Da li srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina Milošević u Hagu "odbrani" kao što sebe brani
U sredu 20. februara agencija Beta objavljuje izjavu zamenika okružnog javnog tužioca i rukovodioca krivičnog odeljenja Milana Sarajlića, po kojoj Okružno javno tužilaštvo u Beogradu do sada nije dobilo nikakvu službenu informaciju iz MUP-a Srbije u vezi s masovnim grobnicama koje su prošle godine otkrivene na policijskom poligonu u Batajnici, mada ju je tražilo „još pre nekoliko meseci“. U nedelju 24. februara B92 emituje izjavu okružnog javnog tužioca Radeta Terzića, po kojoj je tužilaštvo nakon otkrivanja masovnih grobnica na teritoriji Beograda podnelo zahtev za ekshumaciju, obdukciju, utvrđivanje uzroka smrti i identifikaciju pronađenih tela. Po njegovoj izjavi, sredinom juna 2001. tužilaštvo je svoj prvi zahtev MUP-u Srbije proširilo dodatnim zahtevom za prikupljanje posebnih obaveštenja. Na oba zahteva, tvrdi okružni tužilac Terzić, do danas nije odgovoreno. Radi se o „faktografskim informacijama koje se tiču pitanja ko su bile lokalne vlasti na mestima gde je zločin izvršen, ko je bio komandir policije, koje jedinice vojske i policije su delovale na određenom terenu, da li je bilo paravojnih formacija, da li eventualne okolnosti ukazuju na to da se radi o zločinu protiv civila“.
Istog dana, u nedelju 24. februara, posredstvom agencije Beta MUP Srbije negira tvrdnje okružnog javnog tužioca i njegovog zamenika. U saopštenju MUP-a navedeno je da je 6. jula 2001. beogradskom tužilaštvu dostavljen izveštaj s obimnom dokumentacijom u vezi s otkrivanjem masovne grobnice u Batajnici, a opštinskim tužilaštvima u Bajinoj Bašti i pravosudnim organima u Negotinu izveštaji u vezi s grobnicama otkrivenim kod jezera Perućac, odnosno uz poligon Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu. Odgovornost za neispunjenje zahteva tužilaštva prebacuje se na pravosudne organe, od kojih MUP Srbije „još nije zvanično obavešten o rezultatima ekshumacije, identifikaciji žrtava, uzrocima smrti, tako da policija ne može utvrditi mesto zločina, način izvršenja i otkriti počinioce“. O ovoj razmeni vatre saopštenjima, službeno, tako i toliko.
Istraživanja koje je „Vreme“ započelo aprila prošle godine, ukršteno sa u međuvremenu objavljenim i neobjavljenim zvaničnim podacima, ukazuju da su od maja do kraja septembra 2001. iz pet masovnih grobnica na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije) ekshumirani ostaci najmanje 427 osoba. Afera hladnjača, tj. Dubina 2, što je bila službena kodna oznaka operacije potapanja i/ili uklanjanja kamiona hladnjače potopljene u Dunav kod Tekije neposredno pred početak NATO bombardovanja SRJ 1999, do danas je, javno bar, još nerešena, uprkos činjenici da je za nju znalo nekoliko stotina ljudi, a u njoj direktno ili indirektno učestvovalo bar nekoliko desetina policajaca. Policijski general Vlastimir Đorđević, jedan od izvršilaca navodnog naloga Slobodana Miloševića o „asanaciji terena“, danas se pominje kao krunski svedok tužilaštva Haškog tribunala, ali i kao osoba koja je odavno nestala u nepoznatom pravcu. MUP Srbije je, sa ministrom Dušanom Mihajlovićem na čelu, u nekoliko navrata objašnjavao da su policajci u prikrivanju tragova zločina učestvovali protiv svoje volje, u strahu ili da su – radili za platu.
Nezavisno od težine pomenutih „objašnjenja“, nepoznato je – izgleda i Okružnom tužilaštvu u Beogradu – da li je istraga načinila i jedan korak dalje ka otkrivanju počinilaca zločina. Prema rečima kapetana Dragana Karleuše („Vreme“ br. 565 od 1.11.2001), bar u nekoliko slučajeva, na osnovu pronađenih ličnih dokumenata, utvrđivanje prisustva određenih vojnih ili policijskih jedinica na određenim mestima u određeno vreme i potom utvrđivanje ostalih okolnosti trebalo bi da su stvar policijske rutine. Ako je verovati beogradskom okružnom tužlaštvu, taj deo procedure policija još nije obavila.
A na otkopavanje čekaju još najmanje tri masovne grobnice u Batajnici i bar jedna ispod autoputa na području Vranja. Strašno „otkriće“ njihovog postojanja nekako se podudarilo s hapšenjem i kasnijim izručenjem Slobodana Miloševića. Nije valjda da sad srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina on u Hagu „odbrani“ kao što sebe brani.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
