Potpredsednik DPS-a
Osnovni podaci: Rođen je 31. marta 1955. godine u Kotoru. Osnovnu i srednju školu završio u Kotoru, studirao i diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu (Podgorica). Crnogorac, pravoslavne vere. Oženjen, otac dvoje dece (Miloš i Milena). Govori engleski, ruski i italijanski.
Karijera: Nakon fakulteta zaposlio se kao pripravnik u Skupštini opštine Budva, istovremeno je bio i predsednik Saveza socijalističke omladine grada. Brže je napredovao u politici nego u struci, postao je predsednik SSO-a Crne Gore. Etablirani funkcioneri komunističkog režima vide ga kao „anfant teribla“ režima jer kritikuje zatvorene partijske sastanke. Partijski kadrovici su njegov rad ocenili kao „socijalnu demagogiju mladog demokrate i liberala“. U vreme delegatskog sistema i posrednih izbora (1984) štampao je pamflet pod nazivom „Prestanite sa izbornim prevarama“. U Skupštini Crne Gore kao omladinski delegat postavljao je nezgodna pitanja, a kad se svim tim pozabavio tadašnji CK SK, podneo je ostavku i postao direktor Uprave prihoda, a potom predsednik Izvršnog odbora SO-a Budva. Idejni je tvorac i suosnivač budvanskog festivala Grad teatar, Trga pjesnika (Budva), Dana alternativne medicine i slično. („Činjenica da se Kripodonofova anticipacija o humanitarnom turizmu sve više opredmećuje u zahtjevima realnog turističkog tržišta pokazala je na našem primjeru da je proizvodnja turizma s viškom duhovnosti bila blagovremeno čitanje nove turističke aksiologije.“)
U vreme događanja naroda daje ostavku na funkciju gradonačelnika i ubrzo postaje poznat jugoslovenskoj javnosti kao jedan od tri asa crnogorske antibirokratske revolucije (Milo-Momo-Sveto, „mladi, lijepi i pametni“). Kada su pučisti uzeli vlast, dobija funkciju u Predsedništvu CK SK CG a zadužen je za ideologiju, bio je i član Predsjedništva Crne Gore, generalni sekretar Demokratske partije socijalista, potpredsjednik DPS-a, poslanik u crnogorskom i saveznom parlamentu. Sada je potpredsednik DPS-a. Objavio knjigu Vrijeme iskušenja, zbirku tekstova iz vremena antibirokratske revolucije.
Za predsednika Skupštine Crne Gore izabran je 1994. godine; mandat je prestao nakon vanrednih republičkih izbora aprila 2001. jer se njegovom reizboru usprotivio Liberalni savez. Sada je poslanik i predsednik Odbora za međunarodne odnose. Umesto fotelje predsednika Skupštine Republike dobio je fotelju predsednika Skupštine Jadranskog sajma u Budvi, gde je do tada bio predsednik Upravnog odbora.
Kandidat za prvog predsednika Jugoslavije: „Nelagodno sam se osjećao zbog ubijeđenosti da sam predložen za posao za koji nemam iskustva niti znanja. Srećom, sve je dobro završeno i za državu i za mene.“
Kako ga vide: „Šampion prazne retorike i svega što ovu zemlju čini poslednjim evropskim ostrvcetom jednopartijske tiranije.“ „Imponuje svojom mudrošću, mirnoćom i tolerancijom.“
O podelama u DPS–u: „Ako se pojave razmirice između ljudi u vrhu vlasti, onda oni, prirodno, u svoje tokove uvlače i partiju, narod i državu. Zato mi od početka nije bilo jasno – zašto nam je ovo trebalo? Priznajem da nijesam ni tada, na početku, vidio nijedan bitan razlog za onoliko dugih i napetih sjednica koje uvlače nesigurnost i nemir u ljude, za toliko javnih optužbi i sumnji, u čemu učestvuju i državni mediji.“
O isključivosti: „Crnu Goru je dosta koštala isključivost. Zato ne smijemo jedan protiv drugog, jedni na druge. Ne smijemo dijeliti jedno koje je jako da bismo dobili više slabih i nejakih.“
Poraz je poučan: „Od poraza je moguće više naučiti. Mnogi to ne znaju i zato ih možda čeka poraz.“
Budućnost Crne Gore: „Ne leži u osvetoljubivosti i produbljivanju dioba, povratku u prošlost i podjeli na pobjednike i poražene, niti u neuvažavanju svijeta.“
Crnogorsko Dedinje: „Glavni problem Crne Gore je Dedinje gdje vladaju stogodišnji ratovi Crnogoraca protiv Crnogoraca. Ako treba, napravićemo jedno elitno Dedinje, pa neka ih, neka tu žive, da ne idu u Beograd da nas remete.“
Mitska prošlost: „Bez mitova se ne može živjeti, ali mitovi nas pojedu vremenom.“
Kako bi glasao na referendumu: „Ne bih glasao za svoje pretke, nego za svoju djecu, to znači da budu slobodni, da budu svoji i da ne zavise od bilo koga.“
Dogovor o Jugoslaviji: „Da svako bude domaćin u svojoj kući. Jer, i braća žive samostalno, ali se zbog toga ne mrze i ne rade jedan protiv drugog.“
Životni kredo: „Vjerujem da ljudi ne mogu bez sna. Samo s maštom vidi se dalje i osjeća više. Na taj način čovjek je najbliži realnosti.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
