Teško da postoji mnogo odrednica oko kojih bi većina odrasle populacije u Srbiji postigla konsenzus. Ipak, jedna je nesumnjiva: više od četiri petine odraslih (preko 15 godina) građana Srbije pije kafu. Ovo je rezultat najvećeg istraživanja koje je o fenomenu kafe i svemu što ga prati u oktobru 2002. godine sprovela agencija Strategic Marketing
Šta ste juče pili
Armija kafopija u Srbiji premašuje brojku od pet miliona duša. Ova populacija, bar kada je o ispijanju kafe reč, pokazuje priličnu dozu tradicionalizma. Što se navike o kojoj govorimo tiče, građanstvo u Srbiji mnogo je bliže početku šesnaestog veka, kada je u Beogradu otvorena prva kafana, nego čudima moderne tehnike. Čak 94 odsto konzumenata na pitanje „koju ste kafu pili juče“ odgovara da je pilo „tursku“. Ipak, kada već pominjemo naziv, valja priznati da se kafopijsko društvo u većini zalaže za preimenovanje tradicionalne „turske“ (27 odsto) u „crnu“ kafu (43 odsto). Posmatrano kroz redakcijski „presek“ u kome najmanja „šoljica“ za kafu premašuje zapreminu od 2 dl, zvučaće neverovatno, ali istraživanje pokazuje da 41,6 odsto kafopija koristi najmanje, tradicionalne šoljice za kafu. Tim najmanjim šoljicama obračunato, u Srbiji se dnevno popije u proseku čak 17.015.764 šoljice turske kafe.
Ko, gde, skim, kada
Blizu tri četvrtine (73 odsto) kafe koja se tokom jednog dana popije u Srbiji skuvana je i popijena kod kuće, i to u društvu ukućana (39 odsto). Najviše kafe pije mlađa i srednja generacija, prosečno oko četiri dnevno. U restoranima i kafićima popije se svega 3 odsto ukupne dnevne količine kafe, a na poslu, fakultetu i u školi 13 odsto.
Koliko šoljica kafe pijete
U dnevnoj potrošnji kafe postoje dve udarne tačke, lako objašnjive ako imamo u vidu jedno od najpoznatijih svojstava kofeina, glavnog sastojka kafe, koji stimuliše centralni nervni sistem. Najviše konzumenata kafu pije uz doručak (31 odsto), dok joj se 22 odsto predaje posle ručka. Jedanaest odsto onih koji u kafi uživaju uz večeru, kao i pet odsto onih koji joj se prepuštaju kasnije uveče kao da ne mare mnogo za upozorenje da kafa može dovesti do nesanice.
Jedan od zanimljivih rezultata istraživanja kaže da su za kupovinu kafe u Srbiji najčešće zadužene žene, u čak 83 odsto slučajeva. Uglavnom se kupuje količina veća od 100, do 200 grama (44 odsto slučajeva), dok se u 36 odsto slučajeva kupovina završava na 100 grama kafe, ili čak manje.
Vernidomaćimkafama
Kad je reč o markama kafe koje se u Srbiji kupuju, upadljiva je vernost domaćim markama. Na pitanje da li ste u prethodnih mesec dana pili strane marke turske kafe, tek 14 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno. Od stranih marki koje su ipak srkutali ispitanici Strategic Marketinga 27 odsto probalo je Alvorado, 21 odsto Bon campo, dok je jedna petina pila Franck.
Koju kafu pijemo
Davno je prošlo vreme kada je tržištem dominirala manje-više jedna marka domaće kafe, a kupovina kod potrošača izazivala eventualnu nedoumicu u pogledu količine koja se kupuje. Današnji konzumenti kafe suočavaju se sa zaista velikim izborom. Na pitanje ispitivača da nabroje marke crne kafe koje im padnu na pamet, najveći broj ispitanih (46 odsto) prvo je pomenuo Grand kafu. Na drugom mestu je Don kafa (23 odsto), treća je C kafa (10 odsto), a svaku od ostalih navedenih vrsta istaklo je u prvi plan manje od 2 odsto ispitanih. Na sličan način kotiraju se kafe i kada je reč o odgovoru na pitanje koju ste vrstu kafe pili juče. Prvoplasiranu kafu Grand Gold pilo je 43,7 odsto ispitanih, a drugoplasiranu Don skoro upola manje – 22,6 odsto. Kafe iz različitih privatnih pržionica zauzimaju treće mesto sa 12,6 odsto konzumenata, a na četvrtom mestu je C kafa (4 odsto). Rezultati istraživanja jasno pokazuju čvrstu vezu između potrošnje određene marke kafe i percepcije kvaliteta. Odgovori na pitanje koju marku turske kafe smatrate najkvalitetnijom ponovo izbacuju na prvo mesto Grand (47 odsto), drugoplasirana Don kafa ima 27 odsto, dok se C kafa još jednom našla na trećem mestu sa 12 odsto odgovora ispitanika.
Sećanje na reklame
Liderska pozicija osigurana je Grandu i kada je reč o reklamama. Od svih reklama za kafu, više od polovine ispitanih prvo se seti Grandove (55 odsto), na drugom mestu je ponovo Don kafa (27 odsto), dok reklama C kafe ponovo drži visoko treće mesto (7 odsto ispitanih). U vodeću trojku samo se jednom umetnula De nic kafa, i to kada je reč o ocenama koje su konkretne reklame za kafu dobile. Dve Grandove reklame ponovo vode. Reklama sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem je najbolje ocenjena (4,24 odsto), sledi je reklama sa Radetom Šerbedžijom i Draganom Nikolićem (4,18), dok je treća reklama za De nic kafu, sa Sekom Sabljić kao vračarom („Nešto si tela“) u glavnoj ulozi (ocena 4,15 odsto).
Prepoznavanje reklama
Istraživanje o kome je reč pokazuje između ostalog da vreme majušnih pržionica koje opstojavaju skoro u kućnoj radinosti polako prolazi. I dok se one još uvek ponegde bore za opstanak, „veliki“ grabe napred grandioznim koracima. U prilog ovome govori i sve veći broj reklama za kafu sa kojima se svakodnevno srećemo. Imajući na umu i nedavnu tvrdnju američkih naučnika da bi neki sastojci kafe uskoro mogli biti upotrebljeni u lečenju srčanih bolesti i nesanice, moglo bi se zaključiti da je vreme kafe tek pred nama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
