U petak 23. 11. 01. izašli su u dnevnim listovima informacija a 29. 11. i u vašem nedeljniku članak iz kojih se vidi da je savezna vlada donela odluku o sudbini palate „Ušće“ (bivši CK) u Novom Beogradu. Objekat je preko konkursa ustupljen konzorcijumu stranih i domaćih firmi za 300 miliona dinara (deset miliona DM), a ovi predviđaju rušenje objekta i izgradnju novog „modernog zdanja“ od 38.000 m² u vidu hotelsko-poslovnog centra.
Kod onih koji su doneli ovu odluku mogu se osetiti dve tendencije. Prvo, da u budžet što pre uđe novac od ovog objekta pa ma koliki on bio i drugo, da se zgrada obavezno poruši, što ima blagi ukus revanšizma. Takve ideje smo već čuli od raznih ljudi u različitim vremenima. Ne sećam se da je ikada u svetu rušen neki objekat iz ideoloških razloga, osim možda čuvene Bastilje.
Čudi me, međutim, stav stranih ulagača da „od gotovog prave veresiju“, što nije svojstveno ljudima iz sveta biznisa. Kada se uzmu u obzir i vrlo veliki problemi oko rušenja, verujem da će i oni promeniti svoj stav.
A stvarna situacija je ovakva. Postojeća zgrada, čiji su autori arhitekti Mihailo Janković, Dušan Milenković i Mirjana Marjanović, projektovana prema konkursnom rešenju u toku 1960. i 1961. godine a građena od 1961. do 1964. god. Ukupna bruto površina objekta iznosi oko 26.000 m² od čega skoro 6.000 m² ispod nivoa terena, koja nije oštećena bombardovanjem. Moja procena je da objekat u stanju u kakvom je sada vredi 25 miliona DM, s obzirom na to da konstruktivna oštećenja nisu velikog stepena.
Za njegovo dovođenje u prvobitno stanje ili neko slično potrebno je uložiti još toliko ili nešto više ukoliko mu se menja namena. Tako bi se dobio objekat vredan blizu 80 miliona DM koji bi se mogao lako preusmeriti za potrebe hotelsko-poslovnog kompleksa, što bi zahtevalo, naravno uz dodatna ulaganja, dogradnju niskog aneksa koji bi samo doprineo arhitektonskoj vrednosti cele kompozicije.
Ova računica pokazuje koliko je odluka bila nerealna i ishitrena. Svoje mišljenje sam kao autor u više navrata iznosio u različitim sredstvima informisanja, a za jednog od potencijalnih investitora uradio sam idejne skice, čije kopije prilažem, za rekonstrukciju i dogradnju zgrade koja bi postala hotelsko-poslovni centar.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
