Reagovanje
Seksizam i cena knjige
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
"Šta je pisao J. Dulović"; "Vreme" br. 618
Mlađi kolega Nikoliću,
Na svu sreću „dokumentacija još nije ukinuta u srpskom novinarstvu“, kako ste to izvoleli primetiti u svom pismu. Da ste po toj dokumentaciji potražili malo dublje, bili biste pronašli jedan značajan opus vašeg i mog starijeg kolege Jovana Dulovića, opus po kome je zasluženo stekao reputaciju jednog od najboljih sudskih izveštača i pisaca crnih hronika u bivšoj i ovoj državi. Toliko o vašoj tvrdnji u „Danasu“ da je Jovan pod stare dane hteo da se istakne u Hagu, jer – kao – nije ostavio traga u profesiji.
Vi ste, međutim, tražili po svaku cenu potvrdu vaše teze o „pranju biografije“. Niste je našli. Citati koje ste naveli iz ratnih reportaža Jovana Dulovića su autentični: on je to video svojim očima, čuo svojim ušima i verno preneo – što mu je bio posao. Isto je učinio i pred haškim Tribunalom, jer mu je to bila građanska i patriotska dužnost i izbor. Mislite li da je trebalo da prećuti to što je napisao u tim reportažama? Ima li tu nešto što nije istina? Da, major Šljivančanin je sasvim lepo mogao istovremeno da spase dete u Vukovaru i da omogući masakr civila ili ratnih zarobljenika; to će mu svakako biti uzeto kao olakšavajuća okolnost u Hagu, to spasavanje deteta. Isto je i sa ostalim citatima: sve što je Jovan opisao desilo se; ljudi su izgovorili to što su izgovorili; zar je trebalo da to prećuti, pitam ponovo?
To što je neko bio novinar „Politike ekspres“ pod Slobom Jovanovićem onoliko koliko je mogao da izdrži – nije greh za lustraciju; mnogi pošteni ljudi zatekli su se tamo; „Ekspres“ je do 1986. bio dobar dnevni list, često bolji i od same „Politike“. Da, upropastili su ga likovi poput Slobodana Jovanovića, Dragoljuba Milanovića (onog iz RTS), Mileta Kordića, nesrećnog Miroslava Markovića i drugi. Kad ste toliko skloni lustraciji, kolega Nikoliću, jeste li imali nešto da kažete kada je taj isti Slobodan Jovanović (iz „Ekspresa“) objavljivao raznorazna svoja razmatranja u „Danasu“, listu gde radite, sve sedeći u bašti kafane „Lovac“ sa vašim glavnim urednikom? Valjda je veseli Sloba malo odgovorniji od Jovana koji je pošteno izveštavao – dok je mogao? A mogao je dok nije dobio otkaz u „Ekspresu“, jer tri meseca nije objavio ništa, mada je pisao – i to mnogo i svašta što pomenuti nisu hteli da objave.
Kolega Nikoliću: dva besplatna profesionalna saveta ovde se očigledno nameću kao nužna. Prvi je da je uvek bolje biti pristojan, nego biti u pravu. Naime, šutirajući starije i pametnije od sebe nećete daleko dogurati u ovom zanatu, verujte mi na reč. Drugi je da treba sagledati činjenice, a ne pisati sa unapred zamišljenom tezom, bila ona vaša (u šta želim da verujem) ili tuđa. Znate: mnogim mojim kolegama (i meni) mogli ste naći niz sličnih citata sa terena i iz ratova, jer se takve stvari u ratovima govore, a mi ih prenosimo. To od nas, pa ni od Jovana Dulovića, ne čini ratne huškače i Miloševićeve propagandiste. A vi ste se uhvatili za „pranje biografije“, pominjući Željka Mitrovića, Milorada Vučelića i Baneta Ivkovića, kao da Jovan Dulović treba da „pere biografiju“, stiče zakasnelu slavu i diže tiraž „Vremenu“ u Hagu. Da ste malo dublje ušli u dokumentaciju „Ekspresa“, ali i „Vremena“, verujem da biste bili došli do drugačijih zaključaka.
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve