VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Vuk Drašković, obraćajući se pristalicama SPO-a na Ravnoj gori i objašnjavajući pravac razvoja svoje stranke u budućnosti.
Brzi,
folk pevač, o ženama i muškom putu: „Kada sam pre neki dan krenuo da kupim novine, sreo sam usput jednog druga koga nisam video neko vreme. Pitao sam ga šta radi, a on mi je odgovorio da je pošao u kupovinu u koju ga je poslala žena. Na moju konstataciju da je u prirodi došlo do poremećaja, i to samo kod ljudi, jer su muškarci postali žene i obrnuto, on je rekao da je to apsolutno tačno i produžio. Ja sam kao predstavnik pravih muškaraca kupio svoje novine i otišao nekim pravim muškim putem. Poenta priče je da iza svake uspešne žene stoji uspešan muškarac.“ („Tina“)
Neda Arnerić,
glumica i poslanik u republičkom parlamentu, kaže da su najveći džentlmeni na srpskoj političkoj sceni ministar finansija Božidar Đelić, premijer Zoran Đinđić, ali i radikal Toma Nikolić: „On je naprosto savršen poslanik, uvek ima odgovor na sve, a nekoliko puta me je prijatno iznenadio i svojom galantnošću. Ima taj neki ponosan, gospodstven način istupanja i strašno je potkovan za mnoge teme. Istina, ponekad malo skrene u primitivizam… Ali, šta ćete, takva mu je stranka.“ („Tina“)
Vuk,
„čistokrvni, neprskani srpski skinhed“ (kako se sam predstavlja), tvrdi da skinhedsi ne rade ništa protiv Ustava i da ne seju rasnu, nacionalnu i versku mržnju: “ Zar je sejanje mržnje mrzeti onog ko je ubijao tvoj narod u Bosni i na Kosovu?! Kao što ljudi imaju pravo da vole, tako je prirodno i da mrze. Ne volimo ni one koji nas godinama ‘mentalno okupiraju’, kao Cigani.“
Osim Roma i „ubica sopstvenog naroda“, skinhedsi ne vole ni decu iz mešovitih brakova: „To su deca manje rasne vrednosti i mi ih ne priznajemo za Srbe“.
A ne vole ni aktuelnu vlast koja je „produžena ruka svetskog cionizma“ ni Hag: „On bi da sudi srpskim herojima kao što je Karadžić. Nijedan Srbin ne sme da bude tamo izručen. Druga je stvar ako je neko krao. Takvom treba suditi, jer pravi Srbi ne kradu i ne lažu.“ („Nedeljni telegraf“)
Zoran Đinđić,
republički premijer, o svojim kontaktima sa bivšim i aktuelnim predstavnicima DB-a: „Neko kaže: ‘Viđaš se sa Jovicom Stanišićem’. Da, da, viđam se s njim zato što se viđam s njim pet godina. Ili: ‘Sad nećeš javno da kažeš da Legija treba da ide na sud’. Neću! Postoji određena ljudska pristojnost, a to je, da je ovo što mi sada imamo omogućeno mnogim kompromisima sa raznih strana i bilo bi vrlo perfidno ponašati se kao da su samo ruže iza mene i ja sada dolazim na presto i kažem da hoću da se družim samo sa plemstvom.“ („Nedeljni telegraf“)
Vesna Vukelić – Vendi,
folk pevačica, otkriva zašto je svojevremeno odbila bračnu ponudu Vojislava Šešelja: „Pitala sam ga zašto se razveo od prve žene koja se zvala Vesna, isto kao i ja. Rekao mi je da je čuo da ga je varala dok je bio u zatvoru u Zenici. E, onda sam ja razmišljala: čuti i imati dokaze nije isto, a igrom slučaja upoznala sam i ljude koji su odlično poznavali njegovu prvu ženu i tvrdili da nije istina da ga je varala. Tako ja zaključim da on može sutra da čuje nešto za mene i da to prihvati, pa je bilo najbolje da odbijem njegovu ponudu.“ („Nedeljni telegraf“)
Soka Iskić,
isceliteljka i „čarobnica“ priča o svojim moćima: „Kad sam bila devojčurak ubodoh se na gujinu kost i nađoh se na onom svetu. Tamo sretnem moju pokojnu babu, a ona mi reče: ‘Ja tebi, dete, vakat da umireš, vrati se odakle si došla’. Ja je poslušah i od tada pričam sa mrtvima. Živi dođu kod mene, užele se pokojnih, hoće da razgovaraju s njima. I mrtvi vole kad ih se neko seti, tamo imaju vremena na pretek. Dozovem ih, pa rado izađu.“
Soka, međutim, ima problema sa vešticama: „Mnogo sam propatila zbog njih, dođu noću, sednu mi na grudi, hoće da me udave. Opasne su kalašture, mnogo gore od vampira. Teško je čoveku da prepozna veštice, jer se danju dobro pretvaraju i glume poštene žene. Noću se skinu gole i lete na sve strane, gledaju da napakoste ljudima.“ („ID“)
Todor Stojanović,
Nišlija, uzgajivač emua (ptica trkačica), priseća se: „Prvo pile koje sam uvezao iz Kanade dobilo je ime Slomi, po početnim slovima Slobe i Mire, jer tada nisam znao da li je mužjak ili ženka pa sam napravio muško-ženski spoj: Slomi. Kasnije sam saznao da je muško, ali mu je ostalo to Slomi. Kad je jedan moj komšija saznao da sam mu dao takvo ime, nije mogao da izdrži a da me ne pita: ‘Je l’ života ti, pa nećeš valjda da ga kolješ!?’ I neću da ga koljem, ne zato što se tako zove nego zato što želim da ugine prirodno, jer to mi je prvenče i zaslužuje da dostojanstveno ode na onaj živinarski svet.“ („ID“)
Una Žarkov,
saradnica magazina „ID“, u rubrici Sudbine piše: „Nenad Čanak, političar sa harizmom. Možda mu je baš ta naročitost, bogom dana, pomogla poslednjih meseci da bije bitku na dva fronta. Uporedo. Sa istim žarom i istom neizvesnošću u ishod. Za zdravlje i – Vojvodinu. Pobednički barjak podigao je kada je stao na svoju sopstvenu nogu. Istina, uz pomoć štaka. Onu nad kojom je kao Damoklov mač visio hirurški nož čije je hladno sečivo zloslutno svetlucalo. U novosadskim kuloarima nagađalo se – seći će. Ipak, stručnjaci Instituta za hirurgiju Kliničkog centra, vrsni hirurzi ortopedi majstorski su izbegli ‘ono’. Spasli su nogu pridodavši joj – plastični kuk.“
Alka Vuica,
pevačica, komentariše svoju pesmu u kojoj ističe kvalitet sopstvenih grudi: „To je hrabrost i retkost. Svi se hvale svojim silikonskim sisama, pa što se ne bih ja hvalila svojim pravim, koje su čak i dojile. Još uvek dobro stoje i ne vise. Uskoro će biti prava retkost imati prave sise.“ („ID“)
Hadži Zoran Dušanov Mrđenović,
nekadašnji telohranitelj pripadnika svetskog džet-seta, priča o svojim klijentima: „Prvi klijent bio mi je Voren Biti. Izgledao je nekako plastično. Nije ostavljao utisak zavodnika nego kontrolisanog čoveka… Naomi Kembel je nenormalno strastvena. Bacila je oko na mene, ali pošto znam za priče da voli svoje telohranitelje bio sam hladan kao mermer. Nije mi se dopala ni Klaudija Šifer. Hladna je i ružno hoda. Noge joj idu nekako u iks.“ („Blic nedelje“)
Dejan Milićević,
fotograf, pevač i režiser spotova, planira da režira porno film: „Film će biti maksimalno perverzan, kao što sam i ja sam. Neće biti scena klasičnog seksa već čudnih varijanti, lepih za gledanje i sa dozom mistike. Obavezni su i kadrovi sa blagim sado-mazohizmom. Biće to eksplozija od filma koji će sigurno edukovati ljude.“
U filmu će se možda pojaviti i sam reditelj: „Naravno, pod uslovom da se do tada skockam. Moj davnašnji san je da postanem porno glumac, ali ta uloga zahteva veliku fizičku i mentalnu pripremu. Nije lako uživati u seksu i izvoditi neke kerefeke dok vas okružuje 30 ljudi koji profesionalno posmatraju svaki vaš pokret.“ („Blic nedelje“)
Goran Žižak,
folk pevač, poznatiji kao DJ Krmak, priča o svom nadimku: „U mojoj porodici bilo je dosta onih koji nikako nisu odobravali taj nadimak. Pitali su me zbog čega brukam familiju. Sada, kada sam postao popularan, Krmak je svima simpatičan, a s obzirom na to da zarađujem mnogo više nego ranije, više mi niko ne govori da brukam porodicu i ne misle da sramotim prezime Žižak. Oslovaljavaju me i pravim imenom, ali mi kažu da sam Krmak, Krmačina… Nekima koji nisu znali moje pravo ime bilo je nezgodno da me bilo kako oslove, pa sam onda morao da ih ohrabrim i da im kažem da mogu bez ustručavanja da me zovu Krmak. Neki počnu da grokću, a ja se i na to odazivam.“ („Svet“)
N.N,
vernik iz Zaječara, komentariše pritvaranje sveštenika Dragoslava Jocića osumnjičenog da je silovao dve trinaestogodišnje devojčice: „Šta vam je ljudi, bre, i pop je čovek od krvi i mesa! Ubiste čoveka i njegovu porodicu, ni krive ni dužne. Znate li vi za onu narodnu – plati pa klati! I ako je učinio, pop je, čuo sam, platio. Neki kažu 70, a neki čak i 150 maraka. Pa šta onda hoćete. Nije on nikoga naterao. Ne može živ stvor da odoli ovima što na svakom koraku nude usluge za pare. Jes’ da je pop božiji čovek, ali i Eva i Adam su bili božiji ljudi pa su zgrešili.“ („Ekskluziv“)
Ana Bekuta,
folk pevačica, odgovara na tvrdnje da joj, kao majci i baki, ne priliči da otkriva noge: „Nema ništa loše u tome što sam obukla minić. Da možda nemam loše noge? Osim toga, veličina mog minića se kreće u pristojnim granicama, za razliku od nekih mojih koleginica koje nose toliko kratke miniće da im naprosto ispadne vulva.“ („Ekskluziv“)
Džo,
bagerista i učesnik petooktobarskih dešavanja, upozorava: „Ovo ne ide na dobro. Sledeći put ako izađem izaći ću sa 35 bagera, jer je i njih 35 (??? – prim. ur.) i neću da rušim, već da bijem.“ („Danas“)
N.N,
pristalica SPO-a: „Volim Vuka i nije mi muka, kom je muka, nek ide da kuka.“ („Danas“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve