Krila za Mila

Kako je to saopšteno ovih dana, u dubinama Jadranskog mora nedaleko od crnogorske obale pronađena su izgleda znatna nalazišta gasa i nafte. Imajući u vidu da u Crnoj Gori novi izbori i referendum još nisu zakazani, ali i to da su vest o značajnom otkriću potvrdili i pojedini svetski autoriteti iz ove oblasti, crnogorski gas i nafta najverovatnije nisu političkog porekla kao svojevremeno Miloševićeva naftna polja oko Požarevca. To, naravno, nikako ne znači da u nekoj kasnijoj, referendumskoj atmosferi ne bi mogli biti iskorišćeni i u političke svrhe.

Vlastima u Podgorici koje se polako sređuju posle aprilskog izbornog šoka, liberalskih ucena, „zagrebačkih dosijea“ o švercu cigareta i spektakularnih kriminalnih novinskih otkrića dojučerašnjih miljenika režima, mogao bi, međutim, da bude neuporedivo interesantniji jedan drugi (i to zaista politički) gejzir koji je ovih dana šiknuo posle upornih odbijanja Socijalističke narodne partije da podrži nacrt zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Taj „gejzir“ vlastima u Podgorici donosi profit odmah i bez previše naknadnih „bušenja“. Pogotovo protivnicima opstanka SRJ koji su u nesporazumima koalicionih partnera iz DOS-a i SNP-a već pronašli sasvim siguran dokaz da savezna država koja se toliko grči oko jednog zakona nema nikakvu budućnost.

PREBACIVANJE LOPTICE: Istoga dana kada ovaj tekst odlazi u štampu (sreda u podne), lideri DOS-a trebalo bi još jednom da se u kabinetu predsednika SRJ-a Vojislava Koštunice sretnu sa čelnicima SNP-a i iste večeri saopšte odluku koja u dobroj meri povećava ili smanjuje rizike opstanka savezne države. Bez obzira na nečiju manju ili veću gadljivost prema Haškom tribunalu i očiglednu selektivnost pravde koja odande stiže, od odluke da se podrži ili odbije ovaj zakon zavisi mnogo toga. Na primer brzina započetih ekonomskih reformi (ako su zaista ozbiljno započete), zatim brzina i sveobuhvatnost povratka ove države u sve važne međunarodne institucije, otpis dugova, donatorska konferencija zakazana za 29. jun, donekle i sposobnost ove države da se suoči sa svojom neposrednom prošlošću, ali i to hoće li čitava ova godina biti nepovratno izgubljena u novim političkim razmiricama, izborima i referendumima posle čega nam verovatno ni svakodnevno šikljanje nafte odnekud ne bi previše pomoglo.

Na početku razgovora o ovom zakonu SNP je pokušao da prebaci lopticu u dosovsko dvorište. Prenoseći „jednodušan stav“ svih opštinskih i Glavnog odbora ove stranke, predsednik SNP-a Predrag Bulatović tražio je na prethodnom sastanku u Koštuničinom kabinetu da se čitava materija o saradnji sa Hagom prenese na republički nivo. Dosovci su odbili takav predlog i insistirali na saveznom zakonu, ali i otvorili vrata za kompromis tvrdnjom kako bi se sve operativne radnje o saradnji sa Tribunalom u Hagu prenele na republičke organe. U direktnom razgovoru čelnicima SNP-a predočeno je da je predloženi zakon neka vrsta pravne zaštite svima koji se nalaze na haškim listama. Bez takvog zakona, ali i u slučaju raspada savezne države, tvrdili su pojedinci iz DOS-a, dogodilo bi se upravo ono što SNP pokušava da izbegne – masovna izručenja bez mogućnosti da se nekima možda sudi i u zemlji. Čuli su se i argumenti da je zakon na saveznom nivou neophodan i zbog toga što se jedino tako mogu pokriti i haški slučajevi koji se eventualno odnose na pripadnike VJ.

Loptica je tako vraćena u Podgoricu između ostalog i uz poruku (Đinđić) da „Jugoslavija neće biti talac ni Miloševića, ni SNP-a“. U sredu pre podne Izvršni odbor SNP-a još jednom će da razmotri novu situaciju (u kojoj je objektivno malo toga novog), a onda će delegacija ove partije ponovo na put u Beograd. Sam Bulatović potvrdio je da se situacija menja iz sata u sat i uzgred poručio da SNP-u nije stalo da po svaku cenu ostane u vladi, da će njegova stranka ako treba podržati i manjinsku ili ekspertsku vladu ili dići ruku za nove savezne izbore, da situacija nije toliko dramatična i, naposletku, da opstanak SRJ-a nije doveden u pitanje. U nekoliko navrata Bulatović se inače požalio i na srpskog ministra pravde Vladana Batića koji je „svojim iritirajućim izjavama u stanju da pokoleba i verne sledbenike SRJ-a“ i natera ih da zaključe kako im ne treba Jugoslavija u kojoj „jedan Batić može da nas ponižava“. Čelnike SNP-a očito su iritirale pojedine dosovske izjave kako neki tamo Mojkovac i Plužine ne mogu određivati sudbinu savezne države i devet miliona stanovnika. I to samo četrdesetak dana pošto su neki tamo Mojkovac i Plužine pohvaljeni iz Beograda i DOS-a da su bitno uticali na ishod crnogorskih parlamentarnih izbora, dokazujući vitalnost ideje o zajedničkom životu Srbije i Crne Gore.

Gledajući iz podgoričke perspektive, stav SNP-a da ne glasa za zakon o saradnji sa Tribunalom (pre svega za spornu odredbu o izručenju jugoslovenskih građana), mogao bi da otvori veću pukotinu unutar koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“ s obzirom na to da je koalicioni partner SNP-a Narodna stranka otvoreno podržala usvajanje takvog zakona. Time bi se u neku ruku anuliralo mnogo toga što je proteklih nedelja upravo za ovu koaliciju nehotice učinio Liberalni savez Crne Gore, koji je svojim otvorenim „nepodnošenjem Mila Đukanovića“ i prethodnim kombinacijama oko sastava nove vlade već napravio sličnu pukotinu i trvenja u procrnogorskom, independističkom bloku.

Pre nekoliko večeri, nakon drugog bezuspešnog pokušaja predstavnika DOS-a i čelnika SNP-a da pronađu neki kompromis oko „haškog zakona“, savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanović kratko je okupljenim novinarima (i s nategnutim osmehom) saopštio: „Od svega ovoga koristi imaju samo Milo (Đukanović) i Karla (del Ponte).“ Beogradski politikolog Srbobran Branković, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Medijum“, primećuje u razgovoru za „Vreme“ da SNP svojim stavom o ponuđenom zakonu podseća na boksera koji prvo grogira svog protivnika, a onda mu iznenada pomaže da stane na noge i omogući da se potpuno oporavi. „Činjenica je da se tako nešto ponekad događa u politici i da ovoga puta SNP zaista pomaže Đukanoviću da posle izbora ne samo konsoliduje vlast već i preko ovog slučaja dokazuje kako u dvočlanoj federaciji nikako nije moguće pronaći zajednički jezik oko važnih pitanja“, ističe Branković. I drugi sagovornik „Vremena“ Dragan Šoć, predsednik crnogorske Narodne stranke ističe kako odbijanje SNP-a da podrži ponuđeni zakon direktno „daje krila Đukanoviću“ da nastavi tamo gde je zastao posle nedavnih izbora. „Kao koalicija ‘Zajedno za Jugoslaviju’ udružili smo se da bismo spasavali saveznu državu. I sada smo došli u situaciju da posle četiri dobro povučena poteza bez pravih razloga zapnemo na petom i povučemo potez koji može da ugrozi opstanak te države. Nadam se da će naš koalicioni partner SNP dobro odmeriti taj naredni potez i izbeći da direktno pomogne Đukanoviću“, kaže Šoć.

SPASILAC ILI GROBAR: Oni koji misle kako vrh SNP-a danima zapravo samo „tvrdi pazar“, ljutito lupa vratima i muti prilično bistru vodu kako bi sve izgledalo mnogo dublje nego što stvarno jeste, i poput sumnjive ženske neprekidno poručuje DOS-u – „nemoj da tražiš tako brzo, ajde, pitaj me još koji put“, prilično pojednostavljuju stvari i najverovatnije nisu u pravu. Na ovakav način stvari vide mnogi u SPS-u koji su ubeđeni da će njihov dojučerašnji koalicioni partner na kraju, ipak, potpisati zakon o saradnji sa Hagom i tako pogaziti „dostojanstvo države“ na kome su donedavno zajedno insistirali. U SPS-u podsećaju kako su im nedavno „oni iz SNP-a“ obećali da neće glasati ni za skidanje poslaničkog imuniteta Nikoli Šainoviću i Jovanu Zebića, pa su kasnije pogazili obećanje. I pojedini lideri DOS-a očigledno smatraju da je voz u kome su se oni našli u istom kupeu sa SNP-om kao koalicionim partnerom već dobio takvo ubrzanje da je iz njega sada nemoguće iskočiti i da će Predrag Bulatović učiniti nešto slično kao što je nekada činio sam Milošević – posle konsultovanja baze i odgovora „ne“, sačekaće da se steknu neki novi uslovi koji će sve to pretvoriti u „da“.

Za one koji bolje poznaju istoriju ove stranke i strukturu njenog članstva, sadašnje lupanje vratima ljudi iz SNP-a i prilično arhaičan jezik koji pri tom upotrebljavaju ne deluju previše namešteno. Do pre nekoliko meseci Slobodan Milošević bio je neka vrsta ikone za pristalice ove partije. Na prošlogodišnje septembarske izbore za saveznu skupštinu SPS, JUL i SNP izašli su kao koalicioni partneri, a sâm Milošević kao predsednik SRJ-a prvi put je došao u Crnu Goru da bi u Beranama održao predizborni miting posle koga su jedne beogradske novine foto-montažom uvećavale broj prisutnih građana. Čovek kome se do juče klicalo sada sedi u zatvoru i ima velike izglede da stigne do Haga, što članstvo SNP-a nikako ne bi volelo da vidi, a što predloženi zakon ne isključuje kao mogućnost. Predrag Bulatović istovremeno veoma dobro zna da se, ukoliko njegova stranka podrži ovaj zakon, ubuduće neće skidati sa državne crnogorske televizije koja će ga svake večeri podsećati da on i njegova partija ne drže previše do date reči i jučerašnjih zakletvi. „Održi li SNP reč i odbije li zakon, Predrag Bulatović i ostali takođe neće izostati ni iz jednog TV dnevnika. U tom slučaju, za njih će reći da su sa Miloševićem obmotanim oko vrata, povukli u sunovrat čitavu saveznu državu. A novi izbori u Crnoj Gori lako mogu biti zakazani koliko sutra. „SNP je u neku ruku talac političke situacije u ovoj republici. Tamo su liberali postavili zasedu Milu Đukanovići i preko mesta predsednika skupštine u svako doba mogu da isprovociraju nove izbore. Da nije te pretnje novim izborima u kratkom roku, SNP bi bio mnogo kooperativniji kada je reč o usvajanju zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Ovako im ostaje da nastave da glume smešan patriotizam, ili da popuste posle mnogih pritisaka“, komentariše trenutnu situaciju Srbobran Branković.

Odbijanje SNP-a da u saveznoj skupštini podrži zakon moglo bi ovu stranku da pretvori i u nehotičnog grobara ovakve Jugoslavije. Kao i u običnom životu, i u politici se retko kad zaluta tako daleko kao onda kada se misli da se poznaje put. (Nešto više o tome esenpeovcima mogao bi da posvedoči i sam Đukanović, koji je uoči nedavnih izbora u Crnoj Gori bio ubeđen da ne može da zaluta na putu u nezavisnost.) Predsednik Narodne stranke Dragan Šoć tvrdi da takva mogućnost zaista nije isključena i ističe da SNP trenutno svojim imenom potpisuje odluku o budućnosti SRJ-a, uz napomenu da nevoljno može uvećati postojeću krizu oko definisanja te države i dovesti do njenog kraja. „Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom nije važan zato što to Zapad od nas traži, već zato da bismo jednom već izašli na kraj sa Miloševićevim nasleđem. Ako su u SNP-u pre nekoliko meseci imali snage da se odlepe od Miloševića, ako su imali snage i hrabrosti da među sobom raščiste s tim, onda ne vidim razloge da danas ne progutaju poneku knedlu i naprave kompromis. Sve drugo samo komplikuje odnose u SRJ-u. Pad vlade u ovom trenutku može imati dalekosežne posledice za sudbinu savezne države“, kaže Dragan Šoć.

Razmišljanja kako bi se eventualni raspad koalicije na saveznom nivou mogao rešiti preko manjinske vlade ili raspisivanjem novih izbora (takvu mogućnost ne isključuje ni SNP) spadaju inače u prilično površna viđenja novonastale situacije. Manjinska dosovska vlada ima smisla jedino ako se prihvati stav da (iako ga je bolje doneti) zakon o saradnji sa Hagom zapravo i nije bitan jer se SRJ na tu saradnju obavezala još ranije. Upućeni u unutardosovske odnose snaga kažu u šali da bi u tom slučaju (dakle bez zakona) stvari išle otprilike ovako: čim Koštunica ode iz zemlje na dva dana, ili isto toliko ne bude u „romingu“, neko odavde bi odmah završio u Hagu. Što se novih izbora tiče, njima se najverovatnije ništa ne bi promenilo. Novi izbori imaju smisla jedino ako se pouzdano zna za kakvu se državu oni organizuju, a to u ovom trenutku nikome nije poznato. Logično je očekivati da na takve izbore, osim Đukanovićevog bloka, ne bi izašla ni većina partija iz Srbije. Zbog toga i razmišljanja nekih dosovskih junoša koji ovih dana na konferencijama za štampu poručuju „ako neće SNP, hoće NS, neka ih NS počisti na izborima u Crnoj Gori i neka DOS napravi koaliciju sa njima“ spadaju u gluposti koje teško da mogu biti zarazne. Lider NS-a Dragan Šoć kaže da su novi izbori besmisleni u situaciji u kojoj „sve visi“ i u kojoj bi oni mogli da ubrzaju i definitivan raspad savezne države.

Država koja se „toliko trese“ zbog jednog zakona očigledno nema baš stabilne temelje. Neko će reći da je teško pronaći primere državne nestabilnosti slične ovom, ali je, istini za volju, teško pronaći i slučaj da je od neke države traženo da međunarodnom sudu isporuči svog bivšeg predsednika. Naročito kada u neposrednom okruženju sličnih njemu ima i među živima i među mrtvima.