Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Moglo bi se reći da za predstavljanje institucija na internetu postoje određena pravila, odnosno šabloni. Svi osnovni podaci moraju se naći na naslovnoj strani (adresa, telefon, e-mail), linkovi ka ostalim sadržajima moraju biti jasno istaknuti, logo firme naravno, ostalo je stvar dizajnerske umešnosti. Učitavanje naslovne stranice (home page – za one koji bolje barataju engleskim izrazima) mora teći brzo, ne sme da zamori posetioca, da ga navede da prekine proces i zaputi se kod konkurencije. Preporučuje se izbegavanje „fleša“ na površini sajta.
Međutim, šta ukoliko se od institucije očekuje neka kreativnost. Da li biste se upisali u dizajnersku školu čiji sajt izgleda poput sajta (prosečne) fabrike eksera?
Pitanje za ovu nedelju glasi može li se na internetu „dogoditi“ pozorište (kao što su godinama debatovali pozorišni kritičari na BITEF-u). Pregledanjem internet sajtova većine domaćih i regionalnih pozorišta zaključujemo da je pozorište firma kao i svaka druga. Može se saznati ponešto o kući (Istorijat, O nama), proizvodima (Repertoar) i zaposlenima (Umetnici, Glumci, Autori). Mogu se rezervisati ili čak naručiti ulaznice, pogledati slike zgrade i pozornice. U Engleskoj i Americi naći ćete i raspored sedišta, što nije nevažno kada se opredeljujete prema ceni ulaznice.
Ali, nema ničega što bi vas privuklo da zaista odete na predstavu, ako tu odluku niste već doneli pre posete sajtu. Stranice više izgledaju kao „ekranizovani“ pozorišni programi nego kao pokušaj prenošenja duha pozorišta u novi medij. Nigde igre, samo informacije.
Pri tom, sasvim je svejedno jeste li na sajtu Narodnog pozorišta u Beogradu (www.narodnopozoriste.co.yu), Hrvatskog narodnog kazališta (www.hnk.hr) ili čikaškog Stepenvulfa (www.stepenwolf.org), s tim da je poslednji sajt nešto kvalitetnije dizajniran.
Suprotan primer dobijamo od američke trupe Ubijanje mog jastoga (www.killingmylobster.com), čije se predstave sastoje od gegova i skečeva, a koja se uz pozorište bavi i kratkim filmovima. U saradnji s animatorskom grupom Mlečni slon (www.milkyelephant.com) proizveli su beskrajno šarmantan serijal o Augustu Strindbergu i njegovom drugaru Helijumu (www.strindbergandhelium.com) koji je stekao zavidan krug obožavalaca na mreži. Na pozorišnim kritičarima ostaje, naravno, da procenjuju da li se na ovoj adresi pozorište „događa“ ili ne. Kako god, dovoljno je intrigantno da poželite da trupu vidite uživo (njihovu novu predstavu o neuspešnosti, recimo). Ko god se predstavi s toliko duha zaslužuje aplauz. Za razliku od sajtova koji izazivaju tek dokono kliktanje na mišu.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve