Da li će dvadesetogodišnji Amerikanac biti osuđen na doživotnu robiju ili će se pojaviti kao svedok optužbe protiv talibana
NEIZVESNA SUDBINA: Džon Voker alias Sulejman al Lind
Ispostavilo se da je u gomili od tri stotine talibana koji su se predali Amerikancima posle pobune u zatvoru Kala-i-Džangi na severu Avganistana i jedan Amerikanac. Amerika je bila šokirana. Ko je „američki taliban“? Dvadesetogodišnji Džon Voker? Zar je moguće da se naš dečko iz susedstva bori rame uz rame s varvarima koji su izveli sramni napad 11. septembra? Ogorčenje je još veće otkada su iz Avganistana počeli da stižu kovčezi s telima poginulih američkih vojnika. Ali rat se nastavlja punom žestinom, američki vojni vrh je odlučan: operacija „Anakonda“ ima jedan cilj – zbrisati talibane s lica zemlje!
Američke vlasti tvrde da je Džon Voker Lind prošlog leta iz Pakistana otišao u Avganistan i pridružio se talibanima. Bio je na obuci u kampu koji su organizovale pristalice Al Kaide i tamo se navodno sreo i s Osama bin Ladenom. Prema podacima FBI-ja, odbio je ponudu da napusti Avganistan i ode u Ameriku i da tamo „vodi operacije“. Odgovorio je da više voli da bude u prvim redovima borbe protiv Severne alijanse. Prema FBI-ju, Lind se nije mnogo uzbudio posle događaja od 11. septembra; on i njegovi drugovi su smatrali da je napad naredio Bin Laden i da je „džihad“ opravdan. Lind je nastavio da se bori, pripadao je, kaže, grupi Ansara, takozvanih „pomagača“, boraca koji govore arapski i koje je finansirao Osama bin Laden, sve dok on i njegova grupa talibana žestokim bombardovanjem nisu naterani da se predaju Amerikancima. Ova grupa završila je u zatvoru Kala-i-Džangi na severu Avganistana, gde je Džoni Spen, oficir CIA-e, bezuspešno pokušao da privoli Vokera da progovori. Uskoro je u zatvoru izbila pobuna i Spen je ubijen kao jedna od prvih američkih žrtava u Avganistanu.
PORODICA: Još pre nego što se Džon Voker našao pred Federalnim sudom u Aleksandriji, država Virdžinija, ovdašnji mediji su pokušali da odgovore na pitanje ko je zapravo Džon Voker, Džon Voker Lind, Džon Lind, Sulejman al Lind, odnosno, Abdul Hamid (i ova grdna imena govore o krizi identiteta „američkog talibana“): detinjstvo u Kaliforniji, bistro ali stidljivo dete iz imućne advokatske porodice izjavljuje da kad poraste želi da pomaže siromašne, sve ostalo se uklapa u tradicionalni scenario (nedeljni odlazak u katoličku crkvu, časovi flaute). U gimnaziji izučava islam i istočnjačke religije: Biografija: MalkolmX inspiriše ga da u 16. godini pređe na islam. Roditelji podržavaju njegovu nameru. U to vreme i njegova majka prelazi iz katoličantsva u budizam. Vrlo uspešno i pre vremena završava gimnaziju; traži da njegovo ime na diplomi bude promenjeno u Sulejman al Lind. Preko interneta se upisuje u školu arapskog jezika u Sani (Jemen). Na Bliski istok odlazi u decembru 1998. Komunicira s roditeljima, povremeno mu šalju pare, ali on u elektronskim porukama nikada ne pominje Avganistan ili talibane.
Pijatelji kažu da je „u Pakistanu uživao veliki ugled zbog svog znanja i života posvećenog Kuranu.“
Frenk Lind, imućni advokat, tvrdi da je njegov sin uvek bio intelektualno vrlo radoznalo biće i da je svoje stavove vrlo koherentno izlagao: on voli Ameriku, „nije uradio ništa protiv nje, niti je digao oružje protiv Amerike (…) nikada nije nameravao da nanese zlo bilo kojem Amerikancu, ali su ga „uzeli pod svoje prvo talibanski ispirači mozga“, a onda su mu „zlo naneli i američki vojnici koji su ga nedeljama držali zatvorenog uskraćujući mu pomoć advokata“. Majka izjavljuje da „bezmerno i bezuslovno voli svog sina“.
ADVOKAT: Lindov advokat Džejms Brosnahan prezentira, naravno, sasvim drugačiju verziju od one koju je lansirao FBI: njegov klijent nije naneo zlo nijednom Amerikancu, podaci do kojih je došao FBI su irelevantni jer Lind nije imao pristup advokatima puna 54 dana. U međuvremenu, zvaničnici su u medijima već proglasili njegovog klijenta krivim; prema tome, njemu je uskraćeno fer suđenje. „Tajm“ piše da je Brosnahan, poznati liberlni advokat iz San Franciska, poručio: „Naša vlada se igra s dinamitom. Po Ženevskoj konvenciji, moj klijent ima pravo na advokata. Moj klijent nije nijednom Amerikancu naneo zlo“.
Eksperti tvrde da zapravo ni jedna ni druga strana nemju čvrste dokaze: nema dovoljno dokaza da Lind može biti optužen za izdaju. Umesto toga optužba glasi da je „kovao zaveru da ubije Amerikance van teritorije SAD“. Na ovdašnjoj TV stanici MSNBC prikazano je saslušavanje Džona Vokera Linda: ranjen, iznemogao, izgladneo, na ivici svesti. Koliko su njegovi iskazi verodostojni? Međutim, FBI raspolaže papirom koji je potpisao Lind: ovim dokumentom on se odriče prava na advokata. Posle je ovu odluku Lind povukao. Na američkim vlastima je sada da dokažu šta je zapravo Džon Voker Lind radio u Avganistanu među talibanima. Još važnije, da li je umešan u ubistvo agenta FBI-ja Džona Spena. Pravni eksperti tvrde da nema mnogo dokaza da bi Lind mogao biti optužen za izdaju, što prema američkom ustavu donosi smrtnu kaznu. Voker se ne može pojaviti pred vojnim sudom koji odlukom predsednika SAD Džona Buša sudi samo strancima. Njega će možda optužiti da je „kovao zaveru s namerom da obori vlast“: neki pravnici ukazuju na to, međutim, da se slovo zakona odnosi isključivo na akcije na teritoriji SAD!? U polemici pravnih eksperata koja se vodi u ovdašnjim medijima o finesama ovog neobičnog slučaja, većina iznosi mišljenje da mlađani američki taliban, koji uskoro treba da se pojavi pred federalnim sudom u Aleksandriji, teško može da izbegne doživotnu robiju. Naravno, ako ne sklopi „dil“ s američkim vlastima i ne pokaže punu spremnost da sarađuje: znači, pruži dragocene informacije o talibanima, ali i da istovremeno prihvati da je kriv u određenoj meri. U tom slučaju, mogao bi se naći pred Vojnim sudom – ali ne kao optuženi, već kao svedok optužbe.
Zarobljenici ili otpadnici
Amerikanci su veoma nezadovoljni zato što ih zapadni saveznici zasipaju oštrim kritikama zbog tretmana zarobljenih talibana i boraca Al Kaide u vojnoj bazi Gvantanamo bej na Kubi:
„Naši saveznici ekstravagantno zahtevaju da se poštuje svaka zapeta Ženevske konvencije koju su sklopile suverene države da bi se zaštitili časni vojnici i traže da se ista pravila primenjuju na teroriste koji namerno ubijaju civile. Talibani i Al Kaeida nisu priznati kao legitimna avganistanska vlast, njihov predstavnik ne sedi u UN, oni ne nose uniforme i ne vode svoje akcije ‘po zakonima i običajima rata’, kako to propisuje Konvencija“, smatra Rut Vedžvud, profesor međunarodnog prava na Jelu.
I ministar odbrane Ramsfeld smatra zatočenike „nezakonitim borcima“. Ministar inostranih poslova Kolin Pauel, međutim, traži od predsednika SAD da zarobljenici budu tretirani kao ratni zarobljenici, ukoliko vojne vlasti ne utvrde drugačije.
U neku ruku, vruća debata u ovdašnjim medijima zapravo je akademske prirode: pred sudom će u oba slučaja zatočenici imati, zvanično se tvrdi, isti tretman. Međutim, po Ženevskoj konvenciji, ratnim zarobljenicima je dozvoljeno da zadrže deo svoje vojne uniforme, ali i da dobijaju „vojne plate“, od kuće mogu da dobiju „naučnu opremu i muzičke instrumente“, ne mogu biti zatvoreni u samicama i obaveza je nadležnih da im omoguće da sami pripremaju hranu. „Suviše komfora za vinovnike septembarske tragedije i varvare koji iz pećina pucaju na naše momke“, može se zaključiti po brojnim ispitivnjima američkog javnog mnjenja.
A Džejn Fonda
Džon Voker Lind nije jedini američki taliban: Ministarstvo odbrane SAD traži još nekoliko Amerikanaca koji se bore na strani talibana. Najgledaniji televizijski kanal FOX, koji je po gledanosti nadmašio i CNN, postavlja i pitanje da li bi i filmska zvezda Džejn Fonda trebalo da odgovara za „izdaju“: ona je za vreme rata u Vijetnamu otišla iza neprijateljskih linija da pruži podršku neprijateljima, to jest, zemlji koja je bila u ratu sa SAD. Zar to nije isto kao i slučaj Džona Vokera Linda, postavio je pitanje voditelj udarne emisije „Rajli faktor“?
Pred televizijskim kamerama se nije pojavila Barbarela, Crvena Džejn, Kraljica fitnesa (i Fonda celog života pokazuje neverovatne krize identiteta i transformacije!); polemisao je njen bivši muž, bivši demokratski senator Tom Hajden: „Ova dva slučaja se uopšte ne mogu porediti. Džejn je bila protiv rata u Vijetnamu, kao i milioni Amerikanaca. Otišla je u Hanoj u trenutku kada je naša vlada govorila da će bombardovati brane i otrovati pirinčana polja.“
Ceo prilog bio je ilustrovan dokumentarnim filmom o boravku Hanoj Džejn u Vijetnamu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad na Venecuelu deo je duge istorije vojnih intervencija i mešanja Sjedinjenih Država u Latinskoj Americi. Zasnivaju se na takozvanoj Monroovoj doktirni
Kenan M. je osumnjičen da je u Mendenu ubio jednog i teško ranio drugog građevinskog radnika posle svađe oko novca. Uhapšen je posle tri meseca bega, u Srbiji čiji je državljanin. Proces izručenja traje.
„Gospodine predsedniče, ovo je hitan i neposredni poziv za vašu pažnju, podršku i akciju“, napisao je iranski prestolonaslednik i opozicionar u egzilu Reza Pahlavi
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
