koja se svodi na to da se ne dozvoli da se „pare bace u bunar“. Neće se dozvoliti da se ponovi slučaj koji se desio u Rusiji, kada su sredstva koja je odobrio MMF nestala za nekoliko sati ili nekoliko dana, svejedno…

Donatorsku konferenciju za region, koja će biti održana na jesen u Briselu, ne treba mešati sa donatorskom konferencijom za SR Jugoslaviju koju organizuju Svetska banka i Evropska komisija. Planirano je da se skup održi 31. maja i 1. juna, ali to nije sasvim sigurno. Američki Komitet za praćenje zasedao je 30. aprila, ali tada odluka nije donesena i očekuje se da će tokom posete Koštunice, Labusa i Svilanovića Americi postati jasnije kada će se ona održati. Tehničke pripreme idu kao da će konferencije biti 31. maja i 1. juna, kaže Begović.

Begović smatra da je bitno da javnost shvati da su ovo ključne političke teme –

ukoliko ne dobijemo Napuljske uslove, priča o našem oporavku pada u vodu…

On smatra da je važno to što su vodeće političke ličnosti (Đinđić u Parizu i Koštunica na konferenciji investitora) naglašeno govorili o reformi. Bitno je da ove teme budu na političkom dnevnom redu i u fokusu javnosti; potrebno je da svet oseti tu našu političku energiju, a deo političke energije se, nažalost, rasipa na sporedna pitanja.

Naša javnost mora da odluči da li će politički dnevni red diktirati razne afere ili jaka i puna politička volja za reformama. Nikoga ne treba amnestirati za lošu prošlost, kaže Nebojša Savić, ali naglašava da bi glavne teme trebalo da budu više vezane za budućnost. Postoji loša serija naših ekonomskih reformi koje su dobro započinjale, a onda bi zapadale u probleme. Morali bismo simultano da pokazujemo da smo iznutra spremni da održimo kurs reforme.