Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
U Narodnoj banci Jugoslavije rečeno "ne" dekolteima i prozirnim bluzama, muškarcima zabranjeno da na posao dolaze u lila i narandžastim odelima
Narodna banka Jugoslavije možda će biti poprište devalvacije (možda i drugih neželjenih monetarnih pojava), ali nipošto neće biti mesto na kojem će neko biti seksualno uznemiravan i zlostavljan. Ako seksualnog harasmenta i bude, on će kao svojevremeno sankcije biti ničim izazvan, shodno tome potpuno nepravedan i za svaku osudu. Službenice Narodne banke biće odevene čednije nego pitomice nekog sjemeništa, a ako uprkos njihovoj tetkinski neprovokativnoj garderobi neko od šefova ili kolega nasrne na njih, biće prijavljen najpre ženi, pa organima uprave banke, potom novinarima i najposle sudu.
Zaista, dosta je bilo odevanja po preporukama modnih časopisa, butika i robnih kuća, radiš u banci, i to narodnoj, radiš u SDK, e, odevaćeš se po modi koja je za tvoje dobro, za dobro banke i nacionalne valute, a ko želi da bude uznemiravan, zlostavljan pa možda i pozleđen, ko bi da skonča kao žrtva zločina iz strasti, eno mu butici sa erotskim rubljem, parfimerije sa razbludnim mirisima, radnje sa korbačima, lisicama i slično.
Član 21. Izmene pravilnika o radnim odnosima bavi se garderobom zaposlenih u Narodnoj banci i Službi društvenog knjigovodstva, muškarci i žene ravnopravni su utoliko što poslovodstvo i za jedne i za druge detaljno propisuje šta će imati da nose ako žele da dočekaju penziju radeći u ovim uglednim ustanovama; zaspolenima u SDK Izmena je davana na potpis, dočim je onima koji rade u Narodnoj banci kodeks o suknjama, dekolteima i hulahopkama stavljen na znanje – okačen je na tablu, tako da svaki emplyee može da proveri je li na dužnost došao kao državni nameštenik ili kao kaćiperka, koketa ili transvestit.
Evo Pravila za žene [čl. 21C]: „Obavezni su: suknja, sako, cipele ili sandale. Nije dozvoljeno nositi patike, klompe, nanule i previše otvorene sandale.“ (Kad bi doktorkama i medicinskim sestrama kogod zabranio da nose klompe, izbio bi štrajk, epidemija, pomor; kod nas je medicinska nega nemoguća, nezamisliva bez te erotske obuće: sećam se svojih bolničkih dana – osim što izazivaju stravičnu buku, klompe umeju da budu i te kako provokativne. Ništa, bilo pa prošlo, idemo dalje): „Sako može biti zamenjen košuljom, džemperom na raskopčavanje i slično“ [zašto sad pa to?! čemu ovaj raskopčaj-momo-jelek paragraf služi? džemper bi mogao da ima „V“ izrez koji bi se završavao u visini štitne žlezde, da se ja pitam], bitno je da gornji deo ne bude neukusno uzak ili kratak, dekoltiran i slično. „Obratiti pažnju na slaganje boja i vrste materijala. – Optimalna dužina suknje je 10 cm iznad kolena, a inače može da bude i duža, ali ne i kraća. Izbegavati odeću koja se oblikuje strogo uz telo. Dozvoljene su haljine sa pristojnom dužinom, dekolteom, da iste nisu providne i pribijene uz telo. Dozvoljene su pantalone klasičnog kroja i standradnih boja.“ Ovde imamo rimu, ali je zanimljivo ono sa haljinama, prvi put imamo nešto što što potiče iz DOS-a a ne treba da bude transparentno – haljina bankarske službenice. Ta ne sme da se providi, ne sme da se mnogo pripija, pribija i privija uz telo, ali ne sme da se providi ni suknja, ni kecelja kafe kuvarice. Suknja koja je deset santimetara iznad kolena popriličan je minić, ali da su i tu bili puritanski nastrojeni, modni kreatori izazvali bi bunt ne samo sekretarica nego i poslovnih partnera: suknja iz Pravilnika jeste suknja kakvu na sekretarici zamišlja i filmski gledalac, i prosečan komitent banke, i svako ko po službenoj dužnosti odlazi u SDK.
Pravilnik o izmenama u odevanju i obuvanju tiče se sviju zaposlenih bez obzira na njihov pol, bračno stanje, uzrast i veroispovest. Član 21A je jasan: „Zaposleni koji obavljaju poslove i zadatke u Narodnoj banci Jugoslavije a koji ne dobijaju službenu odeću i obuću, čiji poslovi mogu i ne moraju biti sa poslovnim partnerima dužni su da se pridržavaju određenih standrada u načinu i stilu odevanja.“
Ne radi se, dakle, o utisku koji zaposleni u Banci treba da ostave na poslovne partnere, nego, ja bih rekao pre svega, o tome kakva će čuvstva probuditi kod onih sa kojima u istome ofisu zarađuju koricu hleba. Zakonodavac nije hteo ni muškarce da mimoiđe, za njihovo dobro i za njihovu bezbednost ponudio je menu u kojem ovi treba da nađu sebe. Evo odeljka o radništvu i činovništvu muškoga pola:“Obavezni su odelo (sako, pantalone), košulja, kravata i cipele.“ [Pa jeste, blagajnik koji bi imao sako, košulju i kravatu ne bi uznemiravao one koji ga u svojstvu mušterija gledaju kroza šuber, ali ako bi dole imao samo šorts ili bokserice mogao da dekoncentriše pa možda i da izazove šeficu koja ga gleda iz ugla nedostupnog komitentima banke.] „Sve mora biti čisto i ispeglano.“ E, ovo nije politički korektno! U odeljku o ženskom odevnom ćudoređu ne pominje se da bilo koji deo odeće mora biti čist ili ispeglan, kod žena se higijena i podrazumeva, kao god i ispeglanost lica i rublja, a muškarcima treba nokte, uši i kragne da pregledaju redar i higijeničar, muškarcima se čistoća izričito propisuje! Možda bi ih trebalo prinuditi da u kragne stavljaju fišbajn, da košulje obavezno štirkaju, a na rukave da stavljaju one crne činovničke štitnike?…
S druge strane, neka ravnoteža možda postoji, muškarci mogu imati sakoe pripijene uz telo, njihove čiste i ispeglane košulje mogu da se provide do mile volje, ali je rukovodstvo požurilo da ih unapred ukori glede kolorita: „Boja. Izbegavati intenzivne boje odela (žuta, crvena, ljubičasta, narandžasta i slično). Najpogodnija su crna, siva, braon i teget odela. Leti su lagodnije svetlije i pastelne boje. – Košulje: preporučljive su jednobojne (sa diskretnim dezenima), izbegavati šarene košulje u boji. – Obratiti pažnju na slaganje vrste materijala i boja.“
Hvalim te bože što nisam referent u SDK, što nisam sekretarica ili član Saveta guvernera: idem da si kupim jedno narandžasto i jedno crveno odelo, ako mi bude toplo u pantalonama moj šnajder sašiće mi kilt, dvadeset pet centimetara iznad kolena, bez onih dosadnih škotskih šara, ima da bude providan, pastelno-bezbojan i nepristojno pripijen – kilt ličnosti.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve