Pismo niotkuda

Da su dvojica nepoznatih ubica rafalima iz automatskih pušaka 3. avgusta ove godine na Fabričkom putu bb. u Zemun Polju hteli da ubiju Ljubišu Buhu zvanog Čume, koji im je, zajedno sa svojim telohraniteljima bio na nišanu, oni bi to najverovatnije s lakoćom učinili. Čini se kao da su uzgred ubili Ivicu Nikolića (30), jednog od Buhinih telohranitelja, takođe dobro poznatog policiji. Koliko da Buhi stave na znanje da mu je vreme isteklo i da treba što pre da nestane. To je, međutim, bio samo uvod u sled događaja nakon pucnjave.

„Buha, odnosno Bata, kako ga ja zovem, mi je više nego brat“, kaže ozbiljan sagovornik „Vremena“ M. N., veoma blizak i onome što je ostalo od DOS-a. „Buha je napad shvatio kao pokušaj njegove likvidacije, ali mu nikako nije bilo jasno ko je nalogodavac. U poslednjih pet godina bio je čist, nije se nikom zamerio do te mere da bi bio ubijen. Kako je sam govorio, to je nešto od ranije, neko zlopamtilo.“

Beogradsko podzemlje, po pravilu uvek dobro obavešteno, kao naručioca oružanog napada na surčinsku grupu tipovalo je Dušana Spasojevića iz Zemuna, zvanog Dule ili Kum. Prema podacima Bezbednosno-informativne agencije (BIA), bivšeg DB-a, i „vođa najmasovnije kriminalne grupe u Beogradu, protiv koga je MUP podneo 27 krivičnih prijava, osuđivan je četiri puta za manja krivična dela i u krivičnim evidencijama se vodi kao neosuđivano lice“.

„Spasojević je mnogo veći igrač od Buhe kad je reč o trgovini drogom. Njih dvojica su bili dobri, ali je među njima očigledno pukla neka spona. Čume nema svoje ljude na ulici kao Spasojević, već samo vojnike i kurire i jake političke veze koje mu je obezbedio Dragoljub Marković iz Surčina, vlasnik Krmivo produkta, inače veoma blizak ljudima u Vladi Srbije. Kada je reč o trgovini drogom, glavni igrač u Srbiji i inostranstvu je izvesni Kosmajac iz Novog Sada, obrazovan čovek, govori nekoliko jezika, kontaktira samo s onima s kojima treba i nema nikakve veze sa sitnim dilerima buduće da je glavni isporučilac droge na veliko“, kažu oni koji ih poznaju.

BIZNISMENI I PRIJATELJI: Zanimljivo je da u policijskoj evidenciji kriminalaca koji se bave krijumčarenjem opojne droge o Dragoslavu Kosmajcu piše da je „jedan od najznačajnijih trgovaca narkoticima na području SRJ iz Zapadne Evrope, povezan s međunarodnim krijumčarima opojne droge i u Južnoj Americi, odakle organizuje transport velikih količina kokaina za Evropu… Nikad ne dolazi u kontakt s narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove već za to angažuje najčešće članove grupe Ljubiše Buhe i Dušana Spasojevića“.

Postoji još nekoliko pretpostavki o tome ko je hteo da Ljubišu Buhu upozori pucnjavom, malo verovatno i ubije, ali pouzdanu verziju, kao i obično, ni policija ne zna. Ili neće da zna.

Nedugo posle ubistva Ivana Nikolića, gradom se proširila vest da je Ljubiša Buha doživeo ozbiljan srčani udar i da se nalazi u bolnici. O tome M. N. kaže: „To nije tačno. Znam pouzdano, jer sam danima bio kraj njegove postelje, da mu je supruga Ljiljana Buha dala neki sok da popije, što je on i učinio. Potom joj je odmah rekao da mu se čini kao da ga ona truje jer je sok bio gorak. Ljiljana je zatim uzela čašu, prosula ostatak soka i oprala je. Nekoliko sati kasnije Buhi je pozlilo. Seo je u automobil, pošao u Klinički centar i u toku vožnje telefonirao je svom velikom prijatelju generalu Nebojši Pavkoviću koji mu je bio čest gost u Surčinu. General mu je poručio da odmah ode na VMA i da će on u međuvremenu naložiti lekarima da ga hitno prime i ukažu mu pomoć. Gotovo bez svesti bolničari su Buhu izneli iz automobila i smestili u odeljenje intenzivne nege. Nekoliko dana bio je u komi, ali su ga lekari najzad izvukli iz krize. Sutradan po dolasku na VMA u hodniku bolnice bila je viđena i njegova supruga Ljiljana koja je potom nestala. Njen džip, naravno prazan, otkriven je šest dana kasnije blizu Partizanovog stadiona. Budući da je Hrvatica, Buhin „više nego brat“ kaže da se ona javila negde iz Hrvatske nekoliko dana po Buhinom odlasku iz bolnice u kojoj je proveo 15 dana krajem maja i početkom juna. Navodno, gđa Buha interesovala se za svoje dvoje maloletne dece koja su s Buhom ostala u Surčinu. Sagovornik „Vremena“ izričito tvrdi da je Ljiljana Buha nekim otrovom pokušala da usmrti muža navodeći kao razlog Buhinu vezu s nekom prijateljicom koja mu je rodila dete.

RUTINSKO OBEZBEĐENJE: Po povratku iz bolnice Buhu je u njegovoj kući u Surčinu danima čuvala policija. Patrolna kola i milicionari danonoćno su dežurali ispred kapije. Policija je saopštila da se to uvek čini kada je reč o napadu oružjem na nekog građanina. Sagovornik „Vremena“ tvrdi da je Buha potom otputovao na odmor takođe u Hrvatsku, a gradom se širila priča da je u Južnoj Africi, Italiji i ko zna gde. Iluzorno je postavljati pitanje njegovih putnih isprava, budući da je on bio privilegovan, kako tokom bivšeg tako i sadašnjeg režima. Još u vreme bivšeg načelnika DB-a Jovice Stanišića, Buha je bio, kao i mnogi angažovani kriminalci, takozvano ovlašćeno službeno lice (OSL) poput, na primer, sad već pokojnog Darka Ašanina koji je imao deset ispravnih i zvanično izdatih pasoša sa sopstvenom fotografijom i različitim lažnim imenima i ostalim generalijama. Ti pasoši su, inače, bili predočeni Sudskom veću Okružnog suda prilikom suđenja Ašaninu povodom nekadašnjeg ubistva u Nani. Bivši policajci tvrde da je Stanišić saradnicima DB-a delio i šakom i kapom udbaške legitimacije i pomenute pasoše.

Početkom septembra ove godine načelnik Beogradskog SUP-a Milan Obradović saopštio je na konferenciji za štampu da je majka Ljiljane Buhe Katica Stojić svojevremeno podnela prijavu o nestanku svoje kćeri, ali da se kasnije javila policiji tvrdeći da se u međuvremenu čula s Ljiljanom tako da je potraga bila obustavljena. Međutim, 19. septembra Informativna služba Beogradskog SUP-a zvanično je saopštila „da je 17. septembra u prostorijama SUP-a Beograd gospođa Katica Stojić, majka Ljiljane Buhe, izjavila da nije u kontaktu sa svojom ćerkom Ljiljanom od maja ove godine i da je o ovoj izjavi sačinjena službena beleška“.

Nešto je tu prejako zaudaralo. Kao da je proradila stara tajna veza na relaciji Surčin – Gradski SUP. Beogradska policija nije nikada nadalje komentarisala očitu kontradiktornost, niti se upuštala u objašnjenje. Jedini zaključak je da se o sudbini Ljiljane Buhe zapravo ništa ne zna.

Tek što su priče o surčinskoj aferi utihnule i novine prestale da objavljuju tekstove o Ljubiši Buhi i njegovoj supruzi Ljiljani, usledilo je novo iznenađenje: u jednim dnevnim novinama na prvoj strani bilo je objavljeno navodno pismo Ljiljane Buhe budući da su, kako piše u njemu, „sve ostale redakcije odbile da pismo objave“. Međutim, koliko se zna, nijedna druga redakcija nije dobila pomenutu ponudu, odnosno pismo. Ono bi po svemu sudeći bilo objavljeno, pogotovo što se uveliko govorilo da je Ljilja „negde ispod čvrsto sagrađenog puta“.

SUMNJIVO PISMO: Navodno pismo Ljiljane Buhe bilo je veoma zanimljivo, ali krajnje sumnjivo. Pisano je štampanim slovima da bi se dobilo na uverljivosti, bio je objavljen faksimil njene lične karte s fotografijom, ali ne i koverat po čijoj bi poštanskoj marki i pečatu moglo da se vidi kad je i odakle poslato. Faksimil lične karte zapravo ništa ne znači; ona je mogla da ostane u Surčinu jer je Ljiljani bio dovoljan pasoš, ukoliko je uopšte otputovala u Hrvatsku ili bilo kuda van Srbije. Sve u svemu, biće da je bio načinjen neki dil između redakcije tog lista i Surčina.

U pomenutom pismu navodno gospođa Buha svaljuje na svog supruga drvlje i kamenje nazivajući ga „najvećim narko-bosom Balkana“. Da nastoji da je usmrti i zloupotrebljava ovlašćenje i raspolaže njenim preduzećem Difens koje se bavi unosnim poslovima, zapravo izgradnjom puteva u Srbiji. U pismu piše i to da je ona zatražila zaštitu od svog kuma Dragoljuba Markovića, surčinskog poslovnog čoveka, vlasnika firme Krmivo produkt, koji je odbio da joj pomogne. Premijera Zorana Đinđića, šefa njegovog kabineta Vladimira Bebu Popovića, Milana St. Protića i pomoćnika saveznog ministra policije Gorana Vesića u pismu pominje kao bliske prijatelje i goste Ljubiše Buhe u Surčinu. Zašto bi gospođa Buha pisala sve to novinama? Da bude obelodanjeno? I onda? Mogla je da piše ministru policije, predsedniku države, premijeru, poslanicima ili trenutnim čelnicima opozicionih partija koji bi na sva zvona objavljivali sadržinu pisma. Ovako, kao da je neko hteo da podmetne lažne tragove i eventualnu istragu o nestanku gospođe Buhe usmeri na pogrešnu stranu koristeći poluistine u pismu.

„Nedugo posle 5. oktobra premijer Đinđić je zbilja bio u Surčinu i Buhi predložio da se ubuduće bavi legalnim poslovima, odnosno izgradnjom puteva u Srbiji, što je Buha i prihvatio. Otputovao je u Nemačku i od specijalizovane firme uzeo na lizing ogromnu veoma komplikovanu mašinu za gradnju puteva. Bilo je problema jer se takve mašine naručuju zato što njihova proizvodnja dugo traje, a firma je imala samo jednu gotovu za neku dalekoistočnu zemlju. Međutim, kada je Buha otvorio tašnu i pokazao miliona i po maraka u kešu, odmah je dobio ono što je tražio. Ali, uz tu mašinu neophodno je sijaset manjih mašina, za koje Buha nije imao dovoljno novca. Vlada Srbije mu je obećala neke kredite tako da je nabavio i sve ostalo što je bilo neophodno“, tvrdi naš sagovornik.

Koliko se za sada zna, nije poznato ni gde se nalazi Boško Buha, ni njegova supruga Ljiljana na čije ime je registrovana firma Difens.