Svi su izgledi da je aranžman o kreditu IHP-u iz ruskih izvora nešto drugačiji nego što se predstavlja. Očevidno je da je pare odnekud trebalo da dođu. Bankari misle da je reč o pranju novca ruske mafije i o profitabilnom ulaganju koje bi kreditorima donelo više nego pristojnu legalnu dobit, kao i deo postrojenja IHP-a u Prahovu
Nedavno postavljen za v.d. generalnog direktora Industrije hemijskih proizvoda (IHP) u Prahovu Miroslav Radojević nije ni znao da je njegov prethodnik, bivši direktor Branko Marković (otkaz dao krajem oktobra), potpisao 8. juna o.g. protokol u kome se „nedvosmisleno iskazuje interes o dugoročnoj poslovnoj saradnji i zajedničkoj proizvodnji“ IHP-a sa preduzećem za unutrašnju i spoljnu trgovinu i usluge Mabar iz Beograda koje je trebalo da obezbedi 25 miliona dolara inostranog kredita.
„Ništa ne znam o tom protokolu niti potpisanom predugovoru između izvesnog Rajka T. Milutinovića i Mabara“, kaže Miroslav Radojević. „Koliko vidim iz ovih dokumentara koje ste mi predočili, realizacija ovako zamišljenog ugovora za IHP bi bila katastrofalna.“
„Protokol o saradnji sa Mabarom potpisao sam posle saglasnosti užeg kolegijuma IHP-a“, objašnjava bivši direktor Branko Marković. „Firma Mabar je trebalo da obezbedi tih 25 miliona dolara i, koliko znam, oni su podneli Narodnoj banci obaveštenje o uzimanju inostranog kredita, ali NBJ nije odobrila registraciju. Naravno, da smo dobili te pare, tek onda bi usledio razgovor između predstavnika IHP-a i Mabara o uslovima pod kojim bi sačinili ugovor. Potpisivanje protokola nije praktično ništa značilo, sem ispoljene namere da dođemo do para neophodnih za revitalizaciju opreme, mašina… Mi smo inače pre nekoliko godina radili sa Mabarom i ostali im dužni negde oko 300.000 do 500.000 dolara. Budući da sam bio na dužnosti v.d. generalnog direktora, obnovio sam kontakte sa svim našim poslovnim partnerima, pa i sa Mabarom.
Međutim, potpisani protokol sadrži nagoveštaj mnogih zamki, i da se saradnja odvijala onako kako su je u Mabaru zamislili, IHP bi zapao u nevolje iz kojih bi teško mogao da se izbavi. Tako, na primer, u protokolu piše da će Mabar obezbediti i vraćati kredit od 25 miliona dolara uz ogromne kamate tokom narednih pet do sedam godina, što je u najmanju ruku čudno ako se zna da je toj firmi od početka ove godine blokiran račun i da nema nepokretnosti na koju bi bila stavljena hipoteka. U to vreme ljudi iz IHP-a nisu znali ko je nenadani „dobrotvor“, odnosno davalac kredita. Za dobijeni devizni kredit, prema protokolu, „kao obezbeđenje po osnovu angažovanih finansijskih sredstava i vrednosti roba od strane Mabara IHP će omogućiti upis hipoteke prvog reda na objekte koji će se do potpisivanja ugovora odrediti; biće ograničeno pravo na raspolaganje ostalom imovinom IHP-a koji bez Mabara neće moći da zaključi nikakve dodatne aranžmane o nabavci sirovina i repromaterijala niti da samostalno raspolaže svojim proizvodima…“ Jednostavno, Mabar bi uzeo pod svoje IHP. Ali, ko je davalac kredita? Sve postaje jasnije kad se pogleda predugovor o kreditu zaključen 2. jula ove godine između Mabara, odnosno direktora Mladena Barčota i dojučerašnjeg savetnika saveznog premijera Rajka T. Milutinovića, navodno izvršnog direktora Vostokinvestbank iz Vladivostoka, 69009 – Rusija koja će navodno Mabaru dati kredit od 25 miliona dolara.
Samo pominjanje imena Rajka T. Milutinovića zvonilo je iz sve snage na uzbunu. Ono što je Milutinović pripisao samom sebi prevazilazi najbujniju maštu. Teško je poverovati da Mladen Barčot nije znao s kim posluje i da je kompletna priča o kreditu Vostokinvestbank i njenom izvršnom direktoru u Beogradu obična izmišljotina. Inače, prema poslednjem američkom izdanju almanaha „Bankers“, Vostokinvestbank u Vladivostoku nalazi se po snazi na 2969. mestu na svetskoj listi, a na 68. u Rusiji (80-ih godina Beobanka je bila među prvih 500 banaka, što se smatralo više nego solidnim mestom). Na telefonski poziv (997-4232-265588) javio se glas telefonske sekretarice: „dobili ste stečajnu komisiju Vastokinvestbank u Vladivostoku. Posle zvučnog signala ostavite poruku“. Bilo je suvišno pitati šta je sa 25 miliona dolara kredita obećanog Mabaru. Ukoliko uopšte znaju za svog izvršnog direktora i predugovor.
Međutim, svi su izgledi da je aranžman o kreditu IHP-u iz ruskih izvora nešto drugačiji nego što se predstavlja. Očevidno je da su pare odnekud trebalo da dođu. Koliko i kojim putem može samo da se nagađa. Bankari misle da je reč o pranju novca ruske mafije i o profitabilnom ulaganju koje bi kreditorima donelo više nego pristojnu legalnu dobit, kao i deo postrojenja IHP-a u Prahovu. A ukoliko bi Mabar propustio da u roku vrati kredit, Rusi bi „automatski stekli pravo na uknjižbu nekretnina IHP-a“. Bez ikakvog prava IHP-a na bilo kakvu reklamaciju po bilo kom osnovu.
Narodna banka Jugoslavije odbila je da registruje zaključenje pomenutog kreditnog posla zaduženja u inostranstvu, tako da od ovog posla nije bilo ništa.
Direktor i vlasnik Mabara u Beogradu Mladen Barčot imao je svojevremeno problema sa off shore firmom Bacoba u Panami i Londonu (akcionari Babarogić, Komadinić, Barčot) kad je direktorka Bacoba bila uhapšena u Engleskoj. Barčot je takođe imao off shore firme na Britanskim devičanskim ostrvima, Rietti i Barta Trading u Londonu i firme u Mađarskoj Bacobatek, Elbaco u Rumuniji i Frabaco u Splitu.
Bivši savetnik u saveznoj vladi Rajko T. Milutinović rođen je 1940. godine u Piperima, Donje Šume, Podgorica i, kako je sam napisao, ima više adresa odnosno boravišta: u Hjustonu, Karakasu, Tokiju, Svetom Stefanu i – Beogradu, ali se trenutno nalazi u beogradskom Okružnom zatvoru zbog pokušaja iznude. Njegov životni i poslovni put je veoma zanimljiv jer tvrdi:
– da je bio direktor American Petroleum institute sa sedištem u Klivlendu koji se bavi tehničkim pravilima i propisima u oblasti naftne industrije širom sveta;
– da je 1975. godine postavljen za predsednika Standard OiL za Južnu Ameriku;
– da se zaposlio u Standard OiL – Kalifornija i bavio istraživanjem nafte i proizvodnje u Venecueli;
– da ga je Kongres Venecuele postavio na čelo nacionalne komisije za nacionalizaciju multinacionalne naftne industrije u toj zemlji, i da je član upravnog odbora National Petroleum institute of Venecuela;
– da je odbranio tezu na The Petroleum institute of San Antonio Teksas sa temom Izdvajanje sumpora procesom vakumiziranja;
– da je postavljen za profesora na The Petroleum Institute, Maracaibo, Venecuela;
– da je postavljen za člana tehničke komisije O.P.E.C.-a koja se bavila određivanjem cene nafte;
– da je član upravnog odbora The Nacional Geographic Institute U.S.A koji izdaje magazin „Nacional Geography“ koji se distribuira širom sveta;
– da je postavljen za člana OUN-a za industrijski razvoj (U.N.I.D.O.);
– da se intenzivno bavi razvojem sopstvenih kompanija, sada ih ima 32, i one se bave različitim aspektima prerade nafte na Zapadu i u bivšem sovjetskom bloku. Te kompanije se prevashodno bave istraživanjem i proizvodnjom nafte, ali im to nije jedina delatnost;
– da je odbranio na The Max Plank Institute, Baden Baden, tezu Proizvodnja posebnih gasova za upotrebu u raketnoj tehnologiji;
– da kontroliše akcionare u „R.T.M“-u (Rajko Tomaša Milutinović) i desetak aktivnosti u bankarstvu i finansijama sa godišnjim obrtom u milijardama dolara…
Dugačak je spisak Rajkovih aktivnosti i, kao što se očekivalo, već u prvim proverama pokazalo se da je reč o njegovoj neobuzdanoj mašti. Tako, na primer, sa primetnom uzdržanošću, u Baden Badenu kažu da niko nije branio tezu koju pominje Milutinović uz napomenu da u tom gradu ne postoji pomenuti institut.
„Nemamo nikakvih podataka o gospodinu Rajku T. Milutinoviću niti ga poznajemo“, bio je odgovor većine kompanija, firmi i instituta koje Milutinović pominje. Rajka, međutim, kaže novinar iz Subotice Milenko Popadić, po zlu pominju Subotičani koje je početkom osamdesetih izigrao predstavljajući se kao biznismen iz Teksasa spreman da osnuje sa tadašnjim građevinskim gigantom Integral iz Subotice mešovitu firmu Integral-RTM Inženjering u istom gradu. Uhvatio se za džep i odmah u novo preduzeće uložio čitavih – 2000 dinara, a Subotičani poslovne prostorije, kancelariju i opremu. Milutinović je novoj firmi „obezbedio“ posao u Rusiji u kome su naravno Subotičani ostali kratkih rukava. Rajko im je obećao, i to javno pred kamerama RT Beograd, da će pored jezera na Paliću izgraditi turističko-rekreativni centar Americen club i dovesti, kao čovek od ogromnog ugleda u „nacional-petrol-gas kompanijama“ prebogate Amere da bacaju dolare i lenčare pored jezera. Naravno, od svega obećanog nije bilo ništa, kao ni od posla u Rusiji. U Tuzli je izigrao firmu Umel koja od Rajka putem suda potražuje 60.000 dolara.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
