Zaklonjen iza batista

Tek što je zagrejao fotelju u svom novom kabinetu, Milanu Sarajliću, prvom zameniku Republičkog državnog tužioca, u moderno opremljenu kancelariju 19. marta je iznenada upala policija, zabezeknutom zameniku stavila lisice na ruke i odvela ga u zatvor. Bilo je to prvi put za proteklu deceniju da se nekom tužiocu na bilo kom nivou, pogotovu visokom državnom činovniku, tako nešto dogodilo.

U praznom kabinetu na monitoru kompjutera sa kojim se Sarajlić upravo „upoznavao“ ostao je zanimljiv Wallpaper (pozadina na ekranu): „nema seksa pre braka“. Gledaoci TV emisije o Sarajlićevom hapšenju ostali su u uverenju da je reč o nekoj tajnoj šifri, što je, prema rečima njegovih poznanika, neka vrsta uobičajene Sarajlićeve „duhovitosti“.

Na objašnjenje zašto je Sarajlić uhapšen nije se dugo čekalo. Već sutradan popodne vlada Srbije izdala je saopštenje o rezultatima istrage vođene protiv Sarajlića i njegovom priznanju da je bio u vezi sa zemunskim klanom i bio njihov saučesnik. Pritisnut predočenim dokazima, tvrdi vlada, priznao je da je bio na platnom spisku Dušana Spasojevića Šiptara kod koga je odlazio i od njega, Milorada Ulemeka Legije i Mileta Lukovića Kuma, u Šilerovoj ulici u Zemunu, primao instrukcije, kao i da je od njih dobio 150 hiljada evra zato što im je otkrio prebivalište zaštićenog svedoka. Takođe je priznao da ga je kao prvog zamenika okružnog tužioca zemunski mafijaški klan zadužio da opstruiše sve istrage vođene posle 5. oktobra (ubistvo Slavka Ćuruvije, zločin na Ibarskoj magistrali, ubistvo Radovana Stojčića Badže, ubistvo direktora JAT-a Žike Petrovića i desetine drugih). Omogućio je puštanje na slobodu Dušana Spasojevića i njegove grupe uhapšene svojevremeno zbog otmice Miroslava Miškovića; pomogao je da se Dejan Milenković Bagzi pusti na slobodu; bio obavezan da zemunski klan obaveštava o detaljima u vezi s postavljanjem specijalnog tužioca; priznao je da je bio plaćen za sve informacije sa sastanaka tužilaštva, sudstva, policije i BIA sa predstavnicima vlade. U istrazi je takođe rekao da mu je zemunski klan obećao milion evra ukoliko on bude izabran za specijalnog tužioca i nastavi da sarađuje upozoravajući kriminalce na ono što im se sprema.

TUŽILAČKA MOĆ: Hapšenje Milana Sarajlića bilo je zapravo zaustavljanje mafijaške krtice da dopre u samu srž državnog poretka. Uporedo sa saopštenjem vlade, Kolegijum republičkog javnog tužilaštva podržao je državne organe u borbi protiv organizovanog kriminala i odluku da se Sarajlić ukloni sa dužnosti zamenika republičkog javnog tužioca. Za maler Kolegijuma istog dana je v. d. predsednika Srbije Nataša Mičić suspendovala sa dužnosti čelnika Kolegijuma republičkog javnog tužioca Sinišu Simića zbog „objektivne odgovornosti“, budući da sam nije podneo ostavku.

Zanimljiv je slalom Miloša Sarajlića vožen kroz tužilaštva u kome je bio petnaestak godina. Njegove kolege su još pre hapšenja govorile javno da on nije mnogo ni stručan ni radan. Sa mesta zamenika u Opštinskom napredovao je na istu funkciju u Beogradskom okružnom tužilaštvu. Nakon promena posle 5. oktobra okružni tužilac u Beogradu postao je Rade Terzić, dotadašnji zamenik tužioca u Drugom opštinskom sudu, što je bio presedan u napredovanju koji je bio prećutno objašnjen Terzićevim političkim angažmanom. On je za svog prvog zamenika odmah imenovao Milana Sarajlića, na opšte iznenađenje zaposlenih u tužilaštvu. I što je veoma bitno: Terzić određuje svoju „desnu ruku“, odnosno Sarajlića, da deli ostalim zamenicima pristigle predmete koje valja procesuirati. Budući da je među zamenicima tužioca uvek bilo spremnih na saradnju sa Sarajlićem, koji odustaju od krivičnog gonjenja nekih okrivljenih, naravno uz raznorazne nadoknade čija je visina zavisila od težine oproštenog krivičnog dela, lako se dolazilo do dobitne kombinacije za obe strane. To se može utvrditi uvidom u neke arhivirane predmete u kojima stoji i rešenje tužioca po kom nema elemenata krivičnog dela, te se odustaje od krivičnog gonjenja.

„Najzad je neko upro prst u tužilaštva koja su uvek bila zaobilažena, a sudstvo pljuvano za sve i svašta“, kažu sudije u beogradskoj Palati pravde. „Obični ljudi i ne slute kolika je moć tužilaca, tamo se odlučuje da li će neko biti optužen ili ne. Drugim rečima, o životu i smrti.“

„Muvanja u tužilaštvu bilo je i biće“, kaže jedan zamenik okružnog tužilaštva u Beogradu. „Javna je tajna da je, na primer, svojevremeno jedan tužilac nudio svom zameniku da odustane od krivičnog gonjenja nekog direktora, a kada je ovaj to odbio uprkos ponuđenoj nagradi od 50 hiljada maraka, tužilac je uzeo predmet, oformio komisiju sa još dvojicom njemu sličnih zamenika, potom su utroje obavili ‘kontrolu’ predmeta i našli da treba odustati od krivičnog gonjenja. S tim što su 150 hiljada maraka podelili na ravne časti i direktora ostavili na miru. Inače, reviziju predmeta može da obavi samo Više tužilaštvo. Formiranje neke komisije je novina koje uopšte nema u Zakonu o tužilaštvima. Kada je reč o aktuelnim događajima, Sinišu Simića, donedavno republičkog tužioca, valja pitati po kom kriterijumu je izabrao Milana Sarajlića za svog prvog zamenika i drugog čoveka u specijalnom tužilaštvu oformljenom za gonjenje organizovanog kriminala“.

ŠTA JE SA KARTONIMA: Zanimljivo je inače da se među tužiocima poodavno govorkalo da Sarajlićevi prsti nisu baš čisti. Jedino je on uvek imao para. Objašnjavao je taj fenomen činjenicom da ima firmu, ali ne na svoje ime. Firma se navodno bavi uvozom batista i šivenjem posteljine za hotele visoke kategorije u našoj zemlji. Njegove kolege kažu da je u Budvi kupio prostranu kuću i stan u Novom Beogradu. Vozi se u mercedesu i ima još dva automobila. Povodom mnogih polemika na temu korumpiranosti sudstva i tužilaštva u Beogradu, obični ljudi su govorili da je to veoma jednostavno utvrditi. Treba ući u garažu Palate pravde i videti šta ko od zaposlenih vozi. Milanče, kako su Sarajlića zvali njegovi prijatelji, voleo je da u boljim restoranima bude viđen u društvu uticajnih ljudi iz državnog aparata i novokomponovanih biznismena. Kako otkriti nosioce tužilačkih ili sudskih funkcija slične Sarajliću. Ništa lakše, kažu pravnici zaposleni u Palati pravde. Dovoljno je angažovati ekipu stručnjaka koja će ući u arhive tužilaštva i sudova sa zadatkom da pregleda sumnjive spise. Oni će odmah uočiti šta nije u redu i ko je i kako opstruirao krivična gonjenja ili bio podmićen. Bez opšte kontrole nekih sudskih spisa starih dve, tri godine nemoguće je otkriti korumpirane i prikrivene kako tužioce, tako i sudije. Međutim i ranije se mogla smanjiti korupcija u sudovima i tužilaštvima da je Ministarstvo pravde poštovalo odredbe Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu koji su stupili na snagu 1. januara prošle godine.

Naime, tim zakonima bilo je predviđeno da se za svakog sudiju, sudiju porotnika, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i svakog drugog zaposlenog u tužilaštvu u Ministarstvu pravde vodi tzv. lični list sa velikim brojem podataka iz privatnog života kad je reč o sudijama, tužiocima i njihovim zamenicima. Ti kartoni najverovatnije nisu nikada otvarani. Neke sudije su burno reagovale na ovaj zakon smatrajući da Ministarstvo pravde, kao izvršni organ, ne bi trebalo da se meša u nezavisno sudstvo i da bi bilo logičnije da se lični list vodi u visokom Savetu pravosuđa. Čini se, ipak, da nije nigde vođen. Jer da jeste, Sarajlić ne bi mogao ni da zaviri u tužilaštvo, pogotovo ne i da bude postavljen za pomoćnika specijalnog tužioca. Bilo kako bilo, treba se nadati da će ministar pravde Vladan Batić održati svoje do sad najozbiljnije obećanje, odnosno da će posle hapšenja zamenika republičkog tužioca Milana Sarajlića istraga nad ljudima u tužilaštvu i sudstvu zbog bliskih veza sa organizovanim kriminalom biti nastavljena.