"Da li bi nasipi izdržali dugotrajni pritisak visokih voda, pritisak od nekoliko meseci, kakav je, na primer, bio 1965. godine. Tada bi se postavilo pitanje da li nasipi koji se ne održavaju mogu da zaštite priobalje od katastrofe. Zimus je radna grupa Pokrajinskog izvršnog veća Vojvodine utvrdila da se taj sistem odbrane od poplava uopšte nije održavao čitavih deset godina"
Dr Slavko Bogdanović
Dr Slavko Bogdanović, predsednik Upravnog odbora „Srbijavode“, poznati je naš stručnjak za vodoprivredno pravo i član međunarodnih asocijacija u ovoj oblasti. Razgovor povodom poplavnog talasa koji dolazi iz Evrope počeli smo pitanjem da li deli rašireno mišljenje kako će hidrosistem vezan za Dunav sada obezbediti sigurnost našem priobalju iako je u protekloj deceniji u velikoj meri bio zapušten, kao uostalom i sve drugo.
DRSLAVKOBOGDANOVIĆ: Ne mogu mnogo govoriti o tehničkom aspektu tog sistema jer je moja struka pravnička, bavim se pravnim aspektima vodoprivrede. Mogu samo preneti mišljenja naših vodoprivrednih inženjera – a mi u toj oblasti imamo i tradicije i mnogo sposobnih ljudi – da naš sistem odbrane od poplava u Podunavlju može da odoli prvom naletu velikih talasa koji dolaze iz Evrope. Drugo je pitanje da li bi nasipi izdržali dugotrajni pritisak visokih voda, pritisak od nekoliko meseci, kakav je, na primer, bio 1965. godine. Tada bi se postavilo pitanje da li nasipi koji se ne održavaju mogu da zaštite priobalje od katastrofe. Zimus je radna grupa Pokrajinskog izvršnog veća Vojvodine utvrdila da se taj sistem odbrane od poplava uopšte nije održavao čitavih deset godina – što je veoma rizično.
Problem je sistemske naravi. Smatram da je opasna nebriga za njega počela 1. januara 1992. godine kada je Vlada Srbije centralizovala vodoprivredna sredstva, to jest oduzela vojvođanskoj vodoprivredi sve fondove – pa te fondove počela da koristi nenamenski. Sada sve to treba reformisati i vratiti u normalno stanje, a to znači decentralizovati odlučivanje o vodoprivrednom novcu.
Naravno da se stvari u vodoprivredi ne mogu popravljati jednokratnim potezima. U Vojvodini su se, na primer, pre nego što je Milošević nad njom preuzeo celu „brigu“, 22 godine izvodili vodoprivredni radovi. Tada su izgrađeni svi sistemi zbog kojih se Srbija danas može osećati bezbedna od visokog Dunava. U vojvođanskom fondu voda godišnje se sakupljalo oko 40.000.000 dolara, a zajedno sa sredstvima 16 melioracionih SIZ-ova, pokrajinska godišnja potrošnja u vodoprivredi dostizala je oko 120.000.000-130.000.000 dolara. A, na primer, 1990. godine, cela Srbija je za tu namenu potrošila milion dolara. Tako se nastavilo s finansiranjem i cele, ponovo „ujedinjene“ Srbije narednih desetak godina. Na primer, čak je i HE „Đerdap“, firma koja nikad nije bila bez novca, u ovom razdoblju ostala dužna vodoprivredi 70.000.000 dolara.
Vodoprivreda svakako mora da prati sudbinu društva. Mi ne tražimo da ova generacija u teškim nasleđenim prilikama, ekspresno nadoknadi sve ono što je upropašćeno. No, vodoprivreda je i dalje potpuno na periferiji i niko ništa ne preduzima da se stvari počnu bar postepeno popravljati. Upravni odbor „Srbijavoda“ ne misli da je sada najvažnije istražiti zašto je prethodno rukovodstvo gradilo reprezentativne poslovne objekte i razbacivalo pare na luksuz vrhuške. Mi se sada bavimo pitanjem kako taj sistem transformisati u skladu s modernim evropskim rešenjima – da bismo pre svega obezbedili zdravu vodu Srbiji, zatim i sprečiti štetu od poplava.
Treba razlikovati jedinstvo upravljanja vodama, koje je neophodno, od centralizacije upravljanja vodoprivrednim novcem. Zanimljivo, Omnibus zakonom je centralizacija para s republike preneta na pokrajinu – a i to ne valja. Sada isti tip problema imamo i u Srbiji i u Vojvodini.
Ministarstvo za poljoprivredu Vlade Srbije caruje kao nekadašnji državni „aor“ u vodoprivredi: ono ulaže, gradi, ubire naknade, donosi planove i projekte, ništa ne dopire do vodnih zajednica kao zajednica najzainteresovanijih, koje su na ovim terenima starije od stotinu godina.
To je dobrodošla izjava, ali se plašim da je data prigodom ovog vodenog talasa i plašim se da se sve ne završi na palijativnim rešenjima. Zapravo, i vodoprivredi je potrebna strana pomoć. Mi tu međunarodnu pomoć možemo dobiti, ali moramo znati kako se ona traži. No, pre svega, vodoprivredni sistem mora se reformisati da bi Evropa mogla da ga razume.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija po pravilu pojačava reakciju kolektiva, u našem slučaju, pobunjenih građana. No, ne znamo koliko se ljudi u poslednjih godinu i po dana umorilo i povuklo, koliko pregorelo u žaru borbe, ali ni koliko novih se priključilo. Neki su, poput autoprevoznika Milomira Jaćimovića, izdržali sve. Kako se sve to izdržava psihologija daje odgovor: iz traumatičnih iskustava neku ljudi izađu jači, pogotovo kad strahote preživljavaju u političkom kontekstu
Represija i dirigovana anarhija (II): Izbori na Medicinskom fakultetu u Beogradu
Činjenica je da postoje dva različita zapisnika i dva različita rezultata. Tu je i upad privatnog obezbeđenja u Medicinski fakultet i intervencija policije. Zato se postavlja pitanje da li su sledeći na udaru režima izbori za đačke parlamente srednjih, pa i osnovnih škola
Represija i dirigovana anarhija (III): Informerov rijaliti sa “dekom”, pozornikom i Vučićem
Režim je pozvao građane da iskažu bunt zbog “policijske torture”. Usput i da policija hitno obustavi “blokadersko nasilje”, odnosno da hapsi, bije, ako treba i ubije (da parafraziramo ministra informisanja) svakoga ko digne glas protiv režima. Ukratko – uz nešto naprednjačkih aktivista, protestvovali su Miloš Vučević, Maja Gojković, Žarko Mićin i niko drugi
Istorija srpskog višestranačkog sistema daje vrlo jasne smernice kako se igrač na političkoj sceni mora postaviti da bi bio delotvoran: bio levičar ili liberal, on ne sme da zanemari desne sentimente, koji su 36 godina ako ne dominantni, a ono makar jednako živi kao i oni drugi
Ovih dana se prelama sudbina N1 i drugih medija “Junajted grupe”. Ako budu upodobljeni, novinari neće imati kuda da odu, a publika će ostati bez jedine dve velike kritičke televizije. Sada Brent Sadler, direktor-urednik ovih medija, za “Vreme” prvi put javno iznosi neke odgovore
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
