Milan Sarajlić je bogatstvo koje je bolo oči pravdao pred kolegama firmom za izradu posteljine. Naravno, na tuđe ime
Tek što je zagrejao fotelju u svom novom kabinetu, Milanu Sarajliću, prvom zameniku Republičkog državnog tužioca, u moderno opremljenu kancelariju 19. marta je iznenada upala policija, zabezeknutom zameniku stavila lisice na ruke i odvela ga u zatvor. Bilo je to prvi put za proteklu deceniju da se nekom tužiocu na bilo kom nivou, pogotovu visokom državnom činovniku, tako nešto dogodilo.
U praznom kabinetu na monitoru kompjutera sa kojim se Sarajlić upravo „upoznavao“ ostao je zanimljiv Wallpaper (pozadina na ekranu): „nema seksa pre braka“. Gledaoci TV emisije o Sarajlićevom hapšenju ostali su u uverenju da je reč o nekoj tajnoj šifri, što je, prema rečima njegovih poznanika, neka vrsta uobičajene Sarajlićeve „duhovitosti“.
Na objašnjenje zašto je Sarajlić uhapšen nije se dugo čekalo. Već sutradan popodne vlada Srbije izdala je saopštenje o rezultatima istrage vođene protiv Sarajlića i njegovom priznanju da je bio u vezi sa zemunskim klanom i bio njihov saučesnik. Pritisnut predočenim dokazima, tvrdi vlada, priznao je da je bio na platnom spisku Dušana Spasojevića Šiptara kod koga je odlazio i od njega, Milorada Ulemeka Legije i Mileta Lukovića Kuma, u Šilerovoj ulici u Zemunu, primao instrukcije, kao i da je od njih dobio 150 hiljada evra zato što im je otkrio prebivalište zaštićenog svedoka. Takođe je priznao da ga je kao prvog zamenika okružnog tužioca zemunski mafijaški klan zadužio da opstruiše sve istrage vođene posle 5. oktobra (ubistvo Slavka Ćuruvije, zločin na Ibarskoj magistrali, ubistvo Radovana Stojčića Badže, ubistvo direktora JAT-a Žike Petrovića i desetine drugih). Omogućio je puštanje na slobodu Dušana Spasojevića i njegove grupe uhapšene svojevremeno zbog otmice Miroslava Miškovića; pomogao je da se Dejan Milenković Bagzi pusti na slobodu; bio obavezan da zemunski klan obaveštava o detaljima u vezi s postavljanjem specijalnog tužioca; priznao je da je bio plaćen za sve informacije sa sastanaka tužilaštva, sudstva, policije i BIA sa predstavnicima vlade. U istrazi je takođe rekao da mu je zemunski klan obećao milion evra ukoliko on bude izabran za specijalnog tužioca i nastavi da sarađuje upozoravajući kriminalce na ono što im se sprema.
TUŽILAČKA MOĆ: Hapšenje Milana Sarajlića bilo je zapravo zaustavljanje mafijaške krtice da dopre u samu srž državnog poretka. Uporedo sa saopštenjem vlade, Kolegijum republičkog javnog tužilaštva podržao je državne organe u borbi protiv organizovanog kriminala i odluku da se Sarajlić ukloni sa dužnosti zamenika republičkog javnog tužioca. Za maler Kolegijuma istog dana je v. d. predsednika Srbije Nataša Mičić suspendovala sa dužnosti čelnika Kolegijuma republičkog javnog tužioca Sinišu Simića zbog „objektivne odgovornosti“, budući da sam nije podneo ostavku.
Zanimljiv je slalom Miloša Sarajlića vožen kroz tužilaštva u kome je bio petnaestak godina. Njegove kolege su još pre hapšenja govorile javno da on nije mnogo ni stručan ni radan. Sa mesta zamenika u Opštinskom napredovao je na istu funkciju u Beogradskom okružnom tužilaštvu. Nakon promena posle 5. oktobra okružni tužilac u Beogradu postao je Rade Terzić, dotadašnji zamenik tužioca u Drugom opštinskom sudu, što je bio presedan u napredovanju koji je bio prećutno objašnjen Terzićevim političkim angažmanom. On je za svog prvog zamenika odmah imenovao Milana Sarajlića, na opšte iznenađenje zaposlenih u tužilaštvu. I što je veoma bitno: Terzić određuje svoju „desnu ruku“, odnosno Sarajlića, da deli ostalim zamenicima pristigle predmete koje valja procesuirati. Budući da je među zamenicima tužioca uvek bilo spremnih na saradnju sa Sarajlićem, koji odustaju od krivičnog gonjenja nekih okrivljenih, naravno uz raznorazne nadoknade čija je visina zavisila od težine oproštenog krivičnog dela, lako se dolazilo do dobitne kombinacije za obe strane. To se može utvrditi uvidom u neke arhivirane predmete u kojima stoji i rešenje tužioca po kom nema elemenata krivičnog dela, te se odustaje od krivičnog gonjenja.
„Najzad je neko upro prst u tužilaštva koja su uvek bila zaobilažena, a sudstvo pljuvano za sve i svašta“, kažu sudije u beogradskoj Palati pravde. „Obični ljudi i ne slute kolika je moć tužilaca, tamo se odlučuje da li će neko biti optužen ili ne. Drugim rečima, o životu i smrti.“
„Muvanja u tužilaštvu bilo je i biće“, kaže jedan zamenik okružnog tužilaštva u Beogradu. „Javna je tajna da je, na primer, svojevremeno jedan tužilac nudio svom zameniku da odustane od krivičnog gonjenja nekog direktora, a kada je ovaj to odbio uprkos ponuđenoj nagradi od 50 hiljada maraka, tužilac je uzeo predmet, oformio komisiju sa još dvojicom njemu sličnih zamenika, potom su utroje obavili ‘kontrolu’ predmeta i našli da treba odustati od krivičnog gonjenja. S tim što su 150 hiljada maraka podelili na ravne časti i direktora ostavili na miru. Inače, reviziju predmeta može da obavi samo Više tužilaštvo. Formiranje neke komisije je novina koje uopšte nema u Zakonu o tužilaštvima. Kada je reč o aktuelnim događajima, Sinišu Simića, donedavno republičkog tužioca, valja pitati po kom kriterijumu je izabrao Milana Sarajlića za svog prvog zamenika i drugog čoveka u specijalnom tužilaštvu oformljenom za gonjenje organizovanog kriminala“.
ŠTA JE SA KARTONIMA: Zanimljivo je inače da se među tužiocima poodavno govorkalo da Sarajlićevi prsti nisu baš čisti. Jedino je on uvek imao para. Objašnjavao je taj fenomen činjenicom da ima firmu, ali ne na svoje ime. Firma se navodno bavi uvozom batista i šivenjem posteljine za hotele visoke kategorije u našoj zemlji. Njegove kolege kažu da je u Budvi kupio prostranu kuću i stan u Novom Beogradu. Vozi se u mercedesu i ima još dva automobila. Povodom mnogih polemika na temu korumpiranosti sudstva i tužilaštva u Beogradu, obični ljudi su govorili da je to veoma jednostavno utvrditi. Treba ući u garažu Palate pravde i videti šta ko od zaposlenih vozi. Milanče, kako su Sarajlića zvali njegovi prijatelji, voleo je da u boljim restoranima bude viđen u društvu uticajnih ljudi iz državnog aparata i novokomponovanih biznismena. Kako otkriti nosioce tužilačkih ili sudskih funkcija slične Sarajliću. Ništa lakše, kažu pravnici zaposleni u Palati pravde. Dovoljno je angažovati ekipu stručnjaka koja će ući u arhive tužilaštva i sudova sa zadatkom da pregleda sumnjive spise. Oni će odmah uočiti šta nije u redu i ko je i kako opstruirao krivična gonjenja ili bio podmićen. Bez opšte kontrole nekih sudskih spisa starih dve, tri godine nemoguće je otkriti korumpirane i prikrivene kako tužioce, tako i sudije. Međutim i ranije se mogla smanjiti korupcija u sudovima i tužilaštvima da je Ministarstvo pravde poštovalo odredbe Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu koji su stupili na snagu 1. januara prošle godine.
Naime, tim zakonima bilo je predviđeno da se za svakog sudiju, sudiju porotnika, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i svakog drugog zaposlenog u tužilaštvu u Ministarstvu pravde vodi tzv. lični list sa velikim brojem podataka iz privatnog života kad je reč o sudijama, tužiocima i njihovim zamenicima. Ti kartoni najverovatnije nisu nikada otvarani. Neke sudije su burno reagovale na ovaj zakon smatrajući da Ministarstvo pravde, kao izvršni organ, ne bi trebalo da se meša u nezavisno sudstvo i da bi bilo logičnije da se lični list vodi u visokom Savetu pravosuđa. Čini se, ipak, da nije nigde vođen. Jer da jeste, Sarajlić ne bi mogao ni da zaviri u tužilaštvo, pogotovo ne i da bude postavljen za pomoćnika specijalnog tužioca. Bilo kako bilo, treba se nadati da će ministar pravde Vladan Batić održati svoje do sad najozbiljnije obećanje, odnosno da će posle hapšenja zamenika republičkog tužioca Milana Sarajlića istraga nad ljudima u tužilaštvu i sudstvu zbog bliskih veza sa organizovanim kriminalom biti nastavljena.
Vršilac dužnosti predsednika Okružnog suda u Beogradu oformio je Odeljenje specijalnog suda koji će suditi optuženima za organizovani kriminal. Reč je o dva krivična veća u kojima će biti po troje profesionalnih sudija, krivičara iz beogradskog Okružnog suda. Njihova imena su za sad službena tajna i biće poznata čim suđenja budu započeta. Pretresi će biti javni, izuzev kad zaštićeni svedoci budu govorili. Naredbu o formiranju Odeljenja potpisuje v.d. predsednika beogradskog Okružnog suda.
Izabrane sudije potpisale su saglasnost, određen je predsednik Odeljenja koje će imati ukupno šest sudija. Odeljenje će imati dvojicu istražnih sudija. Sedište Odeljenja biće u Masarikovoj ulici, gde će se nalaziti pisarnica, ostali službenici i kabinet sudija.
Međutim, pitanje je da li će ministar pravde prihvatiti te sudije, budući da u sudovima nije obavljena lustracija. Pogotovo što će policija pre stupanja na dužnost šestoro sudija obaviti proveru njihivog imovnog stanja, pre i posle završenog posla, odnosno obavljene funkcije sudija. Obaviće i proveru njihove lične bezbednosti tj. da li su u sadašnjim stanovima bezbedni. Inače, za sudije je predviđena trostruko veća plata od sadašnje (oko 1500 evra), a ostalim zaposlenim u Odeljenju dvostruko viša. Sudije će suditi optuženima za organizovani kriminal u celoj Srbiji, odnosno u beogradskoj Palati pravde, a predmete pripremati u Masarikovoj. Procesi će početi kad specijalno tužilaštvo bude podnelo optužnice sudu.
U Srbiji postoji 28 zatvorskih ustanova. Od toga su tri kaznenopopravna zavoda (KPZ) za izvršenje dugih kazni, preko jedne godine, u Sremskoj Mitrovici, Požarevacu i Nišu, jedna KPD bolnica za izvršavanje mera bezbednosti, čuvanje i lečenje, jedan KPZ za žene, jedan KPZ za izvršenje maloletničkog zatvora, četiri KPZ otvorenog tipa, u Somboru, Padinskoj Skeli, Šapcu i Ćupriji. Ostalo su okružni zatvori u kojima se izvršavaju kazne do jedne godine. Procena je da je do atentata na premijera u Srbiji ukupno bilo zatvoreno oko 4500 lica, a 1500 pritvoreno. Brojke se u poslednje dve nedelje dramatično menjaju.
Otkako je počela obimna akcija protiv organizovanog kriminala, u okviru potrage za ubicama premijera Srbije, nalogodavcima, podstrekačima, inspiratorima, finansijerima i jatacima, privedeno je oko 4000 lica. Svaki četrvrti je zadržan u pritvoru. Broj privedenih i uhapšenih svakodnevno raste i nezahvalno je procenjivati koliko će ih na kraju biti. Već iduće nedelje, najavljeno je, počeće se sa „procesuiranjem“.
Svi uhapšeni, dok traju istražne radnje, nalaze se u istražnim zatvorima. Za više od hiljadu njih određen je pritvor, većina je iz Beograda i smešteni su u beogradski Okružni zatvor, u narodu poznat kao centralni. Kapacitet ovog zatvora je oko hiljadu pritvorenika a uobičajena popunjenost je 30 do 40 odsto. Sada je dupke pun i ubrzano se radi na proširenju kapaciteta za još oko 200 kreveta. U novosadskom Okružnom zatvoru ima otprilike 500 mesta. Krajem prošle godine u njemu je boravilo 110 pritvorenika i 130 osuđenika. Niški Okružni zatvor može primiti oko 200 pritvorenika, isto koliko i svaki od dva vojna zatvora, u Beogradu i Nišu, koje je vojska velikodušno ustupila civilnim vlastima specijalno za ovu akciju.
Zatvori u Nišu i Sremskoj Mitrovici su sa „strogim“ a onaj u Zabeli, kraj Požarevca, pod „maksimalnim“ obezbeđenjem. Kapacitet sremskomitrovačkog zatvora je 1250 osuđenika a sredinom prošle godine u njemu je boravilo njih oko osam stotina. Niški zatvor je teorijskog kapaciteta od 1600 osuđenika ali, posle pobune zatvorenika pre dve i tri godine, u njemu se može smestiti najviše 1200 štićenika. Po poslednjim podacima, dakle prošlogodišnjim, kaznu je u ovom zatvoru izdržavalo oko 850 lica. Najveći zatvor u Srbiji je onaj u Zabeli. U njemu su smešteni najteži slučajevi, agresivci i psihopate. Da u pobunama nije oštećen, mogao bi da prihvati 2000 osuđenika. Sada se u ovaj zatvor može smestiti nešto više od 1700 osuđenika, prošlog septembra ovde ih je bilo oko 750. U jedinom zatvoru za žene, u Požarevcu, ima mesta za nešto više od 200 osuđenica. Po podacima iz prošle godine, zatvor je poluprazan: 110 krivično i 20 prekršajno osuđenih žena.
Generalno gledano, uslovi za boravak zatvorenika u zatvorima su dobri, ako u zatvoru išta dobro može biti. Posle dve pobune zatvorenika, tri najveća zatvora su renovirana ili je renoviranje u toku. Po prošlogodišnjoj izjavi Vladana Batića, ministra pravde i lokalne samouprave, za postignut visok nivo humanosti u ovim zavodima, Ministarstvu pravde Republike Srbije priznanje su odali i predstavnici Saveta Evrope i OEBS-a.
U okviru republičkog ministarstva pravde, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija neposredno je zadužena za staranje o zatvorima. Direktor Uprave Dragan Vulić jedini je ovlašćen da saopšti podatke o kapacitetu, popunjenosti i stanju kazneno-popravnih zavoda, ali je, kao i svaki direktor, stalno na sastancima, tako da se do tačnih podataka teško može doći. Razlog za tajnovitost je, kako kažu zaposleni u Ministarstvu, vanredno stanje.
Zoran Majdin
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
