Jugoslovensko video tržište je poslednjih desetak godina, uprkos maloj kupovnoj moći, i uprkos odsustvu nekoliko glavnih filmskih kompanija a prisustvu pirata, jedno od najjačih u Istočnoj Evropi: godišnje zaradi dvadesetak miliona maraka. Poređenja radi, Mađarska, sa sličnim brojem stanovnika, znatno boljih materijalnih uslova, sa svim mejdžorima na tržištu a bez pirata, ostvari oko 60 miliona DEM. Cilj domaćih distributera je da dostignu Mađarsku zaradu. Proračuni govore da je za ostvarenje te namere dovoljno samo osloboditi se pirata.
Poslednjih desetak godina po video klubovima bilo je 98 odsto piratskih izdanja. U jednom trenutku, 1997. godine, to je smanjeno na 75 procenata dolaskom na jugoslovensko tržište kompanija Vorner i Kolumbija, ali je s početkom bombardovanja opet povećan. Prethodni pokušaji da se zaustavi piraterija bili su, osim onog kad je uvedeno obeležavanje kaseta markicama, bez ikakvog efekta zato što ih, tvrde u Udruženju distributera Jugoslavije, država nije podržavala. Ovog puta filmski distributeri imaju državnu podršku zato što aktuelna vlast zna šta znači godišnji gubitak od šest miliona dolara, koliko bi mogla da dobije od poreza na video izdanja, ali i zato što je jedan od uslova za ulazak Jugoslavije u Savet Evrope legalizovano video tržište.
KONTROLA: Akcija ima dve faze. Prva traje već mesec i po, i tokom nje finansijska policija kontroliše poslovanja video klubova, a u drugoj, koja počinje ove nedelje, planirana je kontrola njihove robe. Distributeri su inspektorima, dakle predstavniku države u ovom projektu, dostavili spisak svih video klubova u zemlji. Naravno, uvid u one koji rade bez dozvole nemaju. „Cilj ove kontrole poslovanja nije samo puka kontrola, već i način da saznamo da li video klubovi mogu da podnesu normalno tržište i na koji način. To znači da ćemo sarađivati sa video klubovima kako bismo došli do legalizacije na obostrano zadovoljstvo“, kaže za „Vreme“ Milutin Ranđelović, vlasnik Metro filma. U drugoj fazi će se voditi računa da li na policama video klubova ima kaseta u kojima su piratska izdanja filmova čiji su originali objavljeni.
Video klubovima je na reaspolaganju preko hiljadu legalnih video i DVD izdanja. U Udruženju distributera smatraju da je to dovoljno da se započne i vodi posao. „Ne tražimo nemoguće. Čuje se da su to već odgledani filmovi, da ih publika zna zahvaljujući piratskim kopijama i da im ne treba to što im nudimo. Tvrdim da to nije tačno, jer će klubovi imati sa čim da rade, i da tek legalizacija omogućava posao, dakle i zaradu“, katagoričan je Zvonko _orđević, vlasnik Taka.
RIGOROZNE KAZNE: Inspektori su i za drugu fazu snabdeveni spiskovima. Milutin Ranđelović kaže: „Ima preko 700 klubova koji ne žele da kupuju originalna izdanja, i oko 300 koji ih kupuju. Da bi se tih 300, koji su napredne snage, održalo u životu, mi moramo da ih podržimo. Država sad hoće rigorozno da kažnjava, ne zato što neko nije kupio naše originalne kasete nego zato što ima pirate. Tako će i da podrži one koji hoće da kupuju što više legalnih filmova. Inspekcije kreću prvi put prema poznatim podacima, i niko ne može da ih vara. Kasete imaju holograme, postoje računi, i precizno se zna koje su originalne. To će ići polako, ali svi smo mi inspektori, možemo da tužimo svakog ko koristi nelegalna izdanja, kao što je Tak tužio TV Politiku. Bićemo nemilosrdni. Vreme je da se stvari srede.“
Da je tržište legalizovano ranije, Jugoslavija bi danas bila centralna video sila za Istočnu Evropu. A pošto nije, Foks i Univerzal su svoja video prava za taj deo sveta dali Bugarskoj, odnosno Hrvatskoj, i sad nam video izdanja ova dva mejdžora dolaze iz tih zemalja. „To je mešanje sa strane, ali nisu oni ljudi krivi, krivo je naše nelegalizovano tržište. Postere i sav ostali propagandni materijal oni rade u svojim zemljama, a to je mogao da bude naš novac“, kaže Milutin Ranđelović. Od velikih svetskih proizvođača video izdanja sa nama sarađuju Kolumbija, Tri star – zastupa ih Metro, i Vorner – zastupa ih Tak. Očekuje se da će doći Paramont i Buena vista, ali tek kad dobiju sigurne znake da pirati odlaze. „Kolege iz Bugarske i Hrvatske sad misle da mogu da legalizuju naše tržište. Mi imamo energiju da sami organizujemo i legalizujemo tržište. Deset godina smo donosili u ovu zemlju filmove na razne načine, i vrlo je nezgodno da sad dođe neko sa strane i kaže ‘e vi ste vrlo interesantno tržište i mi ćemo sve to da pokupimo, hvala vam što ste ga deset godina čuvali da sad mi možemo u njemu mirno da radimo’.“
PARALELNO TRŽIŠTE: Veći problem od klubova biće kablovska TV i prodavnice. Zvonimir _orđević navodi primer prodavnice na aerodromu Surčin u kojoj ima oko 200 nelegalnih video izdanja, a _orđe Plavšić – prodavnice Hi-Fi centar u Knez Mihailovoj ulici. Ili: nedavno, na dan bioskopske premijere filma Final fantasy, kablovska TV sa Braće Jerković (deo Beograda) emitovala je taj isti film. „Mi imamo licencu za film Asteriks, kupili smo je skupo, a svuda se prodaje pirat, niko nije došao od nas da kupi kasetu. Dakle, postoji paralelno tržište koje snadbeva maloprodaju, i koliko klubovi moraju da budu legalni toliko moraju i prodavnice. To što je legalno nalazi se kod nas. Ako nećete da kupujete naša izdanja, mi nećemo da uvozimo filmove, i onda će država imati situaciju u koju je došla Ukrajina: Amerika je ukinula Ukrajini povlastice za uvoz zato što im njihova piraterija odnosi 200 miliona dolara godišnje. Na sreću, država se ovog puta, očigledno, odlučila na čijoj je strani.“
Na nedavno održanom mini-sajmu, kako su distributri nazvali video prezentaciju svojih najnovijih izdanja, pokazani su i najnoviji filmovi na DVD nosaču. U razvijenijim zmljama DVD je preuzeo 70 odsto tržišta, a kod nas se tek pojavljuje. Na tržištu je po 77 filmova u izdanju Taka i Metro filma, Pro vision je objavio 7 DVD-ja, a First production jedan, što je dokaz da posao ipak napreduje.
