S kojim pravom Vlada Srbije jednom sloju građana nudi povlašćene uslove kupovine struje
Lečenje Zastave = raskid sa socijalističkim gigantima. Gašenje četiri propale državne banke = raskid sa političkim bankarstvom. Zakon o radu = raskid sa samoupravljanjem. Zakon o privatizaciji = raskid sa društvenom svojinom. Preispitivanje decembarskih računa za struju = ??? Da, da nema dileme: povratak najcrnjoj vrsti populizma i miloševićevskoj demagoškoj bolećivosti.
To liči na Vladu Srbije u prvih godinu dana – četiri sjajno odigrana reformska koraka napred, a onda jedan korak nazad. S jedne strane aplauzi na međunarodnoj sceni za reformsku hrabrost i odlučnost, a s druge strane – „pali se na demagogiju“.
Nimalo nije dobro što je Vlada ishitreno zasedala kad je proizvođač (EPS) isporučio potrošačima (građanima/kupcima) račune za struju i zatražila od Elektroprivrede Srbije da ih preispita i pronađe olakšavajući način plaćanja. Otkud sada odjednom tolika briga premijera i ministara za mene kao građanina koji je unapred trošio neku robu znajući da neću moći da je platim. Da li to Vlada šalje signal svima da uđu u prodavnicu bilo čega (bundi, automobila, zlatnog nakita, cepter posuđa) da bogato pazare, šmugnu iz prodavnice, a kad ih policija uhvati, kažu da neće da vrate, nego su spremni da plate na rate. A državna administracija ih podržava u tom zahtevu.
Struja je roba kao i svaki drugi proizvod, a posledice delovanja onih (Milošević & company) koji nisu tako mislili platio je elektroenergetski sistem u istoriji nezabeleženim stepenom devastacije. Uz pomoć stotina miliona dolara inostranih donacija i vrednih majstora EPS-a sistem je letos malo doteran i uspeo je da u vreme dugotrajnih niskih temperatura izdrži teorijski maksimum potrošnje od 150 miliona kilovat-sati.
Pred početak zime, uostalom, Elektroprivreda Srbije svakodnevno je upozoravala svoje kupce da će njena roba u decembru, januaru i februaru biti izuzetno skupa za onaj deo građanstva koji odluči da tu robu (to jest struju) troši za grejanje. U do sada neviđenoj medijskoj kampanji EPS je, valjda, uz podršku Vlade pokušao sloganom „pali se na štednju“ da potrošače i obrazuje i upozori kako da pazare robu koja je em skupa, em je nema dovoljno.
I sad, pošto je roba kupljena i potrošena, Vlada Srbije iz samo njoj objašnjivih demagoških razloga ustaje u odbranu ČETIRI odsto potrošača koji su digli galamu da su im računi za potrošenu struju visoki i da ne mogu da ih plate. Pri tom su mnogi od njih nemilice trošili struju računajući da će im Đinđić kao Mirko Marjanović progledati kroz prste i rasporediti dug u nekoliko rata. Zanimljiv detalj je da se i tih četiri odsto uglavnom ne žali da im je EPS „smestio“ veću potrošnju od stvarno utrošenih kilovata. Ne, oni kažu „jeste, potrošili smo mnogo, ali ne možemo da platimo“ i to sada smatraju državnim problemom.
Ekonomske reforme podazumevaju da nema besplatnog ručka i da Vlada nikako ne sme da razmazi svoje građane promovišući jeftin populizam. Od trenutka kad je Đinđićev kabinet izašao u javnost sa bolećivim zahtevom o preispitivanju decembarskih računa za struju, pao je procenat naplate i menadžeri Elektroprivede Srbije počeli su da se hvataju za glavu zbog smanjenih prihoda kompanije.
Sme li Vlada, zarad zaštite četiri odsto neodgovornih kupaca, da ugrozi poslovanje svoje vitalne kompanije?
Reformisti u srpskoj vladi nemaju razloga da ćute i sada je poslednja prilika da kolegama demagozima u Đinđićevom kabinetu objasne pravila tržišne ekonomije a kupcima struje jednom za svagda poruče da vode računa kad kupuju tu robu. Oni bi trebalo da podrže i menadžere EPS-a koji su se javno suprotstavili zahtevu za preispitivanje računa.
Uzimanje u zaštitu Elektroprivrede Srbije pred demagoškim zahevima vlasti ne znači amnestiju ove državne kompanije od sitnog lopovluka koji joj je ostao „u duši“ od prethodnog režima. I u tom slučaju treba podržati građane/potrošače koji se žale na način kako je EPS obračunavao potrošnju struje. Najviše kupaca struje dolazi na šaltere Elektrodistribucije Beograd u Masarikovoj ulici da se žali na to što je EPS računao potrošnju na 40, a ne na 30 (mesec) dana. Tako su mnogi koji su se ponašali racionalno i štedljivo prinudno naterani da uđu u čuvenu crvenu zonu u kojoj se kilovati plaćaju papreno. To je takođe krađa, ali u ovom slučaju proizvođača struje. I kao u slučaju krađe od strane kupaca, i krađu od strane proizvođača treba kazniti. I to je posao Vlade ako želi poverenje građana.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
