Kad devojka ispriča da je od dečka za rođendan dobila novi model poršea, to bi moglo da znači: a) da je devojka "dobra riba" koja će se, kao takva, i "dobro udati" ili b) da oboje pripadaju svetskom džet setu. Ako, međutim, imamo u vidu da u zemlji Srbiji nema pravog džet seta i da obične dobre ribe za rođendan u najboljem slučaju mogu da dobiju polovan bicikl, porše može da znači samo da je devojka estradna zvezda i da ima "opasnog dečka"
Uprkos brojnim urbanim legendama, još nije utvrđeno ko je zapravo započeo ljubavno-prijateljske veze između estradnih i biznismenskih krugova. Pričalo se oduvek da je ova ili ona pevačica u vezi sa ovim ili onim opasnim momkom, da se sastanci održavaju u ovom ili onom apartmanu ovog ili onog hotela, ali do početka devedesetih sve se ipak držalo u tajnosti. U ta dobra stara vremena priče su izgledale gotovo idilično. Pre nekoliko godina, baveći se počecima karijere Vesne Zmijanac, novinar „Ilustrovane politike“ je posle razgovora s njom napisao sledeće: „Krajem sedamdesetih, ponovo je jedrila svetom… U Minhenu je štitio Ljubomir Magaš, Ljuba Zemunac. Pa Ćenta, strah i trepet Frankfurta, veliki, opasnim igračkama zaigrani dečak, pun nekog posebnog, iskrenog osećanja za pravdu, a istovremeno stalno u sukobu sa zakonom“.
CECA I ARKAN: U trenutku nacionalnog osvešćenja, „veliki dečaci zaigrani opasnim igračkama“ preko noći su transformisani u ugledne biznismene, da bi i oni i njihova ikonografija ubrzo potom postali opšte dobro estradnog sveta. U tom smislu, iako je venčanje Željka Ražnatovića Arkana i Svetlane Cece Veličković u delu populacije shvaćeno kao nacionalna sramota, a u (većem) delu kao venčanje stoleća, tog 19. februara 1995. nije se u stvari dogodilo ništa neobično. Nezamislivo skupe haljine, „patriote“ u starim srpskim uniformama, drago kamenje, kolone džipova i limuzina, pištolji i puške, pa sve začinjeno pravoslavnim obredima – ukratko, sve ono što su na venčanju zabeležile kamere TV Pinka već tada je bilo uobičajeni element turbo folk ikonografije i obavezni deo svakog narodnjačkog video spota. Čak ni sami akteri, ikona „momaka s asfalta“ i ikona srpske estrade, nisu predstavljali čudan spoj: u već uobičajenom povezivanju estradnih i biznismenskih krugova, dve ikone naprosto su podrazumevale jedna drugu. Što se tiče ostalih manje poznatih i priznatih „ikona“, ni one nisu ostale kratkih rukava.
VESNA I ĆENTA: Prema sopstvenom priznanju, Vesna Zmijanac bila je u vezi sa Radetom Ćaldovićem Ćentom, opasnim momkom stare garde, „vitezom koji je bio simbol Zemuna“, ubijenim 1997. Izuzev poetičnih prisećanja i činjenice da su viđani zajedno, o toj vezi nije poznato gotovo ništa. O Ćenti i svojim ostalim zaštitnicima Vesna Zmijanac ispričala je sledeće: „Voleli su me i ja sam njih volela. Poštovali su me, i ja sam njih. Često su bili galantni prema meni. Jednom sam dobila pun gepek ‘šanirane’ garderobe na poklon. Bila sam im drugar i u piću i u kocki. Znala sam da uz njih i sa njima spiskam za jedno veče celu moju zaradu. Sad mi je ostalo samo sećanje. Svi su mrtvi“.
GOCA I ŠIJAN: Iako sklona da svim mogućim tabloidima prikaže bazen u dvorištu svoje kuće i da se pohvali najskupljim komadima garderobe koju poseduje, pevačica Gordana Goca Božinovska prilično je škrta na rečima kada je u pitanju njen bivši suprug Zoran Šijan. Vođa surčinskog klana, često pominjan u vezi sa narkoticima i kradenim vozilima, ubijen je u novembru 1999. godine – zanimljivo je da je i čovek s kojim je bila u vezi pre Šijana ubijen „na moje oči, zbog neraščišćenih računa iz mladosti“. Bez obzira na to što se od Šijana razvela pod prilično neprijatnim okolnostima, Božinovska je u tabloidima otkrila samo lepši deo svoje priče: „U mom mužu Zoranu sam videla sve. Bio je moj bog, moj život. Jedva sam čekala da me nagovori da ne pevam. Posvetila sam se njemu i kući, činila samo ono što je njemu prijalo. Za sebe nisam marila. Da sam mogla, disala bih za njega. Dok je spavao, bdela sam nad njim, pokrivala ga, ušuškavala ga“.
JECA I ĆANDA: Tek posle ozvaničenja veze Ražnatović–Veličković, poetičnost i nežnost ustupiće mesto glamuru, pompeznim patetičnim izjavama i pričama o skupocenim poklonima. Sklona da manje-više verno sledi put koleginice Cece, Jelena Karleuša se tako 1999. skrasila uz Zorana Davidovića Ćandu, „uglednog biznismena“ za koga su zli jezici tvrdili da je umešan u trgovinu narkoticima i kradenim automobilima. U početku prilično ćutljiv, Davidović se vremenom osmelio i počeo sve više da liči na svoju tradicionalno govorljivu devojku: „Kad se pogledam u ogledalo, kažem: ‘Kakav šmeker!’ Kad je pošla sa mnom, Jelena je dobila bingo… Ja sam najlepši, ali Jelena je lepša čak i od mene.“ Na sve priče o Davidovićevoj sumnjivoj biografiji, kao i o mogućnosti da bude ubijen, Karleuša je burno reagovala: „Izgleda da ljudi ne shvataju da sam ja jedina koja može da mu dođe glave… Moj dečko se ne bavi poslom koji donosi opasnost da on ili neko s kim ima veze bude ubijen. Zoran je mlad i uspešan biznismen koji ima mladu i uspešnu devojku. Tako jeste i tako će i ostati.“ Samo mesec dana posle te izjave, 23. marta 2000, Davidović je ubijen i to prilikom povratka sa sahrane takođe ubijenog novosadskog biznismena Branislava Lainovića Dugog, u automobilu koji se vodio na ime Mirka Tomića Bosanca (ubijenog 13. februara iste godine). Nekrofilski nastrojeni novinari nisu tada zaboravili da zabeleže kako se na mestu događaja pojavila i „Davidovićeva devojka Jelena Karleuša, bez šminke i podignute kose“, kao i da je „vidno potresena tražila od policajaca koji su ogradili mesto ubistva trakama da je puste da još jednom zagrli svog voljenog“.
LELA I ADžEM: Na sahrani Zorana Davidovića Ćande pojavio se estradni krem, a nije izostala ni Lela Andrić, manje poznata folk pevačica kojoj zasluženo pripada mesto u ovoj priči. Najavljujući svoju svadbu, sredinom 1999. dala je intervju čiji je nadnaslov samo najavio ono što će se ubuduće pričati o tom braku: „Lela Andrić, poznata i najbogatija folk pevačica i Srpkinja sa znanjem pet svetskih jezika, nekadašnja manekenka u koju se zaljubio princ Antonio Bernandez, verenica svetskih industrijalaca i špijuna, prijateljica najpoznatijeg svetskog trgovca oružjem Adnana Kašogija, do kraja godine ponovo staje na ludi kamen. Ovog puta, njen izabranik je Srbin iz Beograda Srđan Adžemović Adžem, biznismen s kojim Lela živi već nekoliko godina“. Iako je izabranik Lelinog srca nadležnim organima poznat kao pripadnik „Zvezdarske grupe“, ona će u istom intervjuu ustvrditi kako „Donald Tramp jeste faca, ali je suviše mek kao muškarac, kad ga uporedim sa mojim budućim suprugom. Mada u svetu žene lude za njim i za njegovim bogatstvom, Tramp ne bi mogao mom Srđanu ni cipele da briše“. Osokoljena tim i takvim suprugom, Lela Andrić će ostati dosledna imidžu sposobne i opasne žene: „Svakog dana pucam po kući i kladim se sa suprugom u večeru ko je bolji strelac“, priznaće u jednom od intervjua. Inače, naročito oštro Lela nastupa kada su u pitanju tračevi o sumnjivoj biografiji njenog supruga i njihovih kumova Branislava Lainovića Dugog i takođe ubijenog Jovana Guzijana Cunera, inače pripadnika „Zemunske grupe“.
LEONTINA I MARKO: Storija postaje još živopisnija kad dođemo na teren onoga što nikada nije zvanično potvrđeno. U tom kontekstu najzanimljivija je navodna romansa pop pevačice Leontine Vukomanović sa Markom Miloševićem: priča se tako da su se Marko i Leontina viđali 1996. godine, da je svaki Leontinin dolazak u Požarevac na muke stavljao Markovo obezbeđenje koje je imalo zadatak da je čuva od pogleda buduće „snajke“ Milice, da su se stoga obično sastajali u Beogradu… Tih godina Leontina je tvrdila da je odnos sa Markom isključivo prijateljski i da ga ceni zbog toga što je, baš kao i ona, ekonomski nezavisan i sposoban da sam zaradi novac. No, baš kao i u slučaju ostalih Leontininih romansi, i ova je ostala samo na nivou nagađanja.
DARA I LAKI: Druga vrsta nagađanja još uvek je aktuelna kad je u pitanju veza folk pevačice Dare Adžić Bubamare sa izvesnim Lazarom Dugalićem Lakijem, „pravim džentlmenom“. Kao takav, Laki je svojoj izabranici za rođendan poklonio jedan od novijih modela poršea, što je izabranica prokomentarisala kao potpuno normalnu i prirodnu stvar. Sredinom februara 2003, međutim, ovdašnji tabloidi objavljuju vest da su Dara i Laki uhapšeni u Nemačkoj zbog umešanosti u „poslove nemačke i austrijske auto-mafije“ – vest je odmah demantovana, Dara je najavila tužbe protiv neodgovornih medija, istakla da se njen dečko „bavi privatnim biznisom koji nema veze s kriminalom“, ali je javni tužilac grada Bohuma ipak potvrdio da je Laki u istražnom zatvoru „zbog sumnje da je učestvovao u krađi i preprodaji luksuznih automobila“.
Šta će dalje biti za sada se ne zna, baš kao što se ne zna ni ceo spisak estradnih diva koje su izabranike našle među opasnim momcima. Zahvaljujući Vesni Zmijanac i njenom intervjuu za „Vreme“ iz aprila 2000. zna se, međutim, da su „ti momci galantni, veseli, dobri drugari“, da su jagnjad kad su žene u pitanju, kao i da su „s jedne strane u duši nežni… a sa druge imaju ‘mišiće’ koji štite“. Ako se to ima u vidu, onda je poznata i dalja emotivna sudbina ovdašnjih estradnih vedeta: u trenutnom (opravdanom) odsustvu ‘mišića’ preostaće im jedino da se zadovolje galantnošću bez moći i jaganjcima bez poršea.
Noć uoči atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, 11. marta ove godine, Svetlana Ražnatovic je na dodeli novoustanovljenih Pinkovih godišnjih nagrada najavila svoj nastup i pesmu „Dragane moj“ rečima „Sada nešto srpsko“ čime je izazvala ovacije u publici i odlazak pevača Crvene jabuke iz sale. Nedelju dana docnije nastupala je pred „organima reda“ u Istražnom zatvoru beogradske policije, jer je u njenoj kući pronađen kontingent oružja koji prevazilazi privatne potrebe. Razumljivo, podigla se velika medijska prašina povodom ovog dogadjaja, a dvostrukost lika Cece Ražnatović uslovila je da i oni mediji koji su je tretirali samo kao ikonu ovdašnje estradne scene nekako zamuknu i prestanu da emituju njene mnogobrojne hitove. Razne „Bum“, „Hit“, „Pink“ radio stanice preko noći su sa svojih plej lista izbrisali ime Svetlane Ražnatović, dok televizijske stanice, sem TV Palme, ne emituju spektakularne spotove ove „folk dive“. Iz zabavnog programa Ceca se preselila u informativni program i to u deo koji je žanrovski određen kao „crna hronika“. U radnjama koje prodaju diskove i na tezgama koje su preostale u gradu kažu da se nastala situacija nije odrazila na prodaju. Uostalom, kako nam je rekao jedan prodavac, nema razloga da se diskovi povlače iz prodaje zato što poznata pevačica jeste pod istragom ali nije osuđena, a i kada bi se to dogodilo to nema veze sa samom muzikom. Komentare o hapšenju Svetlane Ražnatović zainteresovani mogu da pronađu na njenom oficijelnom sajtu, gde između ostalog stoji i sledeće obaveštenje: „Sajt je usporen zbog velikog broja posetioca. Izveštaj o mlađim događajima kao i Cecinu izjavu o tome postavićemo na sajtu posle vanrednog stanja. Hvala na razumu.“ Komentara ima svakakvih i kreću se od izjava podrške do najvulgarnijih poruka koje se odnose na izgled i seksualna opredeljenja „cvetka zanovetka“. Ministar kulture je prokomentarisao slučaj kao nešto sasvim normalno što nema veze sa kulturnim modelom koji je pevačica reprezentovala, što i ima logike kada se zna da je Ceca svojom muzikom i nastupima odavno izašla iz okvira običnog „turbo-folka“. Kako stvari za sada stoje, Cecinoj popularnosti čitava situacija neće škoditi, jer kako je onomad Džoni Štulić u šali rekao, objašnjavajući cinizam propagande: „Jebi mi mater, samo mi stavi sliku!“
S. G.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
