Fabrika automobila Zastava postepeno povećava produktivnost, a prodajom vozila na kredit približava se domaćim kupcima. Proizvodnju koče ključni kooperanti
Usvajanje programa republičke vlade o statusnoj i organizacionoj transformaciji i strateškoj konsolidaciji Grupe „Zastava“ septembra minule godine prošlo je uz mnogo halabuke i žučnih negodovanja najvećeg broja radnika jer, prema njihovom mišljenju, ne nudi ništa konkretno, ne obezbeđuje porast produktivnosti i ne vraća na radna mesta više hiljada zaposlenih koji su zbog drastične redukcije proizvodnje ostali na ulici. Umesto da, kako se obećavalo, vraćanjem svih, ili bar većine zaposlenih na radna mesta, ovaj projekat je „zbog racionalizacije proizvodnje“ još više radnika ostavio bez posla. To se naročito odnosi na zaposlene u neposrednoj proizvodnji koji nikako nisu mogli da prihvate objašnjenje ministra finansija Božidara Đelića da je ta nepopularna mera „u ovom trenutku vrlo bolna ali neminovna“: od četrdeset jedne radne celine („društva“) Grupe „Zastava“ s ukupno 29.951 zaposlenim, 14.013 (46,78 odsto) jeste prekobrojno.
Najteža situacija bila je u tri najveća društva: Fabrici namenskih proizvoda, Fabrici privrednih vozila i Fabrici automobila, gde je od 11.339 radnika 7310 bilo višak.
TRAŽEĆI IZLAZ: Bivše poslovodno rukovodstvo na čelu s tadašnjim generalnim direktorom Srboljubom Vasovićem još u vreme ekonomske blokade shvatilo je neminovnost ulaska stranog strateškog partnera koji bi kragujevački gigant izvukao iz kolapsa i postavio na zdrave noge. To je bio i prioritetni cilj ponuđenog programa republičke vlade, ali ni Fabrika automobila ni Zastava u celini još uvek nisu ušle ni u kakvo strateško partnerstvo. Da li radi mira u kući ili iz drugih razloga, tek gospodin Vasović je godinama od leta do decembra obećavao da će „strani partner biti poznat posle Nove godine“, a kad prođe to vreme, tvrdio je da će se znati „odmah posle tradicionalnog sajma automobila“ u Beogradu, i tako u nedogled… Na isti način ponaša se i sadašnje poslovodstvo u saradnji s Vladom Srbije, ali od partnerstva ni do danas nema ništa. Tokom sankcija i kasnije kao partneri su pominjani Pežo, Folksvagen, Reno, Fijat, neki renomirani japanski proizvođači, a potom i pojedinci poput izvesnog nemačkog biznismena jugoslovenskog porekla Petera Kraljića. Svako od njih je ispostavljao kragujevačkom proizvođaču navodno neprihvatljive zahteve zbog nestabilne političke situacije dok zbog ekonomske nesigurnosti nije smeo da uđe u ozbiljan posao s očigledno visokim rizicima.
U Zastavi su uz pomoć vlade našli način da se oslobode suvišnog balasta a da niko od prekobrojnih radnika ne ostane na ulici. Svi koji su ispunjavali uslove za nju ispraćeni su u penziju, a ostalima su ponuđene tri mogućnosti: opredeljenje za agenciju Zastava zapošljavanje i obrazovanje gde primaju mesečnu nadoknadu (45 odsto plate na radnom mestu s kojeg su otišli), odakle se mogu vratiti na pređašnji posao ukoliko se ukaže potreba ili mogu naći novo zaposlenje. Druga mogućnost je otpremnina od 200 maraka za svaku godinu radnog staža, a treća – odlazak na tržište rada. Oni koji se ne izjasne ni za jednu od ponuđenih opcija biće otpušteni.
Ma koliko ova mera bila nepopularna i bolna, jedino je racionalno rešenje jer za proizvodnju od svega nekoliko hiljada automobila godišnje imati na spisku toliko radnika više je nego luksuz. S druge strane, ako se zna da je u normalnim okolnostima ne tako daleke prošlosti iz Zastavinih proizvodnih hala izlazilo po 220.000 automobila godišnje, s realnim ambicijama da se produktivnost znatno poveća to je ravno katastrofi.
VREME ISKUŠENJA: Fabrika automobila je prošlu godinu završila s ukupnim bilansom od nešto preko 7000 proizvedenih vozila, dok je za ovu planirana izrada 18.000 automobila, od čega će se 12.000 vozila ponuditi domaćim kupcima, a ostalo izvesti na tržište Egipta, bivših jugoslovenskih republika i nekih afričkih zemalja.
Prema rečima dr Miljka Kokića, v.d. direktora fabrike, za prva četiri meseca ove godine planirana je proizvodnja 4500, a iz fabričkih hala izašlo je svega oko 2500 vozila. Razlog tome je nedostatak motora iz beogradskog „21. maja“, a njih nije bilo jer Fabrika odlivaka Beograd zbog sopstvenih poteškoća nije na vreme mogla da obezbedi potrebne količine odlivaka za ove sklopove. Ta činjenica i neredovno pristizanje vladinih sredstava razlog su što se proizvodnja u prva tri meseca odvijala u diskontinuitetu, mada je operativnim planom predviđena produkcija svega 500 vozila mesečno. U februaru i martu proizvedeno je po 700 automobila. Kada je u aprilu novac počeo da pristiže po utvrđenoj dinamici, urađeno je 900 automobila i plan premašen za 200 vozila. U aprilu je, zahvaljujući kreditima, prodaja bila gotovo dvostruko veća nego u prva tri meseca.
„Ovog meseca s kreditima ide sporije jer se pokazalo nešto što je kod nas prisutno već duže vreme. Naime, da bi neko mogao da dobije kredit, on mora da ima platu triput veću od rate. Danas su nam, nažalost, kupci toliko siromašni da ako je, na primer, rata nekome 150, njegova plata, da bi kupio jugo, mora da bude 450 maraka. Pre neki dan sam pročitao podatak da na osnovu nekih istraživanja samo 11 odsto građana u našoj zemlji ima platu preko 500 maraka, što je tragično i za tržište i za državu. Smatram da u narodu još uvek ima izvesnih rezervi, ali su one pri kraju“, ističe direktor Kokić. „Što se nas tiče, ušli smo u promotivnu kampanju i dali još neke povoljnosti za kredite: produžili smo garanciju, dali smo određene olakšice za servisiranje vozila itd., a posebnu pažnju posvetili smo vitalnim sklopovima, posebno motoru. U tom smislu neprekidno kontaktiramo s DMB-om, čiji su motori donedavno bili vrlo kvalitetni. Da bismo zaštitili naša vozila i naše tržište, tražili smo povećanje carine: sa 20 na 30 odsto za automobile i, umesto 10–15 odsto, 20 procenata za kamione. Čudi nas stav savezne vlade koja ide na liberalizaciju i otvaranje tržišta u situaciji kad je naša automobilska industrija deset godina bila u kolapsu i deset godina stagnirala kako-tako se održavajući u životu. Sada neko želi da se vozila uvoze bez carine, što savezna vlada i potpredsednik Miroljub Labus otvoreno podržavaju, dok, recimo, Privredna komora Srbije ima potpuno drugačiji stav. Potporu ovome što navodim treba tražiti u carini koju je Buš uveo za čelik. Naime, poznato je da su Amerikanci uveli 30 odsto carine na uvoz čelika iz svih zemalja sveta. Zamislite sad kad se najmoćnija industrija štiti od drugih zemalja, šta da kažemo za nas koji smo ovoliko godina preživljavali u nepodnošljivim okolnostima?“, upozorava ovaj stručnjak.
U Zastavi nemaju nameru da zadrže dosadašnji nivo mesečne produktivnosti, nego nastoje da je povećaju. Za maj je planirano da se proizvede 1900 automobila, a dosad se već počelo s 1000 vozila – tačno onoliko za koliko je nadmašena prošlomesečna proizvodnja.
Da bi jugoslovenska fabrika izašla na već poznata strana tržišta i osvojila nova, u Kragujevcu je s francuskom firmom Pežo-Citroen-Motors nedavno potpisan sporazum o isporuci određene količine njenih motora kragujevačkom proizvođaču, koji će se „ugrađivati“ u vozila namenjena izvozu. Automobile s ovim motorom moći će da kupe i domaći kupci, uz nešto veću cenu. Na ovaj korak Zastava se odlučila da bi ispunila rigorozne međunarodne propise o kvalitetu i zadovoljila jasno postavljene standarde ekološke zaštite. Sporazum ima čisto poslovno-komercijalni a ne kooperativno-partnerski karakter, kako se moglo čuti u javnosti.
U nastojanju da postignu što bolji kvalitet, u Fabrici automobila ističu da će preko Vlade Srbije svim kooperantima pružati nesebičnu podršku i pomoć za svestrani razvoj sopstvene proizvodnje što će, kako ističu, biti od izuzetnog interesa za obe strane.
SINDIKAT ZA: Samostalni sindikat Fabrike automobila u koji je, od oko 4500 radnika, učlanjeno preko 85 odsto zaposlenih, donedavno se žestoko suprotstavljao svemu što se ovde događa, odnosno, ne događa a treba da se dešava. Sindikalci su imali ozbiljne primedbe na vladin program jer nije dosledno ispunjavala njime preuzete obaveze. Išlo se, čak, do javnih upozorenja da je vlada obmanula radnike i da je sve zamešateljstvo sa Zastavom sračunato isključivo na čerupanje fabrike, dok su radnici o kojima niko ne vodi brigu jednostavno ostavljeni po strani, da će ostati bez ionako mizernih plata, a jednog dana i bez radnih mesta.
Međutim, prema rečima Zorana Mihajlovića, predsednika Saveza sindikata Fabrike automobila, odnosom najviše republičke instance poslednjih meseci, kako prema fabrici tako i prema zaposlenima, ovde su sasvim zadovoljni.
„Najvažnije je to što produktivnost iz meseca u mesec raste, zaposlenost radnika je veća, a ne žalimo se ni na plate od 200 maraka koje imaju trend porasta u narednom periodu. Ukoliko se s povećanjem proizvodnje nastavi, imamo realnih osnova za takva očekivanja“, kaže Mihajlović.
Kako nas je obavestio dr Kokić, u Kragujevcu kao gost Zastave boravi delegacija ruske fabrike VAZ iz Toljatija, koja će narednih dana pored kragujevačke fabrike, obići i više proizvođača automobilskih delova u našoj zemlji kako bi stekla uvid šta se od domaćih proizvoda može ugrađivati u njihova vozila.
Takođe, ozbiljno se razmatra i mogućnost da se montira 50.000–60.000 lada u gradu na Lepenici, što bi trebalo da počne do kraja ove godine.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
