Predsednički izbori kao uvertira u parlamentarne: šest od deset tačaka Labusovog programa moglo bi biti u direktnoj ingerenciji vlade
Miroljub Labus je u ponedeljak 19. avgusta, na Preobraženje gospodnje, pred nekoliko hiljada ljudi započeo svoju kampanju Koštuničinom rečenicom iz oktobra 2002. godine: „Neće biti drugog kruga!“ Ta mobilizatorska rečenica odudarala je od slike tog vlažnog retko napučenog trga, očito pripremanog za neki mnogo veći skup od onoga koji se odigrao – sudeći bar po dobro raspoređenim ogradama postavljenim da zaštite spomenik, binu, funkcionere i nekoliko punktova na kojima je deljena proklamacija: „Ja Labus, kao predsednik Srbije, garantujem svojim potpisom…“
Labus je bio sam na bini, a dole u parteru bio je čitav Partenon sadašnje vlasti: srpski premijer Zoran Đinđić, guverner NBJ Mlađan Dinkić, srpski ministar finansija Božidar Đelić, savezni ministar inostranih dela Goran Svilanović, gradonačelnica prestonog Beograda Radmila Hrustanović, predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić, potpredsednik srpske vlade Žarko Korać, savezni ministar za manjine Rasim Ljajić, savezni ministar policije Zoran Živković…
GALERIJA: Ne, ovde se ne želi kazati – kao što će neki sigurno reći jer to ipak ne bi bilo tačno – da je na Trgu republike te večeri bilo više funkcionera nego onog pristojnog beogradskog sredovečnog sveta, već se želi kazati samo to da se te vlažne večeri (oluja je bila dva sata ranije, kiša ipak nije nikoga oterala s trga) prilično jasno videlo da je Miroljub Labus kandidat iza koga stoji srpska vlada, čiji položaj i opstanak uveliko i zavisi od Labusovog izbornog rezultata. O tome govori prisustvo funkcionera i ono što se najavljuje iz vlade – pojeftinjenje jestivog ulja (reci: „zeeejtin“!), vraćanje nekog duga penzionerima, itd.
Možda je bolje da je to glasačima u početku jasno rečeno da ne bi gubio kredibilitet kad glasači „provale“ da je u pitanju „foliranje“ i da se vlada koja se boji izbora krije iza tzv. nestranačkog kandidata.
Labus je u kampanju ušao kao kandidat grupe građana, formirano je udruženje „Pobeda 2002“, koje kao kišobran treba da obezbedi široku i razuđenu podršku tzv. nepartijskih struktura.
Kako se i moglo očekivati, tu se stvar u nekoliko navrata komplikovala. Kad je najavio svoju kandidaturu, Labus je, na primer, pomenuo i Otpor, ali je otuda došlo saopštenje da se Otpor neće angažovati u izbornoj kampanji ni za koga direktno.
Košarkaši Divac i Danilović javno su protestovali zato što im je neko, kao da je 1948, rekao da je vreme da se opredele.
Onda se stvar dalje malo komplikovala u vezi sa statusom G17 PLUS, uz pitanja da li je to vladina ili nevladina organizacija: NGO (non government organization) ili GANGO (government assisted non government organization), ili istureno odeljenje Demokratske stranke.
Predsedništvu DOS-a do dvotrećinske podrške Labusovoj kandidaturi došlo je u drugom krugu glasanja pošto se predstavnik RDSV-a na svoju odgovornost predomislio. Šami iz DSS-a tvrdi da ova partija ima saznanja kako je u Kragujevcu vršen ucenjivački pritisak na članice DOS-a da daju podršku Labusu.
Istog dana im se desilo, jer vlast lako gubi osećaj za suptilnost, da inače teško pokretni Nenad Čanak sleti u plavo-belom helikopteru na mesto zvano „Kod šest topola“, na ulazu u gladnu Zastavu.
Od podrške Labusovoj kandidaturi uzdržani su bili predstavnici DC-a, ND-a, DA, SPOT-a i DHSS-a. Velja ilić iz Nove Srbije već uvelike vodi sopstvenu predsedničku kampanju i cilja najdirektnije samog Labusa.
Posle tog kragujevačkog lomljenja ruku, povukla se predsedniška kandidatkinja DHSS-a, stranke koja se programski veoma mnogo razlikuje od svih članica DOS-a po tome što traži samostalnu Srbiju, čak i u trenutku direktnog evropskog posredovanja u finalu spora piše Solani pismo u kome traži rešenje po svom srpsko-indipendističkom receptu.
DISTANCA: Od tekuće igre se najkonkretnije ogradio profesor Mićunović pomenuvši dva krupna momenta. Prvo, Mićunović, koji i sam ima izvesne pretenzije, smatra da kandidata za šefa države treba da pronađu partije ili koalicije jer je vreme „nepartijske demokratije“ prošlo. Drugo krupnije pitanje odnosi se na oduzimanje mandata narodnim poslanicima DSS-a koje Mićunović smatra nedopustivim. Predsednik Veća grđana Skupštine SRJ Mićunović čitavu je deceniju branio neprikosnovenost narodne volje i biće da bolje procenjuje dalekosežnu važnost te teme, od, recimo, predsednice skupštine Nataše Mićić iz Građanskog saveza Srbije, kojoj će na kraju zapasti da potpiše nešto što se kosi sa samom programskom suštinom demokratskih partija – postizbornu krađu.
Sad se tu otvara staro pitanje da li se društveno poželjni ciljevi (brza održiva prosperitetna ekonomska reforma) mogu ostvarivati nedozvoljivim sredstvima (uzurpacija vlasti) i koliko takvo stanje može da traje.
Pošto je vladajuća koalicija očito nepovratno pukla (a puca i po novim šavovima – tako Kasa preti napuštanjem koalicije ako se u ustavnoj povelji ne pojača odredba o nacionalnim manjinama), jasno je da će ovi predsednički izbori biti uvertira za republičke parlamentarne izbore, na koje se očito ne može dugo čekati, ma koliko se srpska vlada zubima držala za tzv. čvrstu većinu u Skupštini Srbije.
Loše će biti ako se to desi u nekoj krizi u kojoj će ovaj detalj imati odloženo kumulativno dejstvo, pa tako i ugroziti i ono što kandidat Labus u suštini personifikuje, a to je vizija moderne ekonomski prosperitetne Srbije.
U Labusovoj kandidacionoj proklamaciji, sadržajno gledano, u suštini i nije jasno da li se kandiduje za predsednika ili za premijera.
Po Ustavu predsednik republike, ako nije ratno stanje, ima malo nadležnosti – predlaže mandatara, sudije Ustavnog suda, proglašava zakone, dodeljuje odlikovanja, skupštinu može da raspusti tek na predlog vlade. Po članu 85 Ustava predsednik republike, međutim, može tražiti od vlade da izloži stavove o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. To nije više od politički jakog apela jer ne piše kako se vlada prema tome ima odnositi.
OBEĆANJE: Kao i mnoge ranije proklamacije, Labusova predstavlja nabacanu mešavinu pravnih, simboličkih i ekonomskih motiva – pominje se zastupanje interesa svih građana Srbije, obezbeđenje jasnih granica države, socijalni dogovor za stabilnost Srbije, himna i grb, nova radna mesta, stambeni krediti, izmirenje dugova prema građanima, jednakost pred zakonom, popravljanje stanja u zdravstvu, decentralizacija vlasti, vraćanje dostojanstva vojsci i policiji, ulazak Srbije u Evropsku uniju kao lidera na Balkanu. Šest od deset tačaka tog programa moglo bi biti u direktnoj ingerenciji vlade.
U svom programu Labus zaobilazi goruće pitanje srpskog ustava.
Onaj koji je ustavnim pitanjem zabavljen, Vojislav Koštunica, poručio je još jednom ove nedelje da je odlučio još malo da odloži odluku o tome hoće li se kandidovati. To odlaganje je ovoga puta možda rezultat cajtnota u koji zapada posao oko izrade ustavne platforme i najavljeni dolazak evropskih posrednika, a verovatno i mentaliteta. Njegovo odlaganje podseća na one poruke koje su stizale iz Londona od Kralja Petra II: „Dolazim uskoro“. Trenutno demobilisani DSS-ovci su u prilici da bolje shvate kako je bilo kraljevskoj vojsci u otadžbini.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
