Velika podrška

Bivši holandski premijer Rud Lubers, od januara ove godine na funkciji visokog komesara za izbeglice UN-a, nalazi se na kratkoj turneji u regionu, i nije slučajno što će svoju petodnevnu posetu bivšim YU republikama početi i završiti u Srbiji. Od Beograda i susreta sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom pa do posete Bujanovcu, svi zvanični razgovori na ovaj ili na onaj način doticaće se Jugoslavije. Ključni razlog njegovog dolaska, pak, jeste redovni susret donatora UNHCR akcija u regionu, koji ovoga puta ima posebnu specifičnu težinu zbog donatorske konferencije u Briselu. Dok je gospodin Lubers lobirao „za našu stvar“ u konferencijskoj sali Hajata, mi smo u predvorju hotela razgovarali sa Rodom Redmondom, šefom medija grupe UNHCR-a.

Napominjući da SRJ ima jednu od najvećih izbegličkih populacija u svetu (u celoj Evropi UNHCR brine za 5,6 miliona ljudi, a samo ovde ze preko milion), gospodin Redmond je naglasio da je visoki komesar „želeo da čestita vrhu ove zemlje na naporima za rešavanje političkih problema i da ih uveri da će raditi na tome da privuče pažnju donatora za programe lokalne integracije“.

Integracija je potpuno nov aspekt rada UNHCR-a, koji tradicionalno insistira na povratku kao na najfunkcionalnijem obliku trajnog rešenja izbegličkog problema. U većini slučajeva prepreka uspešnoj integraciji jeste nemogućnost zdrave asimilacije sa domicilnim stanovništvom zbog kulturnih razlika, ali kada je SRJ u pitanju, problem koji Redmond navodi kao ključan jeste to što ekonomija prolazi kroz tako težak period – da neće moći da apsorbuje tako veliku grupu ljudi. UNHCR je tako u pomalo neobičnoj situaciji da lobira kod donatora ne samo za svoje redovne potrebe i uhodane programe za povratak izbeglica već i za donacije koje će podržati integraciju, jer UN jednostavno nema para to da uradi.

Pritisak koji UNHCR (preko donatora) može da izvrši na međunarodnu zajednicu može biti izuzetno efikasan. Susreti donatora, kakav je bio i ovaj u utorak, nakon razgovora visokog komesara sa zvaničnicima SRJ-a ne donose konkretne dogovore o ulaganjima u razvojne programe koji će pomoći integraciju, ali su veoma efikasno lobiranje pred donatorsku konferenciju o SRJ krajem juna u Briselu. Pritisak se suštinski i odnosi na to da izbeglice, koje nisu preterano visoko na listi prioriteta, ne „promaknu“ pažnji. Redmond i sam naglašava da je UNHCR svestan da su izbeglice samo jedna od mnogih ugroženih grupa na ovim prostorima. Gospodin Lubers je rekao predsedniku Koštunici da su ti ljudi sada spremni da stvaraju svoj kapital i da će on apelovati na međunarodnu zajednicu da im to i omogući.

‘Želimo da shvate da moraju uključiti izbeglice u razvojne programe za rekonstrukciju zemlje“, rekao je Redmond.

Čime animirati donatore?

„Gospodin Lubers će insistirati da bi sa smanjenjem sume novca za humanitarnu pomoć trebalo da raste bilateralna i multilateralna pomoć razvojnim programima u zemlji. Tražiće i pomoć za repatrijaciju, jer integracija i povratak u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu moraju da se izvode paralelno. Novac koji imamo na raspolaganju veoma je ograničen i budžet nam je spao sa 50 miliona prošle godine na jedva 30 miliona za ovu godinu“, rekao je Redmond i dodao da je još jedna dobra vest da su donatori najzainteresovaniji za Srbiju, zbog čega se može očekivati uspeh na donatorskoj konferenciji u Briselu.

„UNHCR dosta ceni napore ove vlade i njenu politiku otvorenih vrata prema izbeglicama iz Makedonije. Stoga mislim da postoji jaka podrška i zainteresovanost za SRJ. Uostalom, gospodin Lubers je 12 godina bio premijer Holandije i ima veoma dobre veze sa zemljama donatorima, i mislim da će se veoma glasno zalagati za pomoć ovom regionu koji, uzgred, veoma dobro poznaje. Naime, iste godine kad je postao premijer gospodin Lubers je proputovao kolima sa svojom porodicom celu SFRJ.“

U razgovoru sa gospodinom Koštunicom, visoki komesar je rekao da „želi da vidi povratak u region, naročito u Hrvatskoj“. Jedna od stvari koja brine komesara jeste povratak na Kosovo 30.000 raseljenih lica. Stav UNHCR-a i UN-a je da još nema uslova za povratak, i za sada se samo radi na „stvaranju klime na Kosovu“ za povratak makar ograničenog broja ljudi na ograničenoj teritoriji. Iako je povratak Srba na Kosovo za sada na nivou razgovora i razmatranja, to će zasigurno biti jedna od većih i ozbiljnijih misija UNHCR-a u budućnosti.

Ron Redmond je ocenio da suštinska odgovornost za nemogućnost povratka na Kosovo leži na vođama albanske zajednice koji moraju da kontrolišu svoje stanovništvo ne bi li se prekinulo sa napadima na nealbance i stvorili bezbedni uslovi za njihov povratak.

Kad se već govorilo o odgovornosti, pitali smo koga smatra najodgovornijim za tako slab povratak u Hrvatsku.

„UNHCR nije zadovoljan dosadašnjim učinkom u Hrvatskoj. Nadali smo se da će imovinski zakoni početi da se sprovode na lokalnom nivou, ali to je i dalje veliki problem. To je glavna prepreka povratku. UNHCR nema mehanizme da izvrši drugačiji pritisak osim moralnog pritiska. U razgovorima sa hrvatskim vlastima visoki komesar će predočiti odgovornima da i sami traže pomoć za povratak izbeglica u zemlju, jer njihov uticaj kao zvaničnika jedne države može biti veći.“