"Dvor je toliko dugo bio ‘zabranjen grad’, da sada ne možete da kažete kada je nešto nestalo ili upropašćeno", kaže predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović. Primer su supene kašike, koje su izvađene iz svih kompleta dvorskog srebra. Ostali delovi pribora za jelo, recimo kutlače, ostali su netaknuti
Beli dvor
Kada je pre tri meseca ušao u svoj novi-stari dom, prestolonaslednik Aleksandar je bio veoma uzbuđen. „Tako sam se osećao prve nedelje boravka u kući o kojoj mi je otac govorio, prepoznao sam opis parka i pogled kroz prozor njegove sobe. Sada je u toj sobi moj sin Filip“, objašnjava zadovoljno prestolonaslednik tokom posete PG Mreže dvoru. Kamera je tom prilikom prvi put snimila unutrašnjost dvorskog kompleksa.
Kao neki rezervat, dvorski kompleks ostao je pošteđen opšte rasprodaje kvadrata na Dedinju, okružen gustim rastinjem, nedodirljiv pogledom i narodu nepoznat. Ovdašnja sećanja na dvor vezuju se najpre za Titovo i u poslednjoj deceniji Miloševićevo vreme. Obojici je tu bila kancelarija, tu su donosili odluke, primali državnike i obraćali se narodu.
Šta su za sobom ostavili još nije precizno utvrđeno. „Dvor je toliko dugo bio ‘zabranjen grad’, da sada ne možete da kažete kada je nešto nestalo ili upropašćeno“, kaže predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović.
Prvi korak koji je urađen bilo je fotografisanje zatečenog stanja. Album sa fotografijama predat je saveznoj vladi i Narodnom muzeju.
„Pronašli smo stvari koje su u redu, kojima tu nije mesto i koje nedostaju“, priča Acović i kaže da tek predstoji pokušaj da se utvrdi šta se desilo sa originalnim inventarom dvora. Ekstreman primer je upadljiv nedostatak porodičnih portreta, za koje se zna da ih je bilo u velikom broju. Sada su tu samo tri, a pronađeni su u potkrovlju dvora. Drugi primer su supene kašike, koje su izvađene iz svih kompleta dvorskog srebra. Njihov nestanak je misteriozan jer su ostali delovi pribora za jelo, recimo kutlače, ostali netaknuti.
Bazen sa skulpturom Ivana Meštrovića
Na zatečenim ukrasnim predmetima od srebra, kristala, porcelana ostali su tragovi neveštog brisanja uspomene na pravog vlasnika. I to najčešće tako što je na mestu gde se nalazio kraljevski grb pretesterisan i uklonjen ili je izbrušeno staklo da bi na kristalu stajao grb FNRJ.
Ima i primera divljaštva, objašnjava Acović. Na kupoli dvorske kapele, posvećene porodičnom patronu svetom Andreju, ostali su tragovi nečije vežbe ubistva boga, neko je pucao u čelo pantokratora.
Poznato je da je pedesetih godina ovu crkvu smeštenu uz Stari dvor posetio i car Haile Selasije kada je bila i osvećena.
Nestale kašike
U dvorskoj bašti, koja se prostire na 130ha površine, jedna od posebnosti su vajarska dela Ivana Meštrovića. Grandiozne figure Sfinge i Miloša Obilića nalaze se u melanholičnom i skrovitom delu koji okružuje Stari dvor. Ženska figura, iz ciklusa „Istorija Hrvata“, smeštena je u paviljonu na koji gleda Kraljev dvor.
U okruženju dvorskog kompleksa nalazi se i zanimljiva, stara ili kako su je zbog krova nazvali slamnata kuća. U njoj je na početku gradnje dvorova 1922. god. boravio kralj Aleksandar I. U Brozovo vreme ta stara kuća bila je centar za vezu šefovima država koji su kao gosti odsedali u Starom dvoru.
U dvorskom kompleksu inače postoje dva glavna objekta, Stari ili Kraljev dvor i naizgled poznatiji Beli dvor. Gradnja Belog dvora počela je 1934. godine a kralj Aleksandar I namenio ga je deci kad odrastu. Zanimljivo je da u njemu pravi vlasnici nikada nisu živeli. Dugogodišnji korisnici bili su Tito i Milošević. Beli dvor im je bio kabinet. Kako se država odnosila prema ovom prostoru u Titovo vreme vidi se po budžetu, od njegove smrti 80-ih izdvajanja su opadala da bi 90-ih bila dramatično smanjena. Dragomir Acović smatra da je dvor ipak u dosta dobrom stanju i da njegovo održavanje prevazilazi mogućnosti pojedinca ili službe koja bi se finansirala uobičajenim sredstvima. Tragovi oskudice vidljivi su na mnogim mestima, zub vremena načeo je krov dvora, pomoćne zgrade, staru kuhinju i odbačene umetničke predmete. Vidno su oronuli bazeni, odavno ispražnjeni, i zaboravljeni.
„Da bi dedinjski kraljevski kompleks vratio stari sjaj, važno je da pored novca, koji sada obezbeđuje prestolonaslednik Aleksandar, dobije i pravi status. Tretman spomeničke i istorijske celine bio bi dobar put da se ovaj prostor približi narodu. Sadržaj dvorova bolje su poznavali afrički diktatori, azijski despoti i neki ugledni državnici od ljudi kojima je to deo nacionalne baštine“, podseća Acović. On smatra da je posebno važno obezbediti da dvorski park ostane nenarušen i zaštićen od divlje gradnje, što je na Dedinju bila česta pojava.
Plan prestolonaslednika Aleksandra je da se Dedinje otvori za javnost i približi narodu.
Ovaj tekst je nastao na osnovu TV priloga PG Mreža
Časovi srpskog jezika
Prestolonaslednik Aleksandar sa porodicom živi u Starom ili Kraljevom dvoru. Deo kućne atmosfere u kraljevskom domu tog popodneva bio je i čas srpskog za princa Filipa, studenta hispanistike na britanskom univerzitetu. Profesor srpskog je inače često prisutan na dvoru pošto svi usavršavaju znanje jezika. Prestolonaslednik, otkako je u Beogradu, čita dnevnu i nedeljnu štampu, prati domaće TV stanice čiji ga broj impresionira. Povratkom Karađorđevića jedna od najvidljivijih promena je satelitska antena na krovu Starog dvora.
Bioskop
Kamera TV Mreže prva je snimila unutrašnjost dvorova na Dedinju. Jedan od atraktivnijih prostora u koji nas je odveo prestolonaslednik osmišljen je za zabavu. Pored sobe za kartanje bioskopska sala gde princeza Katarina i prestolonaslednik Aleksandar na DVD-u rado gledaju filmove. Princ Filip je sa ocem odigrao partiju bilijara.
Osoblje
Za organizovanje brojnih prinčevih i aktivnosti princeze Katarine brinu se uglavnom mladi ljudi smešteni u jednu od pomoćnih zgrada. Saznajemo da se posle jutarnjeg brifinga sa prestolonaslednikom pravi plan dnevnih obaveza i da se radi kao na Zapadu. Posao na dvoru dobili su i baštovani, sobarice, kuvari i ljudi koji brinu o bezbednosti. Na kapijama i stražarskim mestima ostali su gardisti kao obeležje još nedefinisanog prestolonaslednikovog statusa.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
