Međuvreme

Zvono

Pobožni meštani sela Kukljin kod Kruševca veoma su se zabrinuli pošto su saznali da im je neko ukrao zvono iz porte Crkve svetog Vaznesenja. Kažu da je ovo posebno zvono, staro skoro 200 godina i teško oko 150 kilograma, bilo simbol sela i da ga ni Turci onomad nisu dirali. Ono je stajalo u porti i čekalo je majstore jer je zbog starosti bilo napuklo. Dva veka je pozivalo ljude na sabornost, na molitvu, na versko okupljanje, a sad se našao neko da ga ukrade. Stanovnici sela Kukljin kažu da je imalo poseban značaj za njih jer je zvonilo na neki poseban način, bilo je izuzetno akustično, davalo je poseban ton. Lokalni sveštenik je u čudu, ne može još da poveruje da postoje takvi ljudi, kaže da je slučaj prijavljen policiji i da je istraga u toku. „Jedino se molimo Gospodu bogu da navede onoga koji je uzeo zvono da ga vrati. Mislim da to ni najveći ateisti nisu mogli da urade. Možda je to učinio neko iz satanističke sekte ili neke takve organizacije, ili narkoman!“, poentira glasno razmišljajući protonamesnik Radiša Veškovac. Cena ovog zvona, pored nemerljivog kulturno-istorijskog značaja, iznosi sedam do osam eura po kilogramu pa je jasno da je lopov napravio dobar posao. Ipak ljudi i protonamesnik se ne predaju jer veruju u moć Gospodnju: „Đavo ima veliku moć“, tumači Radiša Veškovac, „pre postanka je bio anđeo. Verovatno je i ovo neko iskušenje. Svi verujemo da će zvono biti vraćeno.“ Samo da ne završi na nekoj od mnogih crkava koje se trenutno zidaju po zemlji Srbiji.

Kraj

Postoji kampanja za legalizaciju softvera, najavljuje se dugo zaustavljanje piraterije u muzičkoj industriji i izdavaštvu, samo niko ne pominje šanere. Naime, opšte je mesto da se srpski japi oblači kod ovdašnjih šanera koji po niskim cenama po stanovima prodaju skupu firmiranu robu iz Italije. Ova roba je po pravilu ukradena tako da je svako pronašao svoj interes, odnosno, zadovoljni su i prodavci i kupci. Nedavno su u Beogradu otvorene ekskluzivne radnje poznatih italijanskih firmi Bos i Armani. To će biti jedinstvena radnja u regionu jer slična postoji samo u Ljubljani, a u Istočnoj Evropi u ruskoj prestonici. Italijani su verovatno procenili da ovde postoji kultura oblačenja i da ima dovoljno ljudi koji mogu da pazare u ovako ekskluzivnoj modnoj kući. Videćemo uskoro da li će to značiti sumrak šanera ili će se naš svet i dalje voditi devizom da se uvek isplati kupovati samo ono što je jeftinije. Takođe, predstavnici političke elite moći će jasno da pokažu gde nabavljaju svoja skupa odela, koja ih približavaju svetu, ali udaljuju od našeg običnog sveta.

Slike

Tokom prošlonedeljne posete Miroljuba Labusa Somboru, sa zida gradske čitaonice „Laza Kostić“ ukradena su dva ulja na platnu Save Stojkova. Platna u ramovima nestala su dok se predsednički kandidat obraćao prisutnima u sali čitaonice, a njegovo obezbeđenje, pojačano snagama lokalnog SUP-a, osmatralo situaciju. Ako se ima u vidu da se platna somborskog naivca prodaju i za po nekoliko hiljada eura, jasno je da je nepoznati lopov bio više nego praktičan, ali još nije objašnjeno kako je moguće da slike nestanu na nekoliko metara od „centralnog događaja“.

Što se budnosti policije tiče, ona je već poslovična. Novina je, međutim, činjenica da čak ni politički zanos nije sprečio biračko telo da se pobrine za sebe i svoj džep. Jer, kandidat je kandidat, a Stojkov je Stojkov.

Ponavljači

Uz sve ostale stvari koje nas koštaju, koštaju nas i ponavljači. Kako je 20. septembra ustvrdio pomoćnik republičkog ministra prosvete za srednje obrazovanje Refik Šećibović, Srbija svake godine samo na ponavljačima izgubi oko 3.000.000 eura. Prema podacima ministarstva, u školskoj 2001/2002, razred je ponavljalo 10.313 đaka, a kako školovanje svakog učenika košta 284 eura, računica je jasna.

Zbog svega toga, Šećibović je predložio da ponavljača jednostavno više ne bude: oni koji bi trebalo da ponavljaju, počeli bi s pohađanjem višeg razreda, ali bi dobili dodatne rokove da polože sporne predmete, i to u septembru, oktobru, pa sve do januara! Kako bilo kakvi ustupci odlikašima još nisu ni predloženi, a verovatno ni razmatrani, zaključak je jasan: ponavljači se uvek izvuku.

Postignuće

Metodologija revnosne analize rada domaćeg sudstva obogaćena je u

nedelju 22. septembra 2002. još jednim inovativnim pristupom zadatoj temi. Izveštač Tanjuga iz Zrenjanina tog dana je obavestio javnost o tome da je tamošnji sudija okružnog suda Bogoljub Stankov za sedam meseci rada otpočeo 34 istrage, odredio 45 privođenja i izašao na 35 uviđaja. Da bi se još preciznije dokazalo „obaranje norme“, Tanjug navodi i kako je Stankov od kraja januara do početka septembra izdiktirao čak 10.216 stranica teksta, što je, kucajući 61 stranicu dnevno, na papir prenela njegova vredna sekretarica Jugoslava Terek. „Početkom septembra u Okružni sud u Zrenjaninu stigao je još jedan istražni sudija tako da je Stankov konačno predahnuo“, zaključuje se u izveštaju i skida kamen sa srca svima koji su se zabrinuli za zdravlje narečenog istražnog sudije.

Ukoliko se dogodi da pod lupu javnosti dođu i druga zanimanja, a uvek maštovit Tanjug stekne sledbenike u novinarskom esnafu, za koji mesec moglo bi se dogoditi da revnosni poslenici počnu da prebrojavaju broj prikucanih eksera, spojenih vodovodnih cevi, ispisanih prijava za saobraćajne prekršaje i, uopšte, svega što se prebrojati može. Sve u interesu obaranja norme i opštenarodnog napretka.