U četvrtak 29. maja navršilo se tačno 50 godina otkako su Novozelanđanin ser Edmund Hilari i njegov pratilac Šerpas Tenzing Norgej stupili na 8848 metara visok Mont Everest, najviši vrh na svetu. Istorija Himalaja, pogotovu onaj njen deo koji se odnosi na osvajanje njihovih vrhova, izuzetno je zanimljiva, a alpiniste krasi jedna naročita osobina: rado pričaju o svojim doživljajima, pa je internet za njih idealan medij.
Alpinističkih sajtova na svim jezicima sveta ima u izobilju, ne nedostaju ni oni koje uređuju domaći alpinisti (npr. www.planine.co.yu, www.asak.org.yu, www.climbing.org.yu, www.aob.org.yu, da nabrojimo samo neke bez zalaženja u to koja asocijacija stoji iza njih). Informacija je toliko da se o alpinizmu štošta može naučiti bez da se popnete i na tepih (ima ih koji zahtevaju da se i takva aktivnost uvrsti ako ne baš u alpinizam a ono barem u planinarenje).
U alpinističkom svetu Mont Everest zauzima naročito mesto, kako bi ser Hilari rekao – naprosto „zato što postoji“, iako nije najteži vrh za osvajanje. Jedan od najboljih sajtova koji nudi sve vrste informacija i statističkih podataka o Mont Everestu je www.mounteverest.net. Tamo ćete saznati sve o prošlim, sadašnjim i budućim ekspedicijama, potrebnoj opremi i slično.
Drugi sajt koji je znatno manje informativan, ali je nama zanimljiviji jeste www.linkingeverest.com i pripada opet jednom Šerpasu (Šerpa je pripadnik naroda koji živi na tim visinama, a kod nas se naziva Šerpas), izvesnom Ceringu Gjalcenu, vlasniku sajber-kafea na najvišem nivou, nadmorskom naravno. Gjalcen je pre izvesnog vremena odlučio da na jubilej otvori pristupno mesto na visini od 5300 metara, gde se nalazi poslednji veliki kamp pred odlazak na sam Everest. Posle određenih birokratskih muka, to mu je uspelo 17. aprila ove godine. Sajber-kafe se nalazi u šatoru dimenzija tri puta šest metara, ima tri laptopa (četvrti ukraden tokom prenosa stvari) bežično povezana na internet satelitskim linkom (tanjir ispred šatora). Neograničen pristup po ekspediciji košta 2500 dolara (ekspedicije traju najduže šest nedelja), ali može se iznajmiti i po ceni od jednog dolara po minutu provedenom na mreži. To ga čini verovatno najskupljim sajber-kafeom na svetu, ali na tim visinama malo ko je spreman da se cenjka ako treba da se javi kući.
Cering je u startu imao samo dobru volju, ideju i nešto malo sredstava, ali su mu u pomoć priskočili brojni alpinisti, rešavajući sve ostalo, od dizajna sajta do nalaženja internet provajdera na kojeg će se priključiti. Van sezone penjanja oprema će se seliti nizbrdo u gradić Namće Bazar, gde će se u lokalnoj školi koristiti za učenje na daljinu.
Do pojave Bejs kamp kafea alpinisti su koristili isključivo satelitske telefone, jedino efikasno telekomunikaciono sredstvo sa ostalim svetom. Otvaranje pristupne tačke „na vr’ Himalaja“ govori nam o tome u kojoj meri je internet postao deo svakodnevnog života, čak potreba, poput struje i telefona. Što je lekcija za one koji se u SCG bave turizmom, o čemu ćemo (internet i domaći turizam) pisati u jednom od narednih brojeva.
