Uprkos vraćanju poverenja u štednju, dugoročne kredite građani mogu očekivati tek od 2002. godine
Život na kredit, pretpostavka je savremene, „postindustrijske“ civilizacije. Pre godinu dana građani Srbije su se pred tim pravilom našli u trenutku kad su imali najniža primanja u Evropi, bez odgovarajućeg finansijskog sistema i sa privredom koja je umesto nekadašnjih 3000-3500 dolara bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku uspevala da dostigne „afričkih“ 1000 dolara. Otvaranje zemlje prema inostranstvu davalo je nadu da će, dobrim delom i zahvaljujući povoljnim kreditima, stanovništvo osirotele Srbije moći bolje da živi.
Srazmerno čvrstini Narodne banke Jugoslavije u očuvanju kursa nacionalne valute, „izduvavala“ su se inflatorna očekivanja u bankama i kod proizvođača. Samim tim, blago su se poboljšavali i uslovi pod kojima su odobravani potrošački krediti. Kamate su počele prvo da padaju sa prosečnih 4-5 procenata mesečno na sadašnjih 1,5-2,5 odsto. Potom su počeli da se odobravaju krediti sa godišnjom kamatom. Pionir u tome bila je Invest banka sa svojom ponudom kredita, čija je kamata bila 9,5 procenta godišnje. Za njom su sledile Vojvođanska i Komercijalna banka.
Osim kamata, produžavao se i rok za otplatu kredita. Nakon početnih 3-6, građanima se sada nude i krediti na 48 meseci, za kupovinu automobila na primer. Kada su četvorotočkaši u pitanju, treba reći da su se domaći proizvođač i kreditori dužinom rokova otplate i uslovima kreditiranja manje-više približili uobičajenim uslovima u razvijenim zemljama Evrope. Nesumnjivo je da je u ovoj vrsti prodaje hit ponuda Auto kuće Zastava-Voždovac, koja, u saradnji sa Jubankom, prodaje automobile Zastave, Škode, Sitroena i Fiata na 48 rata, uz učešće od 20 odsto i s kamatom od 1,5 odsto mesečno. Jednostavno rečeno, za Jugo je potrebno učešće od oko 39.500 dinara, a mesečna rata iznosi oko 5.800 dinara. Ove sume podrazumevaju da plata kupca ovog automobila, u neto iznosu, ne može biti manja od 11.000-12.000 dinara mesečno. Poslednji statistički podaci govore da je prosečna jugoslovenska plata još oko 200 nemačkih maraka. Konkretno, kreditna sposobnost prosečnog građanina sa oko 3000 dinara mesečno još znatno ispod 200-300 maraka neophodnih za otplatu kredita za trajna potrošna dobra kao što su automobil, nameštaj, bela tehnika i elektronika.
Desetomesečna praksa davanja potrošačkih kredita pokazuje i neke slabosti modela koji su do sada nuđeni građanima. Mnogi zainteresovani se žale na obavezu da instrument obezbeđenja vraćanja kredita bude menica sa 2-3 žiranta. Danas je još teško naći ljude koji žele i mogu da garantuju vraćanje tuđeg kredita. Retki primeri, kao Simpo iz Vranja, stvaranjem mogućnosti da preduzeće u kome je zajmotražilac zaposlen bude garant za vraćanje kredita verovatno rešavaju ovaj „tehnički“ problem. Garantovanje preduzeća za zaduživanje svojih zaposlenih rešava i vrlo čest problem obezbeđivanja potrošačkih kredita čekovima građana. Vrlo su retke danas banke koje će vam, zbog kupovine na više rata, izdati šest ili 12 čekova a da oni nisu pokriveni novcem na tekućem računu. Garancija preduzeća, a time odbijanje rata od plate, rešava i ovaj problem.
Novosadska banka je poslednjeg dana oktobra najavila da će uskoro početi da odobrava dugoročne kredite. Mnogi se sigurno pitaju zašto to nije počelo i ranije? Bankari godinama objašnjavaju da je ročnost kredita direktno uslovljena ročnošću depozita, odnosno: dok nema štednje građana nema ni dugoročnih kredita. Naime, kratkoročni izvori novca ne dozvoljavaju banci da daje dugoročni kredit.
U ekonomski „normalnim“ zemljama, dugoročne izvore obezbeđuju još investicioni i penzijski fondovi, dugoročne hartije od vrednosti koje emituje država i osiguravajuća društva. U Srbiji u ovom trenutku nijedan od navedenih dugoročnih izvora za finansiranje kredita na rok od 20-40 godina nije u funkciji. Međutim, nesporno je da je oživela štednja, i dinarska i devizna.
Kamatne stope na deviznu štednju kreću se uglavnom između 4 i 6,5 odsto, a na dinarsku od 2-4,5 procenata godišnje. Guverner Dinkić do sada nije odgovorio na pitanje: zar to nije dobra osnova da se počne s odobravanjem dugoročnih kredita i zar navedene kamate koje banke daju štedišama nisu jak argument za prelazak svih banaka na obračun kamata na godišnjem nivou, i za njihovo znatno smanjivanje?
Većina finansijskih funkcionera i sve strane banke obećavaju kreditiranje građana na duge rokove od druge polovine 2002. godine. U ovom trenutku taj rok deluje kao nepotrebno dug, jer recimo Rajfajzen banka je za nepuna dva meseca prikupila 24 miliona maraka devizne štednje, i to građana koji žive u siromašnoj Srbiji.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
