Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Sa imenom Jugoslavija, po svemu sudeću, u istoriju ide i internet sufiks za tu zemlju. Reč je o domenu najvišeg nivoa (TLD tj. Top Level Domain), koji se dodeljuje svakoj državi, da ga uređuje po sopstvenoj volji. U našem slučaju to je ono „.yu„. Slično kao i kod automobilskih i brojnih drugih oznaka (Made in YU), kojima uskoro mora da se nađe adekvatna zamena. To „uskoro“ zavisi od strpljenja organizacija koje brinu o standardima (vidi www.iso.org) i koje su spremne da nam progledaju kroz prste neko razumno vreme (jednu do dve godine) u nadi da ćemo do tada rešiti problem državne skraćenice. Naš problem je što je državna zajednica oročena na nešto duži rok (tri godine) i niko se, najradije, do tada ne bi upuštao u eksperimente koje budućnost može da demantuje. Što bi se sa svetom nekako moglo izgladiti, kada problem ne bi rastao u međuvremenu.
TLD se odnedavno nalazi pod administracijom Zavoda za informatiku i internet, koji odlučuje o tome šta se sve i kako pod tim domenom može registrovati. Doskora su se time bavili entuzijasti (veoma stručni, doduše) i registracija je bila besplatna. Uskoro bi se ta usluga mogla naplaćivati, makar i simbolično, radi daljeg razvoja državnog domena.
Reč je o veoma važnoj stvari jer je to osnov za uređivanje stanja na domaćem internetu. Prema sada važećim propisima, samo internet provajderi mogu registrovati svoje domene odmah ispod državnog (npr. Eunet.yu ili Sezampro.yu itd.), dok svi ostali moraju u domen da uključe i kategorizaciju (kao vreme.co.yu za ovaj list ili sr.gov.yu za Vladu Srbije ili bg.ac.yu za Beogradski univerzitet). Postoje predlozi da se dozvoli masovno registrovanje pod nacionalni domen, kao što je slučaj u Hrvatskoj, gde nije obavezno da se umeću akronimi poput .co .ac .gov .org i slično.
Kako god bude bilo, najpre se mora utvrditi kako će sufiks glasiti. Zadržavanje .yu nekima zvuči kao dobro rešenje, ali ima nedostatak koji se ne može ignorisati. Do sada je, naime, pod tim TLD registrovano nešto manje od 16.000 domena koji bi morali da se menjaju, a to povlači sa sobom ogromne troškove (štampani materijali s tim adresama i internet komunikacija koja se obavlja preko njih). Ukoliko se sufiks hitno ne promeni, taj broj će rasti i svaka buduća promena biće višestruko skuplja. Što otvara novi problem: u šta promeniti .yu?
TL domene dodeljuje organizacija ICANN, koja i inače globalno uređuje odnose na mreži i na njenom spisku već se nalazi 240 zemalja (www.iana.org/cctld/cctld–whois.htm). To znači da je velik broj skraćenica već zauzet. Recimo .sr (Surinam) i .cg (Kongo) budući da ima onih koji misle da je najpametnije domene za Srbiju i Crnu Goru razdvojiti. Ni nova državna zajednica nije bolje sreće jer nisu slobodni ni .sm (San Marino) ni .ms (Montserat). Ne može ni .sc (Sejšeli), ali bi moglo .cs (od Crna Gora i Srbija). U slučaju Srbije moguć bi bio i sufiks .sj (jedini koji nije zauzet a sadrži slova iz imena države) dok je za Crnu Goru slobodno samo .me (sve druge kombinacije na C i M već su u upotrebi!). Nažalost, ne može ni .dz od „državna zajednica“ jer već pripada Alžiru.
Pitanje državnog domena moralo bi se rešiti hitno, makar i rezervisanjem ovih domena koji su preostali. Ko zna da li budućnost donosi države koje bi i na njih mogle da bace oko.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve