Hapšenjem Branislava Uskokovića nova vlast je pokazala da će se možda upustiti u ozbiljniji obračun s nasleđenim sistemom koji su predstavljali "ljudi posebnog kova", sposobni da zbog ličnog bogaćenja unište preduzeće koje upošljava više desetina hiljada ljudi
NEIMAR: Branislav Uskoković
Poslednjeg dana januara srpska policija oglasila se saopštenjem u kojem se javnost obaveštava da je Branislav Uskoković, bivši direktor Elektrodistribucije Beograd, uhapšen i priveden istražnom sudiji zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i krivično delo nesavesnog rada u privrednom poslovanju. U celoj situaciji vremešni Uskoković (65 godina) nije bio sam: krivične prijave su podnete i protiv rukovodilaca u EDB-u Ratomira Bajagića i Đure Mitrovića, kao i protiv vlasnika privatnih firmi koje su sarađivale sa Uskokovićem – navedena su imena Slobodana Markovića, Vladana Skadrića, Lidije Bukvić (jedna od tri ćerke Branislava Uskokovića) i Stojana Lakovskog.
U saopštenju se iznosi podatak koji je zapanjio čitavu javnost: „Radeći na ovom slučaju, kriminalistička policija je utvrdila da je Uskoković raznim mahinacijama kupio ukupno 30 kuća, stanova i poslovnih objekata na teritoriji Beograda, koje je osim na svoje ime prevodio i na članove svoje porodice“. Pored ovog saopštenja u javnosti se pojavio izveštaj Komisije za ispitivanje zakonitosti rada, finansijskog poslovanja i korišćenja sredstava EDB-a iz kojeg se vidi da je bivši direktor za milione dinara ojadio firmu na čijem se čelu nalazio desetak godina.
MOĆCENTRA: U čitavom poslu nije bio sam, već je organizovao, verovatno, grupu svojih poverenika (pominju se imena dvanaestorice direktora i rukovodilaca) na vodećim mestima u EDB-u, pa su mogli zajedno da otimaju. U izveštaju su pomenute firme, uglavnom privatne, s kojima je Uskoković sklapao raznorazne ugovore, sve na štetu EDB-a. Istraga će pokazati da li su to firme Uskokovićevih prijatelja ili, kako tvrdi za „Vreme“ izvor iz EDB-a, firme samog Uskokovića. Ljudi koji su sve ove godine radili u Elektrodistribuciji Beograd mogli su svakodnevno od početka devedesetih da budu svedoci uspostavljanja mafijaškog sistema upravljanja, potpune centralizacije i usmeravanja odlučivanja ka jednom centru. To zvuči poznato. Po onome što je u javnost iznela Komisija i po onome što smo mogli da saznamo od izvora u EDB-u, gotovo da nije postojao nijedan posao u koji Uskoković nije bio umešan jer, jednostavno, bez njegovog aminovanja, pismenog ili usmenog, nije se moglo ama baš ništa uraditi. A to što se radilo odlazilo bi najvećim delom na račun samog Uskokovića, a ponešto i za predizborne aktivnosti tadašnje vlasti. Iz tog perioda je i sledeči slučaj: u jesen 1996. godine traženo je od Uskokovića da partijskoj centrali prosledi novac za kampanju i on je zamalo mogao da izgubi položaj zato što je nešto ranije za veliki novac kupio najnoviji model mercedesa, pa nije odmah imao dovoljno novca. Jedan od načina na koji je Uskoković ostvarivao materijalnu dobit a na štetu firme ticao se saradnje s velikim građevinskim kompanijama. Pošto je voleo poslove u kojima ima „prelamanja“ i „đuture“ pogađanja, ne bi naplatio izvođaču građevinskih radova troškove tzv. plombiranja brojila, a za uzvrat bi EDB-u (čitaj Uskokoviću) pripali neki stanovi u novoizgrađenom naselju. Onda ni ne čudi njegova sklonost ka nekretninama.
Kada se kupovala oprema, to je rađeno na potpuno divlji način, burazerski, na „dođem ti“, a pri tom su milioni maraka izlazili iz preduzeća. Uskoković je prodavao i opremu iz EDB-a kao staru da bi je kasnije prefarbanu kupio i instalirao kao novu. Ko zna da li će ikad biti obelodanjeno koliko je dugova raznoraznim ljudima i preduzećima otpisao, odnosno, koliko klijenata EDB-a nije u proteklih deset godina plaćalo struju. Za sve to vreme građani su bili iscrpljivani restrikcijama koje su pravdane nepravednim sankcijama. Domaćinski odnos i svest o opštem dobru Uskoković je pokazao i kada je trebalo opremiti kancelarije: samo za četiri platna slikara naivca Save Stojkova iz Sombora dato je 24.000 nemačkih maraka. Automobili su kupovani kod prijateljskih firmi iz Čačka po ceni koja je uvek prelazila maloprodajnu. Pošto je to bila njegova firma, Uskoković je ekipe koristio u toku izgradnje brojnih zadužbina kojima je preplavio Beograd. Takođe, jedan od omiljenih načina poslovanja direktora Uskokovića bio je da EDB uplati privatnoj firmi na račun svotu za određenu robu koja nikada ne dođe u magacine EDB-a.
PROFIL: Komentarišući za naš list slučaj Uskoković, Dušan Davidović iz Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja kaže da je ovakva osionost u ponašanju direktora jedne državne firme posledica ukidanja Zakona o društvenoj samozaštiti 1992. koji je jednim svojim delom podrazumevao mehanizme kontrole poslovanja unutar preduzeća. „Kada je ukinut taj zakon“, kaže Davidović, „otvorena su širom vrata malverzacijama i uopšte kriminogenom ponašanju u poslovanju. Kada se danas kaže Zakon o društvenoj samozaštiti, to može zvučati anahrono, ali je uvek bolje imati zakon nego dozvoliti pojedincu da sam o svemu odlučuje. Jednostavno, Uskoković je paradigma jedne mafijaške političke strukture i pitanje je vremena koliko će se sličnih stvari otkriti.“
U novinama se pojavio i spisak adresa na kojima se nalaze sve kuće Branislava Uskokovića iz kojeg se vidi da je preferirao beogradsku opštinu Vračar i po onome što čovek koji se šeta ovim delom grada može da vidi – uglavnom se nije štedelo. Najreprezentativniji objekat je vila u Petrogradskoj 3 koja se vodi na najmlađu ćerku Jelenu, udatu Mitrović, vlasnicu radnje za hemijsko čišćenje Jupiter u obližnjoj Kalenićevoj 6. Na ovoj adresi, na prezime Uskoković, vode se dva stana i poslovni prostor u prizemlju koje je Branislav nasledio od svoje starije sestre Milke Uskoković. Komšije kažu da je pokojna starica bila ponosna na svog brata i da je do poslednjeg dana bila aktivna u boračkoj organizaciji i kao predsednica kućnog saveta. Po njenoj smrti, Branislav Uskoković dolazi u vlasništvo stana u Kalenićevoj, a potom bez saglasnosti stanara zauzima zajedničke prostorije u prizemlju i pred kraj 2000. otvara radnju ćerki Jeleni. Pretpostavlja se da je pomenuta vlasnica radnje za hemijsko čišćenje studirala neko vreme u Francuskoj, pa je otac, na račun firme, često odlazio detetu u posetu. Da li je Uskoković i u Parizu uspeo da zapati nekakvu nekretninicu, istražni organi tek treba da utvrde.
ULOGAOPŠTINE: Postoje indicije da ova familija ima kuće i u Podgorici i Budvi.
Pokušali smo da proverimo u Opštini Vračar da li je Uskoković dobio dozvole da onoliko zida i ako je dobio kako nikom nije upao u oko. Saznali smo da mu u Opštini nisu dali dozvole, da su čak pokušali da sruše objekat u Kičevskoj 19, ali da to u vreme Miloševića nije bilo moguće jer je Uskok, kako su ga zvali u EDB-u, bio moćan čovek kome se sve moglo. Ostaje pitanje kako od promene vlasti naovamo ništa nije učinjeno na tom planu jer se nedavno desilo da u ulici 14. decembra bude porušen jedan objekat koji je zidan bez dozvole, a nedovršena zadužbina Branislava Uskokovića u ulici Božidara Adžije 13 stoji netaknuta. Treba reći, kada je o pomenutoj nedovršenoj vili reč, da je plac na kojoj se nalazi kupljen pre desetak godina, a da je ona „pod krovom“ nekoliko godina. Kao da Uskoković nije mogao baš sve da postigne.
Za čitavu priču oko nekretnina možda je bitno i to da je bivši direktor EDB-a u osamdesetim bio odbornik u Opštini Vračar, dok se docnije bavio samo privredom i izgleda zbrinjavanjem sve tri kćeri koliko je mogao. I u ovoj oblasti delovanja Branislav Uskoković je pokazivao smisao za starinu i za prave vrednosti: tako se u njegovom vlasništvu našla stara i lepa vila u Topolskoj 4. I ostali objekti su tu u blizini, u krugu od kilometar i po: Molerova 59 i 45, Baba Višnjina 46, Novopazarska 41 itd.
Hapšenjem Branislava Uskokovića nova vlast je pokazala da će se možda upustiti u ozbiljniji obračun s nasleđenim sistemom koji su predstavljali „ljudi posebnog kova“, sposobni da zbog ličnog bogaćenja unište preduzeće koje upošljava više desetina hiljada ljudi. Vešto izbegavajući čari medija, bivši direktor JP EDB, plivao je uspešno kroz sistem koji je sam stvorio u ambijentu koji su mu drugi omogućili.
Piramida i motke
Povodom ovog slučaja oglasio se i sindikat koji traži da državni organi na osnovu podnetih prijava što hitnije stanu na put korupciji i kriminalu. Tomislav Nešovanović, predsednik Nezavisnog sindikata Elektrodistribucije Beograd, rekao je na konferenciji za novinare: „Mi smo kao sindikati ukazivali na stepen korumpiranosti bivših rukovodilaca i za ovih godinu dana strpljivo smo prikupljali dokaze kako bismo pokazali da su naše pretpostavke bile osnovane. Građani svih onih godina nisu trpeli restrikcije samo zbog sankcija i bombardovanja već i zbog ovakve pljačke, jer pare nisu odlazile na rekonstrukciju mreža i trafo-stanica nego preko fiktivnih ugovora u džepove Uskokovića i njegovih saradnika.“
O aferi Uskoković razgovarali smo i sa Goranom Novakovićem, ministrom energetike u Vladi Srbije. Elektroprivreda Srbije je najveća kompanija u državi, kaže Novaković, i ona je u neku ruku ogledalo društva. U njoj ima dobrih, stručnih, poštenih i pametnih, ali ima i onih drugih. Problem je utoliko veći što poslovanje EPS-a direktno pogađa svakog građanina i postoji sasvim opravdano nezadovoljstvo nekim aspektima poslovanja EPS-a. Bivši direktor EDB-a Branislav Uskoković zloupotrebljavao je položaj deset godina nekažnjeno. Radnici su ga motkama oterali iz firme u februaru 2001. godine. Iz nekog razloga, a ja ne znam kojeg jer nisam političar, Uskoković nije uhapšen odmah nego je trebalo godinu dana da ga uhapse. Otišao je iz EDB-a u februaru prošle godine, ali piramida je pravljena deset godina. Ako je skinut njen vrh, nije realno za godinu dana promeniti čitavu piramidu.
NOVAKOVIĆ: Odgovoriću vam posredno objašnjenjem kakav smo sistem uspostavili. Letos je Božidar Đelić dao Ministarstvu energetike za remonte pozajmicu iz budžeta od dve milijarde dinara, što je oko 70 miliona maraka. Onda smo napravili sledeću šemu: da bi se bilo koji nalog za nabavku realizovao, uveli smo obavezu pet potpisa. Prvo osoba koja hoće nešto da nabavi saopšti da joj to treba i kaže cenu, onda njen direktor to potpiše, zatim tehnički direktor EPS-a zadužen za remonte Miljan Vuksanović to potpiše, pa onda ja stavim potpis i na kraju parafira Božidar Đelić. Odlučili smo da svaki put, na svakoj instanci, ako bilo šta nelegalno otkrijemo, svi podređeni dobiju otkaz. Od 70 miliona maraka, koliko smo potrošili za remonte, mislim da je vrlo malo ukradeno. Neću sebi da laskam i da kažem da ništa nije ukradeno. Da je to bila stara ekipa poput „Uskoković & company“ verovatno bi ukrala 30 miliona maraka. Sad su uzeli možda milion maraka. Od 70, je l’ da da nije savršeno, ali je mnogo bolje nego da su remonte radili Miloševićevi ljudi. Dakle, napravili smo sistem u kome postoji mala mogućnost krađe jer smo ljudima rekli da će odmah dobiti otkaz ako ih uhvatimo, a pri tom im sleduje druženje s policijom. Bilo je strašno važno da pare koje smo mi uzeli od mučenog Đelića potrošimo na pravi način. Do idealnog modela: da se ništa ne ukrade, stići ćemo, nadam se, za tri godine.
M. B.
Porodica Uskoković 30 vila i stanova
Kriminalistička policija je utvrdila da je Branislav Uskoković mahinacijama kupio 30 kuća, stanova i poslovnih objekata u Beogradu
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!