Princeza
Titula i dodaci: Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina, može se dodati i „od Jugoslavije“.
Srpskohrvatski: Prijestolonasljednikovićevica.
Službena biografija: Kći Roberta i Ane Batis, rođena u Atini, školovana u Atini, Lozani, Denveru i Dalasu. Bavila se biznisom. Iz prvog braka ima dvoje dece, sina Dejvida i kći Alison; oboje žive u Sjedinjenim Državama. Govori grčki, engleski i francuski, služi se španskim i uči srpski jezik.
Kako je postala princeza: Prestolonaslednika Aleksandra (titula: Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II) upoznala je 1984. u Vašingtonu. Venčanju održanom 21. septembra 1985. u Londonu kumovao je grčki ekskralj Konstantin, a Aleksandrov stric Tomislav Karađorđević bio je stari svat.
Šta je dobila: Uz muža i titulu, i tri Aleksandrova sina iz braka sa Njenim carskim i kraljevskim visočanstvom princezom Marijom de Glorijom od Orleana i Braganse, iz brazilskog carskog doma, braka koji je trajao od 1972. do 1983. godine. Princ naslednik Petar (Čikago, 1980) „trenutno je student druge godine jednog poznatog fakulteta u Americi, na kojem izučava razne oblasti istorije umetnosti i umetničkog stvaranja“, blizanci Filip i Aleksandar (Ferfaks, 1982) studiraju hispanistiku u Engleskoj, odnosno komunikacije u Sjedinjenim Državama.
Šta voli: Muziku, književnost, decu, kulinarstvo, pozorište i kros-kantri skijanje.
Čemu se posvećuje: Humanitarnom radu. Pokrovitelj je organizacija SOS – Appeal for Life i United Orthodox Aid, a osnivač humanitarne organizacije Lajflajn (Lifeline Humanitarian Organisation) 1993. godine. Pomoć je usmerena pre svega deci i starim osobama. Prateći muža ili samostalno, princeza Katarina je posećivala Srbiju 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, prošle i ove godine, Crnu Goru i Kosovo 1999. a BiH 2000. godine.
Dve akcije: Početkom juna princeza Katarina je u dvodnevnoj poseti Nišu uručila pomoć Lajflajna izbegličkom centru u hotelu Park, otvorila odeljenja za molekularnu biologiju i prenatalnu dijagnostiku Kliničkog centra, odnosno dva renovirana odeljenja u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici, koja su nazvana „Princeza Katarina“. Najavljena je pomoć u lekovima vredna 1,85 miliona maraka i obezbeđenje angiografa čija je cena 1,15 miliona maraka. U društvu sa suprugom, princeza Katarina je u ponedeljak Kliničkom centru Srbije uručila prve količine pomoći Lajflajna, ukupno vredne više od četiri miliona maraka.
Šta kaže: „To je samo početak pomoći koju će moja humanitarna kancelarija u Beogradu organizovati u narednom periodu.“ Sutradan je objavljeno da su se prestolonaslednik Aleksandar i premijer Đinđić dogovorili o saradnji na prikupljanju i raspodeli humanitarne pomoći.
Šta je rekla na Rodosu: Učestvujući početkom juna na konferenciji Evropske unije „Agora 2001“ na temu „Evropa sutra – žene u akciji“, princeza Katarina je konstatovala da „posle toliko godina izolacije, sankcija i bombardovanja, danas moja zemlja ima priliku za novi početak u demokratiji. U protekloj deceniji narod je patio pod podlom i surovom diktaturom. Zapad je bio zbunjen i pokušao je da sredi stvari na svoj način, ali vremenom je za sve građane život postajao sve gori.“ Takođe: „Moram da primetim da, kada dođe do vojne akcije, države imaju sva sredstva na raspolaganju, ali kada treba da se plati obezbeđivanje mira i bolje budućnosti, zemlje imaju velike teškoće u iznalaženju novca za novi početak… Mi kao Evropljani ne smemo da prihvatimo podeljenu Evropu koja se sastoji iz Evrope prve klase i Evrope druge klase. Evropa mora da se integriše i proširi u jedinstvenu Evropu koja će poštovati svaku naciju.“ Istom prilikom, princeza Katarina je u četiri tačke izložila program vladinih reformi, dodajući da je za njegovu realizaciju neophodna tehnička i finansijska pomoć međunarodne zajednice, pomoć koja „nije mešanje u unutrašnje stvari, već je to pomaganje evropskim sunarodnicima da uspeju.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
