Davati i primati

Ne bih se previše bavio Jelenom Karleušom jer ona je svoj neukus do sada više puta „overila“, a možda i nema ništa bolje i maštovitije da ponudi. Ni o tipu koji je kupio taj humani prilog ne bih trošio reči jer nisam siguran o kojoj vrsti devijacije je reč. Prava priča mogla bi da se rodi i bude inspirisana ljudima koji oboleloj deci i kolegama radosno saopštavaju kako je taj i taj uređaj nabavljen zahvaljujući našoj, je l’ te, umetnici koja je vaše lečenje i naš rad pomogla tako što je prodala… itd. Da li će se naći neko ko će umeti da odbije tako prikupljen novac? Izreka kaže da je ruka koja daje uvek iznad ruke koja prima. Ovog puta iznad ruke koja prima našlo se nešto drugo.

Često sam zamišljao taj estradni talog kako šeta po dnu široke i duboke septičke jame, iščekujući momenat kada će neko od njih podići glavu ka otvoru i zatražiti lestvice ili bar zaželeti da je bliže nebu. Umesto toga, iz smrdljivog mulja dopiru povici za alatom kako bi se dno još malo produbilo. Zašto kažem šund a mislim na Pink, vašu stalnu inspiraciju? Nisam jedini koji će podsetiti da su 1789. godine ustanici u Parizu tačno znali šta treba da sruše. Petooktobarski jurišnici sa bageristom Džoom „na čelu“ srušili su ustanovu u kojoj je samo trebalo zameniti neke ljude jer su tvrđave režima već padale kao domine, sa sve manje otpora. Šta ih je zaustavilo da ne krenu na pravo zlo, ružičastu fabriku šunda i generator neukusa? Ni za nju ne bi odgovarali kao što nisu odgovarali ni za druge zgrade. Kojim kriterijumom su se rukovodili prilikom izbora objekta na svom putu, kakva je to aukcija bila?