Kanonska objava

Izgleda da je Vasa Pavković među svojim brojnim talentima otkrio i vidovitost, kada zna šta rade ljudi u svojim životima: da li je neko, na primer, pročitao Ukop oca ili piše tekst na osnovu boje korica i poslednjih reči romana. Da je Pavković, međutim, upotrebio i nešto prizemniju moć rasuđivanja kojom raspolaže većina ostalih smrtnika, video bi da knjiga Mladena Markova nije ni bila glavna tema teksta „Pet lica traži pisca“, niti da taj napis ima bilo kakve veze sa kritikom; recenzije knjiga objavljuju se u „Vremenu“ na drugom mestu.

Nije baš prijatno gledati kada se takvi previdi i vlastita ograničenja stavljaju na uvid i drugima, ali Vasa Pavković i tako, kako je jednom rekao, najbolji deo sebe čuva za neke druge stvari.

Ukoliko uopšte ima mesta za činjenice nakon onoga što se Pavkoviću „javilo“, u pomenutom tekstu bilo je pre svega reči o Ninovoj nagradi gde su, pored romana Mladena Markova, pomenuta i druga dela koja su se nalazila u najužem izboru. O svim tim knjigama rečeno je onoliko koliko se moglo u toj prilici. Čudno je što Vasi Pavkoviću nije palo na pamet da ni ostale knjige nisu pročitane s obzirom da su isto tako letimično pomenute, no ti logički nonsensi i nisu tako važni.

Strašno je jedino što je Mladen Markov stavljen u negativan kontekst. Zbog čega? Zato što je to odličan roman. A, zašto? Pa, tako smatraju pojedini članovi Ninovog žirija i Vasa Pavković koji je kanonizovao vlastito mišljenje. Jednostavno, on je tako rekao.

Stoga se izvinjavamo Vasi Pavkoviću zbog nesmotrenosti. Nema razloga da se ne veruje kritičaru koji je potvrdio svoj sud uzdižući i mnoge druge pisce u književne visine. Ljiljanu Habjanović Đurović, na primer.