Miloševićeva stranka je za nekoliko godina od slogana "S nama nema neizvesnosti" dospela do faktičkog stanja da nema ni stranke
„Moli se predsednik SPS-a Slobodan Milošević da prestane da javno podržava stranačke lidere drugih partija, pre svih Mirjanu Marković i Vojislava Šešelja.
Moli se Vojislav Šešelj da socijalistima uredno vrati glasove koje je dobio u prvom krugu predsedničkih izbora septembra 2002.
Moli se Slobodan Milošević da prihvati činjenicu da će partiju ubuduće voditi rukovodstvo u zemlji…“
Gledano iz današnje perspektive i s ponešto karikiranja (ali ne mnogo), ovako nekako mogao bi da izgleda deo jednog od kongresnih dokumenta koji će za tačno mesec dana, početkom novembra ove godine, na novom kongresu usvojiti Socijalistička partija Srbije. Tačnije, ono što od nekada najmoćnije i najbrojnije stranke u ovom delu Evrope ostane kada se podmire sve unutarpartijske frakcije, nekadašnji koalicioni partneri ili pojedine stranke koje su bile ili su još članice DOS-a.
Na izborima (24. septembra 2000) na kojima su zvanično počeli da gube vlast socijalisti su dobacili na oko 1,6 miliona glasova da bi samo dva meseca kasnije, u decembru iste godine, na parlamentarnim izborima u Srbiji spali na samo pola miliona glasova. Na prošlonedeljnim predsedničkim izborima njihov kandidat Velimir Bata Živojinović osvojio je po nekim računicama oko 120.000 glasova, dok je vođa otcepljenog krila ove stranke Branislav Ivković, koji je inače ciljao na isto izborno telo (i preko eventualnog uspeha na izborima i na legitimitet da vodi SPS), dobio gotovo upola manje. Pojedini analitičari ocenili su na osnovu ovakvih izbornih rezultata kako su socijalisti dotakli dno i kako je ova stranka obrnula zapravo pun krug: za nekoliko godina od predizbornog slogana „S nama nema neizvesnosti“ stiglo se i faktički do stanja u kome sa SPS-om ne samo da nema nikakve neizvesnosti, već gotovo da nema ni same stranke.
BATA + BANE + VOJA: Deo analitičara koji s nešto više zadrške i opreza izriče sud o sadašnjoj veličini SPS-a, upozorava da je značajan deo članstva ove stranke izgleda poslušao savet svog utamničenog partijskog šefa Slobodana Miloševića koji je iz Haga poručio da ovoga puta podržava predsedničkog kandidata Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Po tim procenama, sadašnja snaga SPS-a na eventualnim skorašnjim parlamentarnim izborima mogla bi se (pomalo pojednostavljeno) odmeriti ako se glasovima koje je dobio Bata Živojinović, doda ponešto od onoga što je dobio Ivković i bar četvrtina Šešeljevih glasova. Socijalisti računaju da su parlamentarni izbori nešto sasvim drugo i da bi ono što je na, doduše, nepotpisan revers, preko Haga otišlo ka radikalima, uredno trebalo da im se vrati. Zaboravljaju pri tom da i čelnici nekada moćnog SPO-a uporno ponavljaju kako su njihovi glasači, pozajmljeni DOS-u ili koje je u jednom trenutku taj savez preuzeo, doveli do promene vlasti u Srbiji. Samo što je DOS sve to kasnije navodno „zaboravio“ da vrati. A šta ako se i Šešelj ovoga puta „zaboravi“? Nije li uostalom Mirjana Marković još davno rekla kako levica i desnica ne treba da se svađaju i vode jalove ratove, već naprotiv, da levica mora da nadmudri desnicu i prevede je na svoju stranu? Ispada nekako da su i ovde socijalisti obrnuli pun krug – onako zaveden pa zatim neosetno preveden na drugu stranu, Šešelj danas neuporedivo više od „istinskih levičara“ govori o socijalnim problemima i neuporedivo jasnije se zaštitnički obraća potencijalnim gubitnicima tranzicionih vremena, što bi inače trebalo da bude prevashodni posao levice.
O tome koliko je njihovih protekle nedelje pomoglo Šešelju, socijalisti ovih dana s olovkom pokušavaju da dokažu na mnogo primera. Na beogradskoj opštini Savski venac na izbore je prošle nedelje izašao 25.071 birač od 43.423 upisana u birački spisak. Kandidat Bata Živojinović dobio je ukupno 699 glasova, a vođa radikala 3178, gotovo pet puta više. Isti odnos u broju glasova zabeležen je i na još sitnijem planu ako se u obzir uzmu samo biračka mesta na Dedinju gde su socijalisti oduvek bili jaki i na svome, ili bar 5–6 puta jači od radikala. Sada se sve obrnulo pa je Šešelj koji je nekada u ovakvim sredinama dobijao tek simboličan broj glasova sada zamenio mesto sa socijalistima.
„RELATIVAN USPEH„: Iz rukovodstva stranke inače stižu ocene kako nešto više od tri odsto glasova koje je dobio Velimir Bata Živojinović predstavlja „relativan uspeh“. Njihov kandidat, kažu, bio je potpuno zapostavljen, na većini televizija vrteo se jedan isti snimak Živojinovića zabeležen u trenutku pošto je komisiji predao potpise i svoju kandidaturu, a mediji su iz čitave njegove kampanje pominjali samo ono što bi eventualno rekao na račun Mirjane Marković. Socijalisti su zato ubeđeni da je nešto više od tri odsto glasova za ovog predsedničkog kandidata „uspeh“, tim pre što su oni kao najvažniji cilj minulih izbora postavili sebi zadatak da Bata Živojinović skupi više glasova od otcepljenog Branislava Ivkovića. Time su, kako tvrde (a što pomalo liči na poliranje nameštaja na brodu koji tone), dokazali kako Ivković nema ni snagu ni pravo da se više poziva na SPS i njegove glasače, a računaju i da bi deo otcepljenih sada mogao i da im se vrati. Deo rukovodstva procenjuje kao značajno i to što se na ovim izborima pokazalo kako je procena Slobodana Miloševića da podrži Vojislava Šešelja bila potpuno pogrešna. Socijalistima to navodno nije previše odmoglo („tu smo gde smo“), a Šešelju nije suštinski pomoglo jer čak i da su mu pridodati svi glasovi Bate Živojinovića, lider radikala opet ne bi imao dovoljno glasova za ulazak u drugi krug. To bi se dogodilo tek ako se dodaju i glasovi koje je na izborima pokupio Branislav Ivković.
Sve to saopšteno je navodno Miloševiću pre nekoliko dana u Hagu kada je visoki funkcioner stranke Zoran Anđelković uspeo nekako da se probije do zatvora u Ševeningenu zajedno sa članovima stranke (Bogoljub Bjelica, Vladimir Kršljanin) koji tamo češće borave. Anđelković je Miloševiću preneo stav „baze“ da nije trebalo podržavati Šešelja, a on je delu rukovodstva kome pripada Anđelković zamerio što i dalje koristi njegovo ime i borbu koju vodi u Hagu i istovremeno ne poštuje zahteve i poruke koje on iz zatvora šalje. Nekog velikog sporazuma izgleda nije bilo. Za 2. novembar zakazan je partijski kongres koji Miloševiću takođe nije po volji jer nije zakazan na njegovu ličnu inicijativu, već uglavnom iznuđen unutarpartijskim previranjima koja je inicirao Branislav Ivković. Posle tog kongresa svekolike obnove (ma šta to značilo) Slobodan Milošević bi trebalo da i dalje formalno ostane na čelu stranke, ali bi stvarnu vlast preuzelo rukovodstvo u zemlji. On iz zatvora u Hagu ne bi više imao mogućnost da direktno utiče na izbor i postavljenja najviših partijskih funkcionera, već bi to činio Glavni odbor stranke.
Bolji poznavaoci onoga što je ostalo od SPS-a kažu da sve to za sada stoji samo na papiru i nije baš sasvim sigurno jer je stanje duha među mnogim socijalistima i dalje takvo da bi se pre moglo dogoditi da se Milošević odrekne svoje stranke, nego ona njega. U pitanju je iracionalna ljubav onih koji znaju da Milošević najverovatnije nikada neće izaći iz zatvora, ali jednostavano ne mogu da zamisle SPS bez njega.
Komentarišući trenutno stanje u partiji neposredno posle predsedničkih partijskih izbora, jedan od članova organizacionog odbora za pripremu novog kongresa pomalo ironično kaže: „Kod socijalista ima jedna loša i jedna dobra vest. Loša je da smo propali, dobra je da spremamo novi kongres.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
