Ustavni sud Srbije: mandati u Skupštini Srbije pripadaju poslanicima, a ne strankama ili koalicijama. Vladina većina ima tri mogućnosti – da ide na izbore, što neće; da vrbuje i kupuje; ili da ignoriše sud, što joj ne bi bilo prvi put
Dvanaest i po godina naši narodni poslanici su bili u položaju radnika na crno zaposlenih kod partijskih centrala. Mogli su da ih šutnu kad hoće. Prošlonedeljna odluka Ustavnog suda Srbije (USS) njihov položaj bitno menja.
U „Službenom glasniku Srbije“ objavljena je, i tako stupila na snagu, odluka USS-a po kojoj odredbe člana 88. Zakona o izboru poslanika nisu u saglasnosti sa republičkim ustavom. Ustavni sud posebno ističe da poslanik dobija mandat od građana na neposrednim izborima bez obzira ko ga predlaže i da taj mandat nije partijsko vlasništvo. Tom odlukom u načelu se bitno menja karakter narodnog predstavništva, menja se karakter parlamentarne igre.
Odluka je doneta posle godinu dana duboke parlamentarne krize. Pošto je spor „DSS-a i ostatka DOS-a“ eskalirao, prošlog juna koalicija DOS je mandate jedne grupe poslanika DSS-a podelila među sobom, uz izgovor da se mora kažnjavati nerad u Skupštini. Savezni ustavni sud je takvu odluku osporio. Predstavnici vladine većine poveli su potom neprimerenu kampanju protiv predsednika Saveznog ustavnog suda Momčila Grubača, izjavljivali da odluku suda nepostojeće države neće poštovati, da će oduzeti sve mandate DSS-u, itd… Onda su isključili DSS iz DOS-a.
Kad je USS počeo da razmatra ustavnost Skupštinskog poslovnika i Zakona o izboru narodnih poslanika, predsedništva DOS-a u Moroviću bez jasnog obrazloženja ukida prethodnu odluku. DSS-ovci, koji su vratili identifikacione kartice, vratili su se u skupštinu, a s njima i oni kojima je oduzet mandat. U toj konfuziji ponižen je parlament i poslanici vladajuće većine koji su najpre podneli ostavke, a onda su njihove ostavke poništene – vratili su se u klupe. Oni iz klupa vratili su se u rezervu.
PRESUDA: Dok je Ustavni sud većao, a većao je nekih šest meseci, DSS je počeo da ga proziva kako nedonošenjem odluke ide naruku vladajućoj većini. Kad je u prošli utorak presudio, vladina većina je počela da se pravi nevešta.
Iz odluke USS-a proizlazi da poslanici kojima je zbog isključenja iz političke stranke prestao mandat imaju pravo da u roku od šest meseci zahtevaju da im se mandat vrati. To pravo im daje član 57. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka: „Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona… za koji je odlukom ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom… ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.“ Član 58 istog zakona kaže da Ustavni sud može odrediti da se posledice otklone vraćanjem u pređašnje stanje.
Predsednik suda Slobodan Vučetić je upravo to rekao u trenutku kada je javno saopštena odluka Ustavnog suda, izrazivši nadu da će Skupština u vrlo kratkom roku postupiti u skladu sa odlukom suda. Postupak je jednostavan: Skupština najpre treba da stavi van snage akte kojima su mandati dodeljeni na osnovu primene odredbe o pripadnosti poslaničkih mesta strankama, koja je ocenjena neprimenjivom, a potom da mandate vrati poslanicima kojima su po toj osnovi oduzeti. On je konstatovao da bi, ako dođe do neobjšnjivo dugog odugovlačenja sa sprovođenjem odluke suda, „Ustavni sud mogao da iskoristi svoja ovlašćenja i da svojim aktom vrati stvari u pređašnje stanje“. Ima i pedagoški dodatak: predsednik suda izjavljuje kako on lično uopšte ne predviđa da bi moglo doći do takve situacije.
IZVRDAVANjE: U prvim danima po obznanjivanju odluke suda baš takva situacija se nekako nameštala. Miodrag Jovanović s Pravnog fakulteta (Pres klub, ponedeljak 2. jun) pokazuje pomenuti Zakon o postupku pred Ustavnim sudom i čudi se kako pojedini pravnici, kad postanu političari mogu tako olako da netačno interpretiraju odluku Ustavnog suda.
Ta žaoka se mogla odnositi na šefa Poslaničkog kluba DOS – reforme Srbije Bojana Pajtića koji je odmah po objavljivanju vesti o odluci Ustavnog suda počeo da petlja – te da se odluka odnosi na sadašnji sastav parlamenta, što bi trebalo da znači da se „neće primenjivati retroaktivno“, mada se odluka Suda „mora primenjivati“, mada Skupština „nema više osnova po kojima bi ni oduzimala, ali ni vraćala bilo kome – bilo koji mandat“.
I Boško Ristić, predsednik Administrativnog odbora, pravnik po struci i takoreći ustavotvorac, pokazivao je sličnu intenciju. S jedne strane: „Oni poslanici koji se u ovom trenutku nalaze u parlamentu ostaju u parlamentu, dakle nema više nikakvih izmena.“ S druge strane: „Administrativni odbor će čekati odluku Ustavnog suda.“
ZAHTEVI: Socijaldemokratija Vuka Obradovića će tražiti da se oduzeti mandati odmah vrate njenim poslanicima… Posle tzv. seksualne afere tokom koje je došlo do smene Vuka Obradovića s mesta potpredsednika vlade i predsednika komisije za ekstraprofit, osam poslanika Socijaldemokratije stalo je na stranu Slobodana Orlića i nastavilo rad u stranci pod istim nazivom. Poslanik Ljubivoje Slavković je i isključen iz Orlićevog krila Socijaldemokratije i izgubio mandat poput Vuka Obradovića.
Obradović je dokazivao da je pečat Socijaldemokratije u njegovom posedu, tražio je sudsku zaštitu i dobio dva spora pred Vrhovnim sudom Srbije, ali ta odluka je od strane Ministarstva pravde i skupštinske većine dezavuisana. Socijaldemokratija najnovijom odlukom Ustavnog suda gubi ingerencije nad poslanicima novoformiranog SDP, ali traži da Skupština bar vrati mandat Slavkoviću i Obradoviću.
Kratkoročna fuzija Socijaldemokratije i SDU-a i njihovo razdvajanje kao i najava dva poslanika SDU-a (Pavlović, Hristodulo) da će formirati novu stranku pod nazivom Inicijativa za normalnu Srbiju, nema ovde značaja pošto se oni smatraju poslanicima vladajuće većine.
I Vuksanovićeva Narodna demokratska stranka, nastala izdvajanjem iz Perišićevog Pokreta za demokratsku Srbiju, traži da se vrate mandati trojici poslanika koji su isključeni iz PDS-a kada su formirali Narodnu demokratsku stranku. To su: Vojkan Tomić, Predrag Bajčetić i Boris Karaičić. Reditelj Bajčetić bio je jedan od osnivača PDS-a. (Perišića je pedagoški odveo na predstavu Dijalog u paklu Makijavelija i Monteskijea, ali je pitanje šta je ovaj tamo zapamtio. Izjasnio se protiv odluke SUS-a.) Posle ostavke koju je usred špijunske afere na mesto potpredsednika vlade podneo Perišić, PDS je ostao veran vladinoj većini, sada sa smanjenim brojem poslanika, jer na listi nije bilo dovoljno rezervnih kandidata iz ove stranke, pa je jedan mandat pripao demokratama.
U slučaju DSS-a situacija nije tako konfuzna kao u trenutku izlaska ove stranke iz DOS-a, kada je vladajuća većina pokušala da prepolovi poslanički klub DSS. Po sadašnjem stanju stvari, DSS gubi kontrolu nad dva poslanika (jedan od njih, Dušan Golubović, sada je u DS-u) koji glasaju za vladu.
Sredinom leta 2002. tehnologija se promenila pošto se ideja o oduzimanju mandata DSS-u pokazala kontraproduktivnom. Nije bilo razumevanja za nju u međunarodnim institucijama i izazivala je revolt. Posle toga prešlo se na primetno pojedinačno vrbovanje poslanika, a zahtevi za oduzimanje mandata koji su iz pojedinih partija (NS, SPS) stizali u Administrativni odbor ignorisani su – uz objašnjenje da se čeka odluka Ustavnog suda.
Pojedinačno vrbovanje pogodilo je poslanički klub Nove Srbije, koji je kao „jezičak na vagi“ tada imao jak ucenjivački potencijal. Ilićeva Nova Srbija gubi kontrolu nad tri poslanika koji su prešli u poslanički klub „Srbija“. U tom klubu su još i po jedan poslanik iz SSS-a koja je bila u Koaliciji „Vojvodina“ i SSJ-a. Posle formiranja ovog kluba, bar dvojicu poslanika, jednog iz Nove Srbije i jednog iz SSJ-a, obezbeđivala je policija. Poslanik SSS-a isključen iz Koalicije „Vojvodina“ veran je vladi i sada traži resor ministra poljoprivrede (za nekog zemljoradnika).
PREKO ROVA: Posle ostavke ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, iznuđene nakon saobrađajne nesreće u kojoj je vladino vozilo usmrtilo jednu Beograđanku, njegova preostala tri poslanika ostaju verna vladi. Ukratko, vlada je preživela rascep koalicije (DSS, NS), ostavke tri potpredsednika, pad ministra, malu svađu Čović–Isakov–Jovanović. U nekim glasanjima, kao što je slučaj sa izborom Radiodifuznog saveta sadašnja vladina većina se podelila (protiv su glasali DA, DC, dvojica iz SDU-a), ali je predlog izglasan uz pomoć SPS-a, SSJ-a i SNS-a.
DSS i Obradovićeva Socijaldemokratija, SPS i SPO govore da se sada otvara prostor za dobro poznati poslanički inženjering. Potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin ironično konstatuje da će vlada moći da ima većinu na način kako je to i do sada bilo – uz glasove stranke Branislava Ivkovića. To je revanš za ranije prigovore DSS-u da zajedno sa socijalistima i radikalima glasa protiv reformske vlade.
DSS ponavlja zahtev za vanredne izbore. G17 plus, koji je van parlamenta, takođe traži izbore. Vlada se ponaša kao da te izbore ne želi.
Kad se sve sabere i oduzme, „vladina grupacija“ je sa Ilićevim i Koštuničinim disidentima obezbeđivala većinu od 128 (126 je minimum), prema 122, ali je s njom kuburila, čim je pristupila novim (čini se trećim) restriktivnim izmenama poslovnika. Bez pet Obradovićevih i Vuksanovićevih poslanika vlada ne bi imala većinu, već samo 123 poslanika.
Međutim, mnogi govore da uz sedam glasova narodnih socijalista vlada, faktički, u kritičnim momentima ima rezultat 136 prema 114 (DSS 44, SPS 29, SRS 23, SSJ 13 i NS 5). Bez pet vraćenih ostaće joj dovoljan 131.
Problem je što u tom slučaju vlada zavisi od ponašanja očito ucenjenog Ivkovića i gubi „reformsko čistunstvo“. SPS je osporavao legitimitet sedam bivših poslanika SPS-a, koji su sada u Ivkovićevom SNS-u i sada će i teorijski izgubiti kontrolu nad njima a ta grupa očekuje da će privući još disidenata iz SPS-a.
Ognjen Pribićević iz Instituta društvenih nauka procenjuje (Pres klub, 2. jun) da nema opasnosti da vlada izgubi podršku u parlamentu, te da, dakle, verovatno idemo ka redovnim parlamentarnim izborima 2004. godine. I on procenjuje da je ostao „neiscrpan rezervoar poslanika za trgovinu“.
Miodrag Jovanović s Pravnog fakulteta, međutim, primećuje da upravo to što se govori o tome da se na velika vrata uvodi trgovina poslanicima pokazuje koliko je nešto trulo u našem političkom sistemu, te da je neophodno da se donesu sistemski zakoni kojima se uređuju pravni i parlamentarni sistem.
Vlada je prošle nedelje predložila izmene zakona o političkim strankama, koji pooštrava uslove za registrovanje stranaka, ali to, po svoj prilici, neće uticati na parlamentarnu matematiku.
Vladina većina ima tri mogućnosti – da ide na izbore, što neće; da vrbuje i kupuje; ili da ignoriše sud, što joj ne bi bilo prvi put.
Ako pokuša da na svoju stranu privuče poslanike iz opozicije, što izgleda namerava, biće optuživana za parlamentarnu korupciju. Braniće se reformskim izgovorom. Ako pokuša da izbegava izvršenje sudske odluke, biće izložena kritici zbog ruiniranja ugleda parlamenta i države ili za potkopavanje demokratskog poretka i pogoršanje međunarodnog položaja zemlje.
EVROPSKI STANDARD: „Naše zakonodavstvo ne uvažava standard dokumenta iz Kopenhagena (tačka 7.5), garantovan Ustavom Republike Srbije (čl. 42 st. 1), prema kome je pasivno biračko pravo individualno pravo građana da ‘budu birani u organe državne vlasti…’. Član 88 stav 1 tačka 1 Zakona o izboru narodnih poslanika nije saglasan Ustavu Republike Srbije (čl. 2 st. 2 i čl. 76) niti međunarodnim standardima Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (čl. 3 st. 1 Protokola 1), dokumenta iz Kopenhagena (tačke 3, 7.2 i 7.9), Pakta o građanskim i političkim pravima (čl. 25), kao i komparativnoj praksi evropskih država u kojima se poslanici biraju po proporcionalnom principu“, konstatuje prof. dr Marijana Pajvančić, redovni profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu u članku „Proporcionalni izbori – slobodan mandat i zaštita statusa poslanika“, objavljenom na sajtu CeSID-a.
Ona konstatuje (vidi tabelu) da se u najvećem broju evropskih ustava eksplicitno garantuje slobodan mandat (ili zabranjuje uspostavljanje imperativnog mandata): u Austriji, Francuskoj, Norveškoj, Švajcarskoj, Danskoj, Italiji, Španiji… Opštu garanciju slobodnog mandata prate i druga ustavna jemstva čiji je smisao da osiguraju poštovanje načela slobodnog mandata.
Iz vladine većine čuli su se nagoveštaji o mogućem predlogu izbornog zakona koji bi kao kombinovani omogućavao kontrolu nad poslanicima. Slobodanka Nedović iz CeSID-a smatra da bi bilo dobro da se bar u prva dva-tri izborna ciklusa izbori održe po proporcionalnom izbornom sistemu, budući da gotovo sve zemlje u tranziciji imaju upravo takav izborni sistem, a s obzirom na komlikovano sociološko tkivo Srbije.
Proporcionalni sistem kod nas je uveden 1992, posle okruglog stola i velikog pritiska opozicije, kao pošteniji i primereniji našim prilikama. U prvim izborima SPS je pomoću većinskog sistema prosto satro opoziciju.
Najvažnije je, naglašava Slobodanka Nedović, da se donesu solidni sistemski zakoni: izborni zakon, zakon o jedinstvenom biračkom spisku, zakon o finansiranju političkih partija, zakon o konfliktu privatnog i javnog interesa državnih funkcionera…
Takozvani zakonodavci u senci (shadow legislative) napisali su neke od tih zakona, ali se sve to negde krčka. Nekome nešto smeta…
Ustav Knjaljevine Srbije iz 1869.
Svaki poslanik predstavlja ceo narod, a ne samo one koji su ga izabrali. Birači ne mogu davati ni narodni poslanici primati zapovedna i obavezna uputstva (čl. 82 i 83).
Ustav Kraljevine SHS
Birači ne mogu davati ni narodni poslanici primati zapovedna uputstva (čl. 74).
Ustav SRJ
Savezni poslanik u Veću građana opredeljuje se i glasa po sopstvenom uverenju (čl. 86 st. 2). Savezni poslanik u Veću građana ne može biti opozvan (čl. 86 st. 3).
Izvor: „Proporcionalni izbori – slobodan mandat i zaštita statusa poslanika“, objavljen na sajtu CeSID-a, čiji je autor prof. dr Marijana Pajvančić, redovni profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Poslaničke grupe; Poslanici
– ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi 3
Demohrišćanska stranka Srbije – Samostalna Srbija 7
DOS – Demokratska alternativa 6
DOS – Demokratska stranka Srbije 45
DOS – Nova Srbija 5
DOS – Reforma Srbije 90
DOS – Savez vojvođanskih Mađara 6
DOS – Socijaldemokratska partija 10
Socijalistička narodna stranka 7
Socijalistička partija Srbije 29
Srbija – Nova Srbija, Seljačka stranka Srbije 5
Srpska radikalna stranka 23
Stranka srpskog jedinstva 13
Demokratska stranka DS 47
Demokratska stranka Srbije DSS 45
Socijalistička partija Srbije SPS 29
Srpska radikalna stranka SRS 23
Stranka srpskog jedinstva SSJ 13
Socijaldemokratska partija SDP 13
Građanski savez Srbije GSS 9
Liberali Srbije LS 9
Nova Srbija NS 8
Demohrišćanska stranka Srbije DHSS 7
Socijalistička narodna stranka SNS 7
Demokratska alternativa DA 6
Liga socijaldemokrata Vojvodine LSV 6
Savez vojvođanskih Mađara SVM 6
Reformisti Vojvodine – Socijaldemokratska partija RV–SDP 4
Demokratski centar DC 4
Koalicija Vojvodina KV 3
Sandžačka demokratska partija SDP 2
Pokret za demokratsku Srbiju PDS 2
Seljačka stranka Srbije SSS 2
Srpski pokret otpora – Demokratski pokret SPOT 1
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS 1
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara DZVM 1
Liga za Šumadiju LZŠ 1
Izvor: Sajt Skupštine Srbije, 2. juna 2003
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
