Dividende gazda Save

Živopisna storija o vlasnicima zrenjaninskog Dijamanta, koja je pokazala da u zemlji Srbiji pokojnici mogu da se obogate i da potom svojeručno potpisuju razne papire, konačno je pretočena u službenu formu. Službenim jezikom rečeno, direktor uljare Savo Knežević optužen je 11. februara 2003. „da je počinio jedno produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, jedno produženo krivično delo falsifikovanja službene isprave i krivično delo poreske utaje“. Detalji koji se pri tom navode u potpunosti odgovaraju onome što je zrenjaninski Otpor uporno objavljivao još od septembra 2001.

Tokom 11-mesečne istrage utvrđeno je da je Knežević „u nameri da postane vlasnik što većeg dela ove fabrike, vlasnik prava na upravljanje i prava na dividendu, iskoristio svoj položaj i ovlašćenja tako što je nakon objavljivanja javnog poziva za upis deonica druge emisije bez popusta, upisao 20.336 deonica“, što je protivno Zakonu o privatizaciji. Različitim bankarskim mahinacijama, direktor je lagano otplaćivao rate kredita – na taj način, već 29. 12. 1995. postao je vlasnik ukupno 24.865 akcija (što odgovara skoro polovini ukupnog broja akcija). Kad je pristiglo vreme za plaćanje poreza na ekstraprofit, Knežević je u julu 2001. pozvao „27 deoničara, odnosno njihove naslednike i zahtevao da potpišu blanko poreske prijave“, pa se dogodilo da su zvanično „određeni akcionari raspolagali sa daleko većim brojem akcija od stvarnog broja akcija u njihovom vlasništvu, a jedan broj akcionara nije čak ni bio vlasnik nijedne akcije“.

Zvanično vlasnik 5029 deonica, a nezvanično čitavih dvadesetak hiljada više, Knežević je primao i dividende, znatno veće od onih koje su mu navodno pripadale. Sve to dovelo je do krivičnog dela utaje poreza. U objavljenom delu optužnice navode se samo cifre za period od 15. 3. 1999, ali i one su dovoljno informativne. U tom periodu, Knežević je, naime, izbegao plaćanje poreza na dohodak u ukupnom iznosu od 722.487, 77 dinara (što Dinkićevih, što onih ranijih). Međutim, ako je tačna procena da je direktor godišnje primao oko 380.000 nemačkih maraka na ime dividendi, a pri tom je utvrđeno da je do tih dividendi došao na nezakonit način, prosta računica ukazuje da je od 1995. do 2003. gazda Savo postao bogatiji za skoro 2,5 miliona nemačkih maraka.

Na optužnici se, pored Kneževićevog imena našlo i ime Đure Kesića, finansijskog direktora AD Dijamant koji je sa svojim direktorom učestvovao u sklapanju sumnjivih ugovora sa različitim bankama i sličnim radnjama, ali za sada nije poznato koliko su para tom prilikom stavili u sopstvene džepove. Zanimljivo je, međutim, da je po izlasku iz zatvora (vidi okvir!) Knežević smenio Kesića zbog toga što se „protiv njega vodi istražni postupak“. Kako još komplikovaniji istražni postupak samog Kneževića nije sprečio da poslednjih godinu dana provede promovišući svetske uspehe svoje kompanije, putujući u najvišim privrednim delegacijama i igrajući ulogu jednog od najviđenijih Zrenjaninaca, biće zanimljivo videti da li će ga optužnica konačno odvesti bar u penziju. Ili na neko drugo mesto.