Potpredsednik SPS-a
Osnovni podaci: Rođen je 5. juna 1933. godine u vozu, između Koraćice, sela podno Kosmaja, i Smedereva. U detinjstvu je čuvao ovce s malim Grkom, sada bogatašem u Grčkoj, gledao kaubojce i sanjao da postane glumac. U prvi razred pošao sa pet i po i ponavljao. Tokom osnovnog školovanja promenio mnoge gradove a tokom srednjeg mnoge beogradske gimnazije – priča se da je izbacivan, kao i da su ga u srednjim glumačkim školama u Nišu, Novom Sadu i Titogradu proglasili netalentovanim. Na Pozorišnoj akademiji diplomirao sa desetkom. Ima suprugu Julijanu, decu Miljka i Jelenu i četiri unuke.
Glumačka karijera: Spazila ga je Soja Jovanović dok je s društvom gvirkao kroz prozor društva „Branko Krsmanović“ i uvukla ga na scenu. Ubrzo je shvatila da bi se možda više iskazao na filmu. Od tog momenta glumio je u, po gruboj proceni, 350 filmova, po nekim procenama Bata je glumac s najviše snimljenih filmova u jednoj državi, a pouzdano se zna da ih je jedne godine imao 14. „Ne znam koliko sam filmova snimio. Pa nisu to orasi da ih sabiram i skupljam.“ Najbolje uloge ostvario je u filmovima Vlak bez voznog reda, U raljama života, Valter brani Sarajevo, Tri, Skupljači perja, Diverzanti, Sutjeska… Neki od njegovih najnovijih filmova su Lepa sela lepo gore, Nož, Rat uživo, Seljaci, Ranjena zemlja, Senke uspomena, Amir (slovenački), Sve je za ljude. Tv-karijeru počeo 15 godina posle filmske, slavu stekao kao Bulidža u seriji Građani sela Luga, a upravo se prikazuje Porodično blago. Za 45 godina rada, od Skupštine Srbije a iz ruku tadašnjeg ministra kulture Željka Simića dobio sliku Koste Bradića.
Politička karijera: U SPS-u je od osnivanja, član je Izvršnog i Glavnog odbora, a bio je predsednik Saveta za kulturu stranke. Od 1990. godine biran je za poslanika SPS-a u svim sazivima Skupštine Srbije, bio je predsednik skupštinskog odbora za predstavke i žalbe. Ove nedelje tajnim glasanjem članova GO SPS-a izabran je za potpredsednika stranke, a na predlog Slobodana Miloševića iz zatvora u Ševeningenu.
Popularnost: Znaju ga od Triglava do Đevđelije i Pekinga. Pre nekoliko godina Kinezi su mu ponudili da snimi spot za pivo „valter“ nazvano po Batinom liku u njima omiljenom filmu. Odbio je. „Nisam želeo da upropastim to što su Srbija, a i sam Valter tamo izuzetno popularni. Neću ih tužiti zbog etikete. Ako se pojavi plakat na kojem ću ih mašinkom ubeđivati da je Valter bolji od Kajzera, to će biti odlično. Voleo bih da svaki drugi Kinez pije to pivo.“
Mogao je da bude: Ministar kulture, ali je „na vreme shvatio da ministar kulture treba da je najkulturniji, da zna da glumi, peva, svira, slika, prevodi, da je univerzalna ličnost“. Odbio je da bude ambasador u Makedoniji. Ima predloga da on bude kandidat SPS-a na predsedničkim izborima.
Da je predsednik, uradio bi: „Idealnoj državi treba idealan predsednik. Kad bi se, što reče Stanislavski, nešto i desilo, mislim da ja ne bih bio taj. Mnoge uloge sam odigrao u životu. Navikao sam da ih menjam – jedna bi mi dosadila.“
Opozicionar: „Mi smo sada opozicija i treba da se naviknemo na to. A prvo na šta treba da se naviknemo jeste to da primamo pare iz inostranstva. Napadajući svojevremeno lidere demokratske opozicije nismo razmišljali o tome da na taj način vređamo i njihove glasače, a oni su naš narod. Mislim na one priče da su izdajnici, da su strani plaćenici. E, tu smo pogrešili.“
Govornik: „Trudio sam se samo da ne govorim o stvarima koje nisu moja tema. Postoje mediokriteti koji o svemu govore, koji sve znaju. Počev od Paroškog, pa nadalje do Šešelja.“
Šta misli o Haškom tribunalu: „Koliko su blesavi i neozbiljni, kada bi im neko podneo prijavu dokumentovanu scenama iz mojih filmova u kojima ljude streljam, koljem, ubijam – odmah bi me uhapsili.“
Poređenja: „To koliko može da zamori angažman na filmu, to nikada u politici ne može da se desi. Pre svega, politika nije naporna. Meni ni gluma ni politika nisu problem. Volim i jedno i drugo. Ali, ja nisam baš mnogo politički angažovan. Ne mogu reći da nisam u politici, ali nisam toliko angažovan da bi to smetalo mom osnovnom zanimanju.“
Planovi: U penziji je od 1981. godine. Pa ipak: „Dok budem psihofizički sposoban da pamtim tekst i kreiram rolu, dotle će me biti na filmu.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
