Sićušni zloduh

Amnezija, laž, krivotvorenje i ostale intelektualne rabote te vrste Filipa Davida, daljeg potomka Sigmunda Frojda (prema sopstvenom svedočenju, v. knjigu Jaše Almulija Živi i mrtvi. Razgovori sa Jevrejima. Mašić, Nova 2002, str. 134) nehotično su nam otkrile i druge njegove visokofrekventne duhovne podlosti, niskosti, zloćudnosti. Svakom razumnom i nepristrasnom ubedljivo sam dokazao laži Filipa i ne bih da ponavljam i po treći put iste stvari (v. „Vreme“, br. 605 i 608). Ali ne vredi. F. D. je i sićušni zloduh koji bi i dalje da živi sa svojim lažnim mitom i u srpskoj književnosti i u srpskoj kulturi. I šta je preostalo Frojdovom potomku nego da i dalje besomučno laže, krivotvori, kleveće, podmeće, insinuira. Nažalost, i ja sam bio među onima koji je verovao u bezgrešnost lažova i sićušnog zloduha F. D. sve do ove polemike. Bolje istinu saznati ikad nego nikad.

Daleke 1994. godine, tačnije 16. aprila, F. D. kao čistunac za sve stvari na ovim prostorima, napisao mi je jedno vrlo bezobrazno pismo povodom mog cenzurisanog intervjua koji je na stranice „Borbe“ prenet iz emisije na Studiju B (o tome videti „Nedeljni telegraf“, 1. juna 1994). Nažalost, nisam reagovao – ali, eto, danas je to potkazivačko pismo F. D. iskoristio da se obračuna s mojom malenkošću. Dakle, u nedostatku dokaza da opovrgne bilo koju moju tezu o njemu kao lažovu neslućenih razmera poslužio se klasičnom zamenom teza. Da nije bilo ove polemike, ne bih otkrio amoralnost i činjenicu da je F. D. veoma zao čovek, ali ne bih otkrio ni podatak da je pismo koje je meni upućeno u neznatno skraćenoj verziji poslato na rovinjsku adresu i g. Mirku Kovaču – bez navođenja moga imena (v. knjigu Knjiga pisama 1992–1995. Split, „Feral Tribune“, 1998, v. str. 250–252). Jalova spisateljska veličina F. D. napokon je bez daha i trunke morala, nemajući argumenata posegnuo za tim pismom iz 1994. kao svojim krunskim argumentom, uključujići time u raspravu o otkupu knjiga apsolutno besmislena nagvaždanja. F. D. kao nenadmašan i neprevaziđeni potkazivač svojih bivših prijatelja, ponajviše sredine u kojoj živi i u kojoj je napravio blistavu karijeru, promenivši nekoliko stanova, bez naročitog stvaralačkog pokrića (urednikovao je na RTS-u kao urednik dramskog programa nekoliko decenija sve do 1993. godine – i tu je vešto manifestovao svoje cenzorsko majstorstvo; u, s pravom, najozloglašenijem periodu Miloševićeve vladavine, naprečac je 1996. g. postao redovni profesor Univerziteta umetnosti bez naučnih kvalifikacija i bez ijednog stručnog i naučnog rada)…

Ipak, ono po čemu je nadaleko čuven i van granica zemlje Srbije jeste klevetanje srpskog naroda (koristio je različite žanrove u toj svojoj opskurnoj delatnosti: pisma, intervjue, eseje, učešća na belosvetskim antisrpskim tribinama itd.). Lagodno je svojim antisrpstvom stekao veoma respektabilnu poziciju i visok ugled u skoro svim bivšim jugoslovenskim republikama – ali i znatno šire, u evropskim okvirima (baš bih voleo da mi umna F. D. glava objasni kakva je to velika razlika između antisemitizma i antisrpstva!). Naputovao se ovaj antiratni profiter po Evropi zarad svoje zloćudne misije o trošku raznih nevladinih organizacija… Učestvovao je u nekim supertajnim komisijama za izdavačku delatnost – i nikad nije osećao potrebu da se javno oglasi zbog svoje neprimerene pristrasnosti u dodeljivanju sredstava onima koji su mu po volji. (Komedijant slučaj je hteo da saznam za jednu od tih komisija jer je učestvovao u odbijanju rukopisa Bojane Stojanović-Pantović posvećenog slovenačkoj književnosti, Mate Lončara…). Zanimljiva rabota ovog multikulturalnog građanskog i demokratskog intelektualca!!!

Intelektualni nitkove i huljo, ne potresaj kosti časnog i velikog Danila Kiša! Ne misliš valjda da i od sebe napraviš žrtrvu istoga tipa. Sram te bilo!

Naravno, F. D. Fićo – nismo na istim stranama fronta. Otkad sam na javnoj sceni srpske kulture uvek sam dizao glas i protiv opskurnih nacionalista, protiv ratnih, ali i protiv antiratnih profitera (koji nalikuju tebi i tvome angažmanu). Ako imaš iole časti i poštenja, a i ponešto savesti, moraćeš da se postidiš mnogih dostava koje si iz Beograda, tako lagodno i sladostrasno, poslao protiv ove sredine – jer one zasigurno ulaze u ogromnu antologiju antisrpskog beščašća. I konačno, ti si poslednji kome ću ja polagati račune za svoj intelektualni angažman u bivšoj Jugoslaviji, a i danas i ovde – u srpskoj kulturi. Naročito za ono šta sam radio u mnogobrojnim listovima u vreme najmračnijeg vremena na ovim prostorima – u vreme Miloševićeve despotije. Svakome dobronamernome, a i onome ko me ne voli, jasno je da sam za svoju moralnu i intelektualnu doslednost platio izrazito visoku cenu koja je mene i moju porodicu osudila na životarenje i u prošlim vremenima i režimima, a bogami i u ovome najnovijem, tzv. demokratskom. A to je tako jednostavno proverljivo!

Nemam nameru da se više bavim F. D. Fićom, koji u besu i nemoći mene optuži za lopovluke s tezom da sam u njima vodio glavnu reč – ne pripadam onima koji bi zbog takve monstruozne optužnice posegli za sudom. Bedniče i imoralni monstrume, treba da te je stid. Dok ti Palmotićevom uživaš u šetnji sa svojom džukelom, ja sam primoran da se borim za goli opstanak…