Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Mogući svetovi u nemogućem svetu
U eri rata protiv duvanske mafije i video piraterije, neosporno tradicionalna Cinemania pojavila se sa 18 premijernih i 54 reprizna naslova, kao još jedan poziv publici za bekstvo od malih ekrana i života koji treperi na njima. Negde između festivala (po ambicijama) i revije (po dostignućima), Cinemania ima svoju publiku, navijače a i misiju, što dokazuje da se film najbolje (prvi put) gleda u bioskopu. Za skok od revije do festivala neophodno je nešto više od filmova, publike i nagradne igre – gosti i profilisani programi.
Kao pas i mačka (SAD, 2001; r. Lorens Guterman)
Kasolomac sa pedigreom, obradio je sukob star koliko i borba polova, večni animozitet kuca i maca. U senci digitalizovanih ljubimaca ostaju živi glumci. Da li je to budućnost filma? Nekim novim klincima je to ipak smešno.
Šrek (SAD, 2001; r. Endrju Adamson, Viki Dženson)
Prvi animirani film u istoriji koji je ušao u zvaničnu konkurenciju filmskog festivala u Kanu. Spilberg dahće za leđa Dizniju, nastavak je u pripremi a film je zaradio preko 360 miliona dolara. Budućnost koja je pred nama, animirani junaci sa punom skalom emocija. Još jedna promocija histeričnog talenta Edija Marfija, kao glasa Magarca. Anti-bajka za decu novog milenijuma.
Životinjski instinkt (SAD, 2000; r. Luk Grinfild)
Jedan iz serije filmova koji darvinistički promoviše iskonsku zver u nama. Komedija niskog tempa i predvidljive duhovitosti.
Grešna zajednica (Španija, 2001; r. Aleks de la Iglezija)
Jedan od programskih vrhova. Dva metra visok Katalonac De la Iglesija, najveći (doslovno) ekscentrik evropskog filma, u urnebesnom omažu Hičkoku, sa Karmen Maurom kao neizbežnom plavušom u centu gužve od 300.000.000,00 pezeta. Film i situacije kao indigo mogu da se prenesu u bilo koju beogradsku višespratnicu u kojoj „vladaju“ kućni saveti.
Lagumi i zmajevi (SAD, 2000; r. Korni Solomon)
Još jedna video igrica koja je postala film i još jednom Džeremi Ajrons kao zloća u očekivanju dramskih uloga.
Sto devojaka (SAD, 2001; r. Majkl Dejvis)
Tinejdžerske komedije trenutno su najprofitabilniji holivudski trend. Sve što možemo reći jeste da sledi (očekivani) nastavak 100 momaka.
Blow (SAD, 2001; r. Ted Demi)
Scenarista i reditelj profinjenog stila zapleo se u tkanje kokainske bajke o početku „bele ere“ u američkoj pop kulturi. Nostalgija za šezdesetim i evropske dive Penelopa Kruz i Franka Potente funkcionišu odlično kao i nostalgični soundtrack filma, a Džoni Dep još jednom ceo film nosi na svojim glumačkim plećima.
Omiljeni par (SAD, 2001; r. Džoe Rot)
Ako imate u jednom filmu Džuliju Roberts, Ketrin Zitu Džons, Džona Kjuzaka, Bilija Kristala, Kristofera Volkena, da li vam je uopšte potreban zaplet? Upravo tako su razmišljali i autori filma. Ipak, sjaj zvezda nadmašio je jedan doberman koji je „ukrao“ najbolje scene filma. I ko kaže da holivudske zvezde ne žive psećim životom?
Skok (SAD, 2000; r. Don Ros)
Avion leti. Avion pada. Nije Njujork nego Čikago. Ben Aflek i Gvinet Paltrou dobili su nagradu za najbolji poljubac od publike MTV-a, koja verovatno nije gledala ostatak filma.
Park iz doba Jure 3 (SAD, 2000; r. Don Džonson)
Majstor nastavaka prekaljen u Diznijevoj televizijskoj majstorskoj radionici. A dinosaurusi jure, pa jure.
A.I. Veštačka inteligencija (SAD, 2001; r. Stiven Spilberg)
Pošto nije postao Orson Vels, Spilberg sada pretenduje na mesto Stenlija Kjubrika ekranizujući scenario koji majstor nije hteo da radi „dok se ne steknu uslovi“. A Kjubrik je želeo da dečaka igra kiborg a ne holivudsko mezimče kao što je Hejli Džoel Osment. Sve ostalo su specijalni efekti.
Memento (VB/SAD, 2001; r. Kristofer Nolan)
Film noar u formi bolera. Repetitivno opsesivan Nolanov film je još jednom potvrdio da je pravi „noar“ potraga za sopstvenim identitetom. Veliki film koji može da se gleda i unatraške, a verovatno i sa izmešanim rolnama (za šta će se već pobrinuti domaći kinooperateri).
Deveta kapija (FRA/VB, 2000; Roman Polanski)
Rozmerina beba je odrasla i zove se Džoni Dep i treba da upozna svoga tatu Lucifera koji je u stvari mama. Polanski pokazuje da je još uvek rediteljski virtuoz, doktorirao na Hičkoku, ali njegov interes za siže ne nadmašuje literarne vrhunce stranica telefonskog imenika.
Rekvijem za jednog sanjara (SAD, 2000; Daren Aronofski)
Još jedan autor i jedan film za koje će se vezivati pridev „kultni“. Narkomanija i izglađivanje kao formula opstanka u savremenoj civilizaciji plus Edip plus frižider koji govori…
U ime pravde (SAD, 2000; Džejms Grej)
Mafija a la Armani. Uzavrela bratska krv i večna priča o ljubavi i izdaji na njujorškim pločnicima. Deja vü.
Centar sveta (SAD, 2001; r. Vejn Veng)
Poslednji tango u Las Vegasu u dogma maniru. Veng smešta centar sveta nekoliko centimetara ispod ženskog pupka. Ili to ili kompjuter, dilema je glavnog junaka. A šta vi mislite o tome?
Paralelni svetovi (FRA/VB, 2000; Robert Lepaž)
Na samom kraju Cinemanie film koji najavljuje Festival autorskog filma.
I dilema: Koji su to mogući svetovi u nemogućem svetu u kojem živimo.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve