Da li je Đinđić na putu da prihvati Čanka makar kao lošeg saveznika i kakva je uloga mađarskih partija u tome
Nakon neuspeha Đinđićeve inicijative da se u Skupštini Vojvodine smeni Nenad Čanak, predsednik te skupštine (26. oktobra), vojvođanska kriza se zaoštrila do te mere da obe sukobljene strane sada pokušavaju da stvari stave pod kontrolu.
Jedino se tako može razumeti naprasni dogovor Čanka i Gordane Čomić, predsednika PO DS, „o stabilizaciji rada vojvođanske administracije“ (29. oktobra). Zapravo, smisao ovog dogovora je u tome da se uhvati nekoliko dana predaha – kako bi Demokratska stranka „prebrojala političke gubitke“, a Čanak izračunao šta sve može izgubiti, ako nastavi da „pobeđuje“. I, naravno, da se učini pokušaj da se dođe do nekog kompromisa.
Takav kompromis izgleda nije nemoguć, jer se čuje da je Čanak otvoren i za neverovatne varijante – pa čak i da se povuče sa mesta i funkciju šefa Skupštine ustupi demokratima, ali bi njegov blok tada tražio da Miodrag Isakov, predsednik Reformista Vojvodine, preuzme vojvođansku vladu. Teško da se takva varijanta može svideti Đinđiću, s obzirom na to da je manevarski prostor Isakova u političkom nadmudrivanju unutar DOS-a širi od Čankovog. No, moguće su i neke druge kombinacije.
Đinđićev neuspeh u Vojvodini neugodan je zbog toga što se pokazalo da u Pokrajini više nije moguće lako izvesti nijednu akciju iz centra – a da se odmah ne izazove veliko „antibeogradsko“ uzbuđenje, „zbijanje“ inače najčešće pocepanih pokrajinskih faktora i jačanje najradikalnijih autonomaških grupa. Tako se i povodom pokušaja izbacivanja Čanka iz politike, manje pričalo o njegovim stalnim ispadima, a više o odnosu Srbije i Vojvodine – dok su „kolateralni politički leševi“ postali upravo Đinđićevi ljudi u Novom Sadu, koji su svoju lokalnu političku reputaciju mukotrpno i dugo gradili na izbalansiranom odnosu prema pitanjima pokrajinske autonomije (da bi ih njihov vođa olako „potrošio“ u jednom danu).
Možda je Đinđić posle svega shvatio da bi mu bitka do konačne pobede, što on može postići u saradnji sa „neprijatnim saveznicima“, mogla doneti više štete nego koristi i da je bolje trpeti Čanka kao lošeg saveznika, nego izazvati prilike u kojima bi on bio sasvim dobar protivnik. Zbog toga ne treba isključiti mogućnost „pomirenja“ Đinđića i Čanka uoči nadolazećeg raspleta napetosti unutar DOS-a.
Usred spomenutog političkog predaha Milka Puzigaća, objavila je nove nalaze svoje agencije „Scan“, u kojima se vidi da je od februara ove godine (kada je izvršeno ispitivanje javnog mnjenja sa istim pitanjima) u rapidnom porastu nezadovoljstvo građana Vojvodine položajem njihove pokrajine – jer ono u protekle četiri godine, dakle i pod Miloševićem – nikad nije bilo iznad 70 odsto, a sada jeste. Taj porast nezadovoljstva ne može se zaustaviti ofucanim floskulama o vojvođanskom „separatizmu“, koje samo uveseljavaju pokrajinske lovce na političku i ekonomsku moć, pa ni novom propagandnom teorijom da „trenutno više novca ide iz Beograda u Vojvodinu nego obrnuto“. Istina, autor ove snažne besmislice, Goran Vesić, još nije pozvao Srbiju na bojkot vojvođanske robe, pa da odista sve završi u Miloševićevim opasnim stereotipima o „bečkim konjušarima“.
U celoj ovoj krizi obe suprotstavljene strane mogle se lako da uoče da su Mađari na političkoj sceni Vojvodine postali gotovo presudan faktor – i da se bez njih i njihovih glasova ništa solidno ne može postići. Iako je bilo mišljenja da je Jožef Kasa suviše „u rukama“ Zorana Đinđića, ispostavilo se da ni predsednik najuticajnije mađarske stranke u Srbiji neće ili ne može da menja kurs prema hirovima jednog ili drugog saveznika u DOS-u. Pošto mađarska manjina već 12 godina nije od Beograda dobila ništa što je obećano, nema tog mađarskog političara koji bi se usudio da batali Vojvodinu i svojim pristalicama obeća neki novi dogovor sa stvarnim centrom vlasti u Srbiji.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
