Teret krune

„Dobra riba, a?“, dovikuju se konobari u kafeu Le Royal u marini kraljevine Monako. Na čistom srpskom slengu! Ovom dobacivanju dugonogim Ruskinjama lokalne garsone su podučili naši momci koji rade kao mornari na luksuznim jahtama usidrenim u luci. Beogradski morski vuci (!) slobodne sate, kojim ih časte bogati šefovi poput Ivane Tramp, provode uživajući u čarima Montekarla i litrima džin-tonika.

Svi ostali stanovnici prinčevine, uglavnom bogati penzioneri ili bivše sportske legende, krckaju ušteđevinu na stolovima čuvenog kazina.

Mala kraljevina, iako uljuljkana u ogromnom novcu koji se sliva privučen povoljnim (praktično nepostojećim) oporezivanjem i diskretnim bankarima, proživljava važne trenutke. Naime, sve češće se govori o smeni na tronu jer je osamdesetogodišnji princ Renije Grimaldi Treći postao skoro stalni gost raznih klinika bez šanse da se trajno oporavi. Istovremeno raste pritisak Evropske unije, a naročito Francuske, da poslovanje bude transparentnije, što je u kraljevini shvaćeno kao direktni udar na suverenitet.

DRUGA VLADAVINA: Starog monarha, čija je vladavina (od 1949) jedna od najdužih u istoriji kraljevstva, najozbiljnije muči srce zbog kojeg je više puta podvrgnut delikatnim hirurškim intervencijama. Pre osam godina su mu ugrađena dva baj-pasa, a pre dve godine princ je operisan čak triput za samo dva meseca, kojom prilikom mu je otklonjen deo pluća. Zato cela državica pada u očaj svaki put kad princ Renije izostane s neke od mnogobrojnih priredbi ili kad deluje malo umorno.

Iako su mu kardiolozi zabranili stres i nerviranje, princ Renije je u poslednje vreme često bio primoran da protiv Francuske isuče svoju sablju, kad već ne može da aktivira stare topove na čuvenoj tvrđavi. Mogao bi eventualno da rasporedi svih 106 žandara, koliko ih ima duž četiri kilometra granice. Istina, ne radi se samo o hiru starog vladara jer izvesne korake ka punom suverenitetu Monako je povukao još 1993. godine kada je ušao u Ujedinjene nacije, potpisao seriju bilateralnih sporazuma, otvorio diplomatska predstavništva i uveo zaseban telefonski pozivni broj.

Razlog poslednjeg „rata“ su dosijei koji kruže u pariskim ministarstvima pravde i finansija i čiji sadržaj prenose mediji, u kojima se prinčevina optužuje da omogućuje pranje novca i utaju poreza. Princ Renije je ljutito odgovorio: „Dosta su nas tretirali kao švercere. Oni u Parizu moraju da nas poštuju.“ Štaviše, tražio je reviziju traktata s Francuskom iz 1918. i 1930. godine, čime bi se malo kraljevstvo definitivno oslobodilo protektora i kumova. Jer, Francuska ima veće ingerencije nego što se misli, i sve podseća na kolonijalni odnos: premijer Monaka je u stvari kadar koga nameće Francuska (princ može da izabere između tri kandidata). Isto važi za ministra unutrašnjih poslova, dok su samo dvojica ministara (javni radovi i finansije) državljani Monaka. Dalje, iz Francuske su dve trećine sudija i policajaca, a francuska centralna banka kontroliše banke Monaka. Upravo zbog ovako velikog prisustva francuske države i instrumenata kontrole kojima raspolaže, pomalo čude ovi napadi iz Pariza, iako se zna da svile i kadife Montekarla, bahati prinčevi i milijarderi, jahte i kockarnice nerviraju mnoge u Evropskoj uniji. Ipak, pritisak Francuske i, donekle, Italije na Monako malo je olabavio dolaskom desničarskih vlada, ali podseća na krizu od pre 40 godina kada je De Gol iz sličnih razloga čak pokrenuo tenkove i uveo višemesečnu blokadu prinčevine.

Mnogi, međutim, smatraju da ova konfrontacija može da bude kontraproduktivna za Francusku jer, osim što 30.000 njenih građana (uglavnom iz Nice i okoline) radi u Monaku, taj „sporan“ novac bi mogao da emigrira u poreski mirnija mora. I zašto ubiti baš ovu „zlatnu koku“ kad se u Montekarlu obrće dvostruko manje novca nego u Lihtenštajnu, deset puta manje nego u Luksemburgu, ili na nekim ostrvcima u La Manšu?

BEZ NASLEDNIKA: Koliko zabrinjava zdravstveno stanje princa, toliko njegov sin Albert ne deluje kao idealan naslednik na prestolu. Istovremeno, borba za potpuni suverenitet koju je započeo princ Renije pod stare dane isuviše je velika stvar da bude ostavljena ovom plejboju od 45 godina koji nema nameru da se ženi (tj. da stvara porod, što je suštinski važno za familiju Grimaldi i državu), ide od žurke do žurke i jednostavno ne poseduje državničke vrline neophodne da se malo kraljevstvo uspešno vodi u novom veku. Posle fakulteta političkih nauka u Americi i kratkog službovanja u francuskoj vojsci, ništa značajnije nije radio, osim što je učestvovao na tri zimske olimpijade kao vozač boba. Njegove sestre, čija je majka nezaboravna glumica Grejs Keli, ne silaze sa stranica žute štampe širom sveta. Starija Karolina veći deo godine provodi u Nemačkoj jer je udata za princa Ernsta iz Hanovera (poznat po tome što se ispiškio na turski štand na poslednjem Expou). Mlađa Stefani radi kao prodavačica u svom butiku marke Replay i oporavlja se od još jednog ljubavnog razočaranja – ovog puta radi se o dreseru slonova u švajcarskom cirkusu. Zbog opravdanog straha da ova dinastija, koja je poreklom iz Đenove, nakon 700 godina vladavine Monakom, nestane u dekadenciji, kruna koju nosi stari Renije postaje sve teža.

Od 30.000 stanovnika kraljevine Monaka, samo je 5000 starosedelaca, preostali su Francuzi i Italijani (po 12.000) i Englezi (2000). Ostale 4000 potiču iz 120 različitih zemalja, s tim što Filipinci rade kao posluga kod svih ostalih. Za one koji imaju boravak u Montekarlu, ali poseduju francuski pasoš, ne važi povoljno oporezivanje, i to je jedan od glavnih efekata De Golove blokade. Zato sve veći broj dobrostojećih Italijana podnosi zahtev za prebivalište ne bi li izbegao porez na fizička lica: 0 naspram 40 odsto – koliko iznosi u Italiji.

BOGATI I SLAVNI: Među njima najzvučnija imena su vozači formule jedan, bivši sportisti, TV lica, industrijalci itd… Određene probleme, međutim, stvara im italijanska finansijska policija koja u sporovima pokušava da dokaže da se radi samo o fiktivnim boravištima. Nije to slučaj s bivšim skijašem Albertom Tombom, motociklistom Maksom Bijađijem, ili s fudbalskom zvezdom Van Bastenom koji zaista veći deo godine borave u Montekarlu. Međutim, nakon što su finansijski policajci utvrdili da ga na niko od komšija nikad nije video, tenor Lučano Pavaroti morao je da angažuje potrčka koji povremeno ode do njegovog stana, obavi nekoliko telefonskih poziva i upali bojler, a sve to da bi malo pokrenuo brojčanike. Tim računima Pavaroti na sudu posle dokazuje da zaista boravi na adresi u Montekarlu i tako italijansku državu uskraćuje za porez! Iz istog razloga, odnosno zbog nemogućnosti da nemačkim poreskim organima dokaže da 186 dana zaista boravi u kraljevini, zvezda formule jedan Mihael Šumaher morao je nedavno da se „preseli“ u Švajcarsku.

Zbog pomenutog neoporezivanja, zbog slobodnog kockanja, ali i zbog pitome klime, veliki broj poznatih i manje poznatih „parajlija“ iz celog sveta bori se da zadrži, odnosno obezbedi sebi zlata vredno boravište u Montekarlu. Cena kvadratnog metra stana se kreće oko 8000 eura, a isto toliko iznosi mesečni zakup prosečnog apartmana. Međutim, ni to nije dovoljno: važnu reč ima bankar kod koga kandidat za boravište želi da otvori račun. Ne radi se samo o svoti koju treba položiti (teorijski, dovoljno je i 100.000 eura), jer neophodne su dobre preporuke da bi dosije uopšte bio prosleđen vladi i princu Renijeu koji daju definitivnu dozvolu za ulazak u raj.

Ovaj raj je, međutim, ograničen na manje od 200 hektara i zatvoren je visokim planinama tako da se faraonskim građevinama širi na račun mora (čak za petinu svoje teritorije u poslednjih deset godina). Ipak, za aerodrom nikako nema mesta tako da se koristi onaj u Nici, a putnici se za desetak minuta helikopterom prebacuju do prinčevine. Uz stalne postavke (ruski balet i diskoteka Džimis) u Monaku se stalno održavaju razne glamurozne manifestacije poput festivala cirkusa, izložbi jahti, golf turnira ili autotrka ne bi li se stanovnici Montekarla (kojima je hronično dosadno) malo razdrmali. Sitni kriminal praktično ne postoji, a skoro svaki ugao kraljevine je pokriven kamerama. Nedavno su, inače, uhapšeni i ekspresno na mesec dana zatvora osuđeni momci iz Gornjeg Milanovca jer su odbili da se zaustave na znak saobraćajne patrole.

Osim beogradskih mornara s početka priče, od našeg naroda se na ulicama Monaka mogu sresti Boba i Brena, fudbaler Vladimir Jugović, poneki šaner u prolazu ili ukravatirani menadžeri multinacionale Cepter koja tu ima svoju centralu. Možda zbog svih njih u Monako svakog utorka stiže po desetak primeraka „Vremena“.