Opšti pogled na strategiju reforme pravosuđa

Prvi put se u Srbiji, a po našim saznanjima i u nešto širem okruženju, javlja volja, znanje i mogućnost da se u jedinstvenom projektnom okviru ostvari sveobuhvatna revizija i reforma pravosudnog sistema. Pored brojnih reformi u raznim oblastima, kako onih koje su u toku, tako i onih koje se pamte iz ranijih vremena, ovaj projekat ima niz posebnosti koje ga izdvajaju u zasebnu kategoriju.

Šta je projekat strategije reforme pravosuđa? Projekat strategije reforme predstavlja kompleksan program aktivnosti širokog kruga učesnika, čiji je cilj definisanje strategije ustavne, zakonodavne i organizacione reforme pravosudnog sistema u celini. Reč je o praktičnom projektu koji polazi od utvrđivanja postojećeg stanja, prikupljanja brojnih već izvedenih analiza pojedinih segmenata pravosudnog sistema, njegovog zakonskog okvira, organizacionih i personalnih kapaciteta, materijalno-tehničkih mogućnosti, ispitivanja javnog mnjenja, pravosudne analitike. U prvoj fazi projekta prikupili bi se podaci o svim drugim projektima infrastrukturne, stručne, zakonske, edukativne, organizacione podrške koji se trenutno ostvaruju u ovoj oblasti prilično difuzno bez sistematičnosti i bez jasno utvrđenih prioriteta, tako da često nastaje preklapanje, prazan hod, a ima područja bez ikakve podrške.

Koji su zapravo problemi u pravosuđu? Identifikacija problema i definisanje preporuka za njihovo rešavanje spadali bi u drugu fazu ovog projekta. Svedoci smo gotovo svakodnevnog licitiranja problema u pravosuđu, pri čemu su motivi paušalnih ocena često suprotni dobroj volji da se stanje poboljša. Pravosuđe je danas laka meta svakog demagoga, senzacionaliste ili samoreklamera. Kada se upire prst u rad sudija, sudova ili tužilaštva, bilo iz ugla tuženog ili tužioca, okrivljenog ili oštećenog, javnog tužioca ili branioca, poverioca ili dužnika, gotovo je nemoguće ne pronaći neki primer ili slučaj koji govori o „lošem stanju u našem pravosuđu“. Nažalost, osim nekoliko analiza po pojedinim segmentima, još ne postoji sveobuhvatna, realna, dubinska analiza i na njoj zasnovana lista problema. Kako je uopšte moguće rešavati pojedine probleme u delovima sistema koji je istovremeno složen, nehijerarhijski i isprepletan mrežom različitih međuuslovljenih relacija, bez uvida u čitav sistem. Proširivanjem perspektive sa hit problema i dnevnopolitičkih pitanja, na sistemsku perspektivu, biće moguće i formulisati preporuke zakonodavne politike, odnosno organizacionih rešenja.

Objedinjavanjem preporuka zakonodavne politike pojedinih delova pravosudnog sistema, u trećoj fazi projekta, planirano je razmatranje i usvajanje dokumenta strategije reforme pravosuđa u Srbiji. Kako u prethodnim fazama, tako posebno u momentu usvajanja ovog strateškog papira, ostvarila bi se široka javna rasprava jer, bez obzira na veliki broj učesnika u pripremi i izradi ovog dokumenta, neophodno je izbeći kabinetsku zamku u koju su upadale mnoge ranije reforme. Najbolji način za stvaranje plodnog tla na kojem bi se definisane promene uopšte mogle primiti jeste kontinuirana, dvosmerna komunikacija projekta i javnosti.

Završna faza projekta podrazumeva operacionalizaciju dokumenta strategije po pojedinim delovima sistema i izrade modela zakonodavnih i drugih rešenja zasnovanih na definisanoj strategiji. U ovoj fazi, po pripremi modela rešenja, predstoji podjednako komplikovan zahvat stvaranja političke podrške za predložena rešenja, jer od njihovog usvajanja i kvaliteta zavisi i uspeh celog poduhvata. Kada se po okončanju projekta budu vrednovali njegovi rezultati, značajan kriterijum će biti upravo primenljivost utvrđenih ili već sprovedenih rešenja.

Glavni akteri: Nosilac projekta strategije reforme pravosuđa u Srbiji je Savet za reformu pravosuđa Vlade Srbije. Savet, koji pored ministra pravde kao predsedavajućeg, čine predstavnici svih relevantnih ustanova pravosudnog sistema: predsednik Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda Srbije, Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, Društva sudija, republički javni tužilac, republički javni pravobranilac, profesori pravnih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, predstavnici partnerskih nevladinih organizacija, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, nedavno je usvojio ovaj projekat i prihvatio ulogu glavnog „navigatora“ izrade i primene strategije reforme pravosuđa.

Izvršni organi projekta odgovorni za razvoj i izgradnju njegove organizacije, promociju, uključivanje svih relevantnih učesnika, prikupljanje sredstava za finansiranje celog poduhvata – koja će gotovo isključivo biti nebudžetska – i zaduženi za upravljanje projektom i njegovim segmentima su Strateško-koordinaciona komisija Saveta, sektorske komisije i Ministarstvo pravde. Prve dve kategorije tela sastavni su deo projektne organizacije i čine je pojedini članovi Saveta i predstavnici Ministarstva. Konačno, najveći deo konkretnog posla analize postojećeg pravosudnog sistema, identifikacije problema, pripreme preporuka izmena i izrade modela zakonskih i organizacionih rešenja obaviće radna tela i grupe, čitava mreža kompetentnih ljudi različitih stručnih profila, u zavisnosti od područja zahvata pojedinog potprojektnog zadatka. Očekuje se da nekoliko stotina lica, ustanova, organa, međunarodnih i nevladinih organizacija, strukovnih udruženja uzme učešće i dâ svoj doprinos u izradi „rendgenskog snimka“ našeg pravosuđa, utvrđivanju dijagnoze i izradi i primeni adekvatne terapije.

Oblast projekta: Sveobuhvatnost je ključna karakteristika ovog poduhvata i ona ga izdvaja od svih drugih delimičnih ili kratkoročnih reformi. Analiza i intervencija zadiru u sve delove pravosudnog sistema, i nešto šire. Takva širina reforme zahtevala je njegovu segmentaciju sistema, pa je podeljen na pet sektora: ustavno pravo, pravosudno-organizaciono pravo, procesno pravo, pravosudne profesije i odnos pravosuđa i građana. Svaki sektor je dalje razuđen, tako da, recimo, organizaciono-pravni sektor projekta obuhvata zakonski aspekt, sudsku upravu i upravu drugih pravosudnih organa, pravosudnu upravu (uloga Ministarstva pravde), upravljanje materijalno-tehničkim resursima i njihovo unapređenje, finansiranje pravosudnih organa (sudski budžet). Ustavnopravni deo trebalo bi da pruži odgovor na osnovna pitanja strukture pravosudnog sistema, zaštite ustavnosti i zakonitosti, i to u momentu kada predstoji izrada novog ustava Srbije, sa zaokruženim pravosudnim kapacitetom. Predmet razmatranja procesnopravnog dela projekta jeste ispitivanje, revizija svih procesnih zakona u svetlu prenosa ovih nadležnosti na nivo republike, a s mandatom njihove modernizacije i usaglašavanja s evropskim standardima. Postojeće, ali i neke buduće pravosudne profesije (notari, sudski izvršioci, ombudsman i sl.) biće predmet rasprave posebnog sektora projekta, podrazumevajući sistematski pristup povezivanja prava i obaveza nosilaca pravosudnih funkcija, organizacione strukture i procesne funkcije. Konačno, heterogena grupa pitanja biće razmatrana u okviru dela projekta pod nazivom „odnos pravosuđa i građana“, počevši od fenomena pristupa pravosuđu, njegovog otvaranja i spuštanja za stepenik bliže onima koji traže pravdu, pružanje kvalitetne pravne pomoći, uključujući izgradnju sistema besplatne pravne pomoći, poštovanje ljudskih prava i sloboda u svetlu predstojećeg prijema u Savet Evrope i uloge Evropskog suda za ljudska prava, standardizaciju i podizanje profila vizuelnog identiteta pravosuđa, od izgleda i uslova u zgradama sudova, do pitanja sudskih odora i drugih simboličkih sredstava. Očigledno, reč je o celini pravosudnog sistema, uključujući faktore koji ga vezuju za njegove krajnje korisnike, za javnost, kao i druge društvene institucije.

Upravljanje projektom: Brojne su novine u vezi s upravljanjem projektom strategije reforme pravosuđa. Kao prvo, reč je o prvom ikad preduzetom poduhvatu ove vrste kod nas koji zahvata celokupni pravosudni sistem. Kao drugo, karakteriše ga specifična projektna organizacija. Naime, ne postoji centar koji upravlja svim delovima projekta, već tela koja upravljaju njegovim delovima, sektorima, imaju autonomiju u razradi sektorskih projektnih zadataka, razradi metodologije, određivanju radnih tela i drugih neposrednih izvođača radova, a sve u okviru principa koje je definisao Savet za reformu pravosuđa. Kao treće, očekuje se učešće svih relevantnih ustanova i najeminentnijih stručnjaka. Konačno i najbitnije, predviđeni rezultat je sistematizovan predlog rešenja za pojedine probleme s aspekta celine pravosudnog sistema.

Odnos javnosti i strategije: Posebna pažnja se posvećuje odnosu projekta strategije, i šire, samog pravosuđa i javnosti. Problem komunikacije pravosuđa i građana sastavni je deo projekta čiji je cilj izgradnja interaktivne relacije. Edukacija građana, pravilno prezentiranje relevantnih sudskih slučajeva, javnost postupaka, objavljivanje presuda, neka su od pitanja iz ove oblasti. Pored toga, projekat takođe mora imati interaktivnu komunikaciju s javnošću. Okrugli stolovi i javne rasprave, okrenuti su stručnoj i strukovnoj javnosti gde će teme biti pitanja koja obuhvata područje projekta. Imajući u vidu veliki broj učesnika, ali i neposrednih, krajnjih korisnika projekta, od nosilaca pravosudnih funkcija, zaposlenih u pravosudnim organima, nosilaca drugih pravosudnih profesija, raznih državnih organa i ustanova, privrednih entiteta, nevladinog sektora do samih građana, neophodno je da sve faze projekta budu predočene javnosti. Taj deo posla će se obaviti medijskim predstavljanjem rezultata rada u specijalizovanim publikacijama i na posebnoj prezentacije na internetu.

Ciljevi i očekivani rezultati: Plodove napora svih učesnika izrade i primene strategije reforme pravosuđa treba očekivati krajem ove godine. Tada će radne grupe, pojedini stručnjaci i ustanove, sektorske komisije i druga tela izložiti predloge, zakonske modele, predloge organizacionih mera i postupaka, nacrte kodifikacija, koji će biti zasnovani na dokumentu strategije, a usaglašeni na nivou Saveta za reformu pravosuđa. Uslediće konkretizacija i operacionalizacija nove zakonske politike u raspravi i usvajanje zakona i drugih propisa.

Iz svega navedenog jasno je da ova akcija predstavlja modernizacijski poduhvat, ne samo za naš pravosudni sistem već za društvo u celini. U vremenu neprestanog rasta međuzavisnosti pravnih sistema, izgradnje nadnacionalnih, pravno obavezujućih mehanizama, pitanje izgradnje savremenog pravosudnog sistema je pitanje pronalaska svog mesta pod evropskim suncem, ne samo na nivou političkih odluka i deklaracija dobrih namera već i na operativnom nivou, na planu pravosudnog sistema koji korespondira sa svojim evropskim okruženjem, na planu sudskih procesa, zaštite ljudskih prava i sloboda, razvoja pluralističkog društva, borbe protiv organizovanog kriminala, zaštite slobode preduzetništva i svih drugih procesa koji sve manje poznaju nacionalne granice. Ukoliko bi ovakav poduhvat naišao na nerazumevanje ili ne bi bio adekvatno realizovan, ponovo bismo se našli u situaciji izolacije, ne političke, već one koju nameće aparat nekompatibilan po svojim svojstvima i procesima sa sistemom u koji mora biti uključen. Ova neminovnost je i odgovor na pitanje zašto se jedan ovako kompleksan zahvat čini sada, s tako velikim brojem najznačajnih faktora uključenih u njegovu izradu i primenu.