Poslovni čovek u kopačkama
Rođen: „Rođen sam u Beogradu 12. aprila 1979. Ime sam dobio po dedi. Odrastao sam u Zemunu i na Ceraku, gde sam načinio prve fudbalske korake. To je bio fudbalski kraj i klinci su po ceo dan samo trčali za loptom.“
Porodica: Otac Zlatko bio je poznati golman, sada radi kao njegov menadžer. Stariji brat Igor možda je najzaslužniji zaa to što je Mateja prvi naš igrač koji je imao svoj sajt na internetu. Majka Mirjana pružala mu je veliku podršku. Osim što je oprala na tone blatnjavih dresova, Mateji, koji je dugo na restoranskoj hrani, najviše nedostaje njena kuhinja.
Počeci karijere: „Sa 17 godina obreo sam se u Pirotu. Nije mi bilo lako, ali sam bio svestan da od toga nema dalje – šta uradim, uradim, ako uradim kako treba, sigurno vredim.“ Posle Pirota, Mateja je s uspehom igrao i u Loznici, pa nakon toga u smederevskom Sartidu. Tada se moglo naslutiti da je sportska ličnost posebnog kova jer nije bio razmažen tatin sin koji je hteo u Partizan ili Zvezdu po svaku cenu. Sam je sebi prokrčio put jer je na vreme shvatio da je bolje dati deset golova za Loznicu nego celu sezonu sedeti na klupi velikog kluba.
O Partizanu: „Nisam se dvoumio ni sekund.“ Dao je Zvezdi pet golova u isto toliko utakmica. Posebno mu je bila uspešna sezona 1999–2000. kada je na 38 utakmica dao 28 golova. Po njegovim rečima, Partizan je klub koji će mu uvek ostati u srcu.
Šta se desilo potom: Mateja Kežman prešao je iz Partizana u PSV iz Ajndhovena. Odmah je dobio broj devet koji su pre njega nosili Romario, Ronaldo i Rud van Nistelroj. Baš kao i oni, postao je najbolji strelac Holandije, međutim, bio je najmlađi igrač u istoriji tamošnjeg šampionata kome je to pošlo za rukom. Opet je pravilno odabrao klub i ligu u kojoj se postiže mnogo golova.
Reprezentativna karijera: Možda više od svih utakmica i golova, u sećanju nam je ostao crveni karton koji je dobio u 44. sekundi po ulasku u igru protiv Norvežana na Prvenstvu Evrope u Belgiji i Holandiji. Mnogi su skloni mišljenju da je on bio kažnjen za grubu igru cele reprezentacije. Svi se sećamo kako smo prošli na tom prvenstvu. Na nama su pala dva rekorda – najbrži crveni karton, najubedljiviji poraz 6 – 1 protiv Holandije.
Poslovni potezi: Potpisao je ugovor sa JP „Ada Ciganlija“ po kome će otvoriti terene za rekreaciju na tom beogradskom kupalištu. Planira se otvaranje terena za bič-volej i fudbal na pesku. To lako može da označi prekretnicu u odnosima vrhunskih sportista prema investiranju u sopstvenu zemlju. Dosad su se bavili uglavnom samo humanitarnim radom, na primer, naši košarkaški reprezentativci. Možda su sada sigurni da neće ostati bez ulaganja i svakako spadaju među retke za koje niko ne može da kaže da su bogatsvo zaradili švercom i novcem iz primarne emisije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
